Privredni kriminal zakonom zaštićen u Francuskoj

Tokom marta i aprila, francuska Skupština i Senat diskutovali su a potom, 19. aprila, i usvojili novi zakon o "zaštiti poslovanja". Prema novom zakonu, biće zabranjeno tražiti, nalaziti i objavljivati svaku poslovnu i privrednu informaciju koja nije opštepoznata i lako dostupna i čija je komercijalna vrednost u funkciji njene tajne i koju, vlasnik, zbog toga prikriva.

Naime, u Francuskoj će se zabraniti bilo kakvo objavljivanje bilo kojih poslovnih tajni, makar one bile manipulisanje tržištem, zloupotreba potrošača i klijenata, vanzakonske radnje, prevare, falsifikati... Kazna će biti do 20 odsto od procenjene štete nanete preduzeću i minimum od 60 hiljada evra.

Makron sa svojim bivšim gazdom Davidom Rotšildom

"Laž je istina"

Novinarska profesija je prva digla glas, upozoravajući da novi zakon bilo koju internu informaciju podiže na nivo poslovne tajne i tako onemogućava pravilno informisanje javnosti. Predsednik Makron i njegove trupe, odmah su se sakrili iza direktive Evropskog parlamenta i Saveta za zaštitu komercijalnog znanja i informacija, koja se pojavila 2016. godine i koja mora da se primeni do juna ove godine. Međutim, evropska direktiva se tiče samo komercijalne konkurencije i njen cilj je borba protiv industrijske i ekonomske špijunaže. Za razliku od nje, Makronov zakon je vešto upakovao stavljanje van zakona svih onih koji se upletu u razotkrivanje istina o različitim poslovnim krađama, falsifikatima, malverzacijama i prevarama, bili oni naučnici, novinari, sindikati ili udruženja građana.

Ostavljajući pretnju da visi nad glavama svih onih koji bi ikada mogli da objave ikakvu informaciju, očigledan Makronov cilj je da u Francusku uvede apsolutnu diktaturu kapitala i uvođenje ekonomskog ropstva. Naravno, ta njegova želja nije nepoznata, jer je on već 2015. godine, kao ministar finansija, uz blagoslov socijalističkog predsednika Olanda, pokušao da zabrani obelodanjivanje poslovnog kriminala. Eliz Lise, ugledna novinarka čija su istraživanja ukazala na mnoštvo nezakonitih radnji velikih francuskih preduzeća, pokrenula je peticiju koju je potpisalo 500 hiljada ljudi. Oland je tada rešio da ne pusti zakon.

Dolaskom na vlast, Makron je požurio da sprovede reforme vezane za zaštitu krupnog kapitala. Prva je bila promena zakona o radu i njome su se bitno smanjila prava zaposlenih, a uvećala prava poslodavaca. Drugo veliko gradilište je zakonsko ograničavanje difuzije ekonomskih informacija. On je, na taj način, stavio u pitanje opšti interes izveštavanja i pravo građana na neutralno izveštavanje.

Principi slobodnog društva i pravne francuske države, od ove godine, okrenuti su naglavačke, te će umesto argumentovanog informisanja, zakonom biti diktirana tajnovitost.

"Laž je istina", pisao je Orvel u svojoj kritici totalitarnih i manipulativnih društveno-političkih sistema, tačno pre 70 godina, ne znajući da će taj princip usvojiti i zemlja u kojoj su izvedene tri revolucije u borbi za ljudska prava i slobode – 1789, 1830. i 1848. godine.

Klečanje pred kapitalom

Po novom francuskom zakonu, onaj ko obelodani korupciju, krađe i prevare preduzeća, naći će se na sudu, suočen sa armijom advokata koji će dokazivati da je nezakonito odao poslovnu tajnu. Dugogodišnji, skupi i iscrpljujući procesi poplašiće one koji bi jednog dana i sâmi mogli da se nađu u prilikama da obelodane neki privredni kriminal.

Zakon o korupciji iz 2016. godine, poznat kao "Sapen II" (po ondašnjem Olandovom ministru ekonomije Mišelu Sapenu) štitio je one koji obelodane nezakonite radnje, ali ne i one koji obelodane nemoralne privredne radnje. To je bio i prvi korak ka ućutkivanju svih onih koji se bore protiv prevara i korupcije. Sledeći korak je načinio Makron, zakonski prisiljavajući građane da se odreknu svojih prava i da kleknu pred finansijerima i krupnim kapitalom.

Sa novim zakonom o zaštiti privrednog kriminala u Francuskoj, nikada ne bi bilo afere Mediator, u kojoj se saznalo da je od lekova kompanije Servier stradalo više hiljada ljudi. Farmaceutska kompanija je morala da obešteti tri hiljade pacijenata i na taj način je bila ekonomski oštećena. Sa novim zakonom ne bi bili kažnjeni oni koji su varali bolesnike, nego pneumolog Iren Frašon koja je bolesnicima otkrila da ih varaju i da im, zbog zarade, uništavaju zdravlje.

Nikada ne bi bilo ni afere "bisfenol A" koja je ukazala da industrijalci u proizvodnji flašica za dečiju hranu upotrebljavaju ovaj polikarbonat koji može da se svrsta u toksične materije, ali koji već pola veka industrijalcima omogućava bolje zarade.

Eliz Lise, novinar i pokretač peticije protiv zabrane objavljivanja privrednog kriminala koju je potpisalo više od pola miliona građana

Finansijeri i industrijalci iznad zakona

Istorijski gledano, Francuska je zemlja u kojoj je vekovima vladao klasni sistem sa kraljem na čelu, krupnom aristokratijom do njega i nižom aristokratijom udaljenom od dvora. Oni su, u najvećem broju slučajeva, bili zemljoposednici i u svojim rukama držali su veći deo kapitala, sve do industrijalizacije tokom 19. veka, kada je deo kapitala prešao u ruke krupne buržoazije.

Krupna buržoazija, u većini slučajeva, oponašala je aristokratiju, te u današnjem francuskom društvu, prilike nalikuju na one iz minulih vremena. Politički i finansijski vrh sačinjen je od malog broja ljudi koji tesno sarađuju, što dovodi do značajnih poremećaja u sistemu. Često, najbogatiji francuski biznismeni, industrijalci i vlasnici medija, na čudnovat način, dobijaju najbolje poslove u državi. Takođe, često se dešava da oni plaćaju izuzetno niske poreske stope i da na sudovima bivaju oslobođeni zbog nedostatka dokaza. Izmene zakona tokom zadnje decenije, favorizovale su bogaćenje finansijske i industrijske elite i sve veće „perušanje“ običnog, zaposlenog sveta.

Predsednik Makron je ovom procesu dodao još jedan zamajac, ostajući u direktnoj liniji svojih prethodnika. Pitanje je šta će biti sledeći njegov korak u stavljanju finansijera i industrijalaca iznad zakona. Možda se može očekivati da on oživi predlog Nikole Sarkozija koji je tokom predsedničkog mandata, u dva navrata, rekao da bi trebalo ukinuti istražne sudije jer oni ometaju poslove.

Uzevši u obzir kojim pravcem ide Makron, moglo bi se pretpostaviti da će usvojiti Sarkozijevu ideju, te će Francusku, od zemlje ljudskih prava, pretvoriti u zemlju u kojoj će prava imati samo najbogatiji.