Dve vizije Evropske unije

Različitim povodom, u neidentičnim okolnostima, u Evropi je minulih dana produžena polemika “reformista” i “konzervativaca” o političkom koceptu Evropske unije.

Emanuel Makron, elokventni mladi lider koji je, vatreno govoreći o Evropi, pobedio prošle godine na predsedničkim izborima u Francuskoj, došao je sredinom nedelje u nemački Ahen, gde mu je u Ahenskoj katedrali dodeljena Nagrada Šarlemanj – “priznanje za viziju o novoj Evropi”, obrazložio je Odbor direktora zadužen za dodelu nagrade.

Makron je reformista. Uzneo se u vrh nacionalne politike, dočaravajući Francuzima ideju o Francuskoj (i Nemačkoj) kao vodilji jedne efikasnije organizovane Evrope, da bi onda – pod jačim svetlima i na široj sceni, krenuo da za istu stvar mobiliše i Evropljane. To mu je za kratko vreme donelo ugled “entuzijaste Evropljanina”, na šta će podsećati i dodeljeni “Šarlemanj”.

Francuski predsednik Emmanuel Macron dobio je 10. maja nagradu Charlemagne za evropsko jedinstvo u nemačkom gradu Aachenu. Upravni odbor nagrade je rekao da su odlučili da nagrade Makrona "u znak priznanja njegovoj viziji nove Evrope" i njegovom "odlučnom stavu" protiv nacionalizma i izolacionizma

“Čudesan” mir Evrope

Istorijski Šarlemanj, čije je ime izabrano za simbol ideje i naziv nagrade, ostvarivao je svoj evropski cilj na jedan drugi, drastičan način. Imperator je, krvlju i mačem, “serijom ratova ali i političkih reformi gradio kontinentalnu evropsku imperiju”, da bi godine 800 n.e. bio krunisan, takođe u Ahenu, u katedrali u kojoj je ovenčan nagradom i predsednik Makron, evocirao je nemački Dojče vele.

Zahvaljujući za dobijeno priznanje, Emanuel Makron je govorio o reformama – jer, “čudesan” je mir u kojem Evropa uživa već 70 godina, za šta je zaslužan njen “evropski projekat”.

Dakle, koncept “projekta” je to što je srž “vizije” čiji je šampion Makron.

“Makronovski” preuređena EU počivala bi na premisi daljeg čvrstog partnerstva Francuske i Nemačke. Te dve sile bi predvodile reforme, svedene na nekoliko ključnih tačaka još dublje integracije, objasnio je pre dva meseca Makron – iščekujući s nestrpljenjem da se u Berlinu pojavi vlada Angele Merkel, kao drugi u tandemu.

Prvi koraci, bili bi kreiranje funkcije evropskog ministra finansija, oformljenje budžeta evrozone i uspostavljanje tela zaduženog za nadgledanje ekonomske politike EU bloka.

Ahen, 10. maj 2018 - Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je danas Evropu da se ujedini, poručivši da Evropska unija ne može sebi da dozvoli slabost pred sve kompleksnijim svetom i jednostranim potezima Amerike po pitanjima kao što su iranski nuklearni sporazum i klimatske promene

EU s brzinama

“Makron zamišlja dvobrzinsku Evropu, koja bi dopustila da zemlje koje žele da rade u pravcu dalje integracije odmiču s takvim merama napred, dok bi one druge mogle da izaberu i zadrže status kvo”, navedeno je o ideji predsednika Francuske u medijima.

Saglasno uslovima “makronovski” koncipirane monetarne unije, “jedan poseban parlament, izabran u zemljama evrozone, odlučivao bi o stvarima koje se ne tiču EU članica koje tek treba da usvoje evro”, objašnjeno je u medijima.

Berlin nije žurio s reakcijama na “viziju”, dobrim delom i zbog nesigurnosti u političkoj arhitekturi koalicije za vladu Angele Merkel posle jesenjih parlamentarnih izbora, ali i zbog pojedinih elemenata francuske zamisli. Iskrslo je pitanje – ko će namiriti račun “bratstva u finansijama”?

“Berlin je bio uočljivo suzdržan u podršci predlogu za udruživanje finansijskih resursa za evro-zonu”, jer bi to “po verovanju mnogih u parlamentu Nemačke, kreiralo ‘transfer zonu’ koja bi, kako se čini, čekala da Nemačka obezbedi više finansijskih resursa nego što bi sama primila iz kolektivnog fonda”, primećeno je u novinskom izveštavanju o predlozima.

Već u prvoj i suzdržanoj reakciji, “Berlin je podvukao da bi takav fond morao da bude povezan sa ekonomskim reformama”. Da utrošku prethodi - učinak.

Emanuel Makron sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Ahenu (Rojters)

Više i manje centralizacije

De fakto, debata na liniji Berlin-Pariz bila je već otvorena. Nemački Dojče vele zapazio je bio da Parizu i Berlinu predstoji “da prevaziđu svoja protivurečna uverenja o konceptu centralizacije unutar evro-zone”.

“Saglasno Makronu, monetarnoj uniji je potrebno više centralizacije, dok Merkel veruje da je reč o prevelikom oslanjanju na centralizovane strukture”, objasnio je DW.

Još ništa nije konačno usaglašeno niti sasvim odbačeno. Međutim, ima argumenata za utisak da se na francusko-nemačkoj “prednjoj vuči” Evrope francuski točak okreće brže, i da Makron nije zadovoljan.

U Ahenu, zahvaljujući se, i u izjavama posle događaja, predsednik Francuske je “apelovao za više jedinstva među državama članicama”, upozorivši da su se u trenucima kriza “ukazale podele” rizične za EU projekat. Makron je insistirao da je zajednički budžet (članica) evrozone ključan za garantovanje jedinstva EU. Apelovao je na Nemačku da prevaziđe svoj “fetiš” o budžetskim viškovima i zajedno s njim radi na ustanovljenju dublje ekonomske saradnje, preneo je DW.

“Moramo da se borimo za jednu novu i jaču Evropu... Sada je vreme”, citiran je Makron.

Francuski entuzijasta

Govoreći u čast francuskog laureata Nagrade Šarlemanj, Angela Merkel je pohvalila Makronov “postojani entuzijazam” u odnosu na evropski projekat.

“On ima jasne ideje gde i kada Evropa ima potrebu da evoluira i ima kapacitet da inspiriše mlade Evropljane”, rekla je. Merkel je, takođe, pohvalila predsednikovo ustajanje u odbranu vrednosti slobode i kohezije, u vreme kada “autoritarne ideologije zavode ljude nazad u prošlost”. A naglasila je i potrebu za jakom pan-evropskom spoljnom politikom, “zato što se blok ne može više uzdati da će ga zaštiti SAD”.

Snoviđenja o ujedinjenim državama

Ne predaleko od Ahena, ali ni u prvom susedstvu, o konceptu Evrope, govorio je i Viktor Orban, premijer Mađarske, čija je partija više nego uspešno osvojila na izborima mandat za još jednu vladu. Orban je govorio u parlamentu, zahvaljujući poslanicima što su još jednom poverili njemu da tu vladu predvodi.

“EU mora dići ruke od ‘snoviđenja’ o ujedinjenim državama Evrope”, glasi Rojtersov naslov, iznad pojedinosti o Orbanovom obraćanju poslanicima.

“Unija mora da funkcioniše kao savez slobodnih nacija i napusti noćne iluzije o ujedinjenim državama Evrope”, preneo je Orbanove poruke Rojters.

“EU se mora vratiti na teren stvarnosti. Kao prvo, ona mora promeniti svoje rasuđivanje o migraciji”, rekao je premijer Mađarske.

“Orban je podvukao da će njegova vlada graditi ‘hrišćansku demokratiju’. Obećao je rast, konkurentnost i zaustavljanje opadanja mađarski rođene populacije, a i ostanak pri čvrstom stavu o imigraciji”, prenela je agencija.

Dojče vele je tome dodao i pojedinost da Orbanova “hrišćanska demokratija” podrazumeva “podršku modelu tradicionalne porodice čoveka i žene” jer “poruža priliku za porast stanovništva”.

Gotovo s liberalnom demokratijom

Premijer je rekao da je “era liberalne demokratije okončana”, prenosi dalje Orbanove reči Rojters.

“Mi smo brodolomnu liberalnu demokratiju zamenili hrišćanskom demokratijom 21. veka, koja narodu garantuje slobodu i bezbednost”, rekao je Viktor Orban. Premijer je obećao rapidan ekonomski i društveni razvoj “uz konzervativnu ideologiju” a, govoreći o spoljnoj politici zemlje, rekao je da će ona “delimično zavisiti i od uticaja Nemačke, Rusije i Turske”.

“Mađarska mora dati prvenstvo geopolitičkim nad ideološkim razmišljanjima. Mađarska jeste i ostaće posvećeni član sistema zapadnog saveza. Ali to ne menja geografska ograničenja”, citiran je Orban. “Zapadno od nas je zemlja nemačkih gvozdenih kancelara, na našem istoku je svet Slovena ratnika, a na našem jugu masivne formacije stanovništva muslimana. Berlin, Moskva, Istanbul – Mađarska postoji u međuprostoru. Mi na osnovu toga moramo da izvodimo račun”, citiran je od Rojtersa Orban.

Makron i Orban – dva pola u političkom rasuđivanju. Na Zapadu, Evropejstvo Emanuela Makrona nagrađeno je priznanjem Šarlemanj, evropejstvo Viktora Orbana žigosano kao nacionalističko. Ali tema obojice je “koncept” ili “projekat Evrope”.