Berlin žmuri pred pravdom o Siriji

Agresija SAD i saveznica, Britanije i Francuske, izvedena pre deset dana raketiranjem pojedinih ciljeva unutar Sirije, dobila je zanimljiv obrt u Nemačkoj – Berlin nije u njoj učestvovao, ali vlada Angele Merkel podržala je intervenciju politički. Merkel je izjavila da je “operacija bila neophodna i prikladna” sa stanovišta odbrane sporazuma o zabrani upotrebe hemijskog oružja.

Dakle, želelo se da se da na znanje da “svet” ( čitaj, sile koje same uzimaju pravo da sebe određuju kao aktere “međunarodne zajednice”), nije spreman da toleriše gaženje tako važnih sporazuma.

Nemački obrt usledio je posle saopštenog stava vlade, u Bundestagu, deset dana kasnije. U parlamentu se pojavio dokument s poentom protiv pravne zasnovanosti stanovišta Angele Merkel.“Nezavisni parlamentarni izveštaj” – određuje ga državni Dojče vele – ali prema kome je zapravo baš taj, od Nemačke podržan anglo-američki i francuski vojni napad na Siriju, to istinsko i glavno kršenje međunarodnog prava.

Samoinicijativno je vojno napadnuta jedna suverena zemlja, a da taj agresivni akt nije odobren bilo kakvom odlukom OUN. Suštinski, dogodilo se ono što u svetskom forumu sve vreme reklamira Moskva, ali bez izgleda “da iko čuje”, s obzirom da je forum blokiran  američkim uticajem.

Inicijativa Levice

Nemački izveštaj je ekspertiza Nepartijske istraživačke službe, koja postoji da bi po potrebi mogla biti angažovana od članova Bundestaga. Služba je telo stručnjaka, ne opredeljuje se i ne angažuje politički.

“Vojna sila, primenjena protiv neke države da bi se ona kaznila za povredu međunarodne konvencije, krši zabranu ( upotrebe ) sile po međunarodnom pravu”, izjasnila se Istraživačka služba Bundestaga.

Služba je pozvana u pomoć na zahtev Partije levice, jedne od manjih parlamentarnih stranaka, pitanjem – da li su oružani napadi na Siriju 14. aprila bili u skladu s međunarodnim pravom?

Dobijeni odgovor zasniva se na Povelji UN, kojom se članice UN pozivaju da se “uzdrže...od pretnji ili upotrebe sile na štetu teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje države”, citirao je iz odgovora DW. “Ova zabrana upotrebe vojne sile, kaže dalje izveštaj, važi i kada jedna zemlja krši međunarodni sporazum kakav je CWC” ( Konvencija o zabrani upotrebe hemijskog oružja).

“Argument UK da bi vazdušni napadi ublažili humanitarnu krizu te su prema tome izuzeti iz zabrane ‘nije ubedljiv”, izjasnila se Služba, prepričao je Dojče vele. “Napadi, rečeno je, nisu mogli da zaustave patnje uzrokovane građanskim ratom u toku i nije jasno po čemu je napad hemijskim oružjem to ‘odlučujuće’ zbivanje koje zahteva humanitarnu intervenciju”, naveo je o izveštaju stručnjaka Bundestaga DW.

DW kaže da izveštaj nije u skladu ni sa argumentom koji je istakao ministar inostranih poslova Nemačke Hajko Mas, govoreći zašto je podržao vazdušne napade – neodlučnost Saveta bezbednosti da reaguje na pretpostavljeni hemijski napad, zasnovana na ruskom protivljenju američkim predlozima. Takva neodlučnost “bila je irelevantna iz ugla legalnosti”, citirani su eksperti.

Jeste ali nije bitno

Pošto su stručnjaci svoje rekli, na sceni su ponovo političari, koji zavisno od stava koji zastupaju, ili mašu ili pak zanemaruju fakat koji se zna i bez Istraživačke službe.

Članovi Bundestaga levičari, Hajke Hensl i Aleksander Noj, izjavili su da je Nezavisni izveštaj “šamar u lice” nemačkoj vladi, koja je podrškom vazdušnim napadima doprinela “eroziji međunarodnog zakona”. Omid Nuripur, govornik za spoljnu politiku Partije zelenih, izjavio je da je “poslednji trenutak da vlada javno kaže da je prekršila međunarodni zakon”, citirao je Dojče vele. Međutim, govornik za spoljnu politiku nemačkih konzervativaca Roderk Kajzveter, smatra da je podrška Berlina odluci o vazdušnim napadima bila ispravna, nezavisno od pravnih tumačenja. “Ima trenutaka kada je potrebno odgovorajuće političko rešenje o kršenju međunarodnog prava...Ja mislim, vlada je ispravno postupila”, tvitovao je funkcioner konzervativaca.

Tramp spreman i da ponovi

Političko sukobljavanje sila povodom Sirije paralisalo je rad Saveta bezbednosti UN. Zahtev Rusije da SB osudi i zatraži prekid “agresije” i svaku “dalju upotrebu sile” u Siriji dobio je, ne računajući samu Rusiju, još podršku Kine i (nestalne članice) Bolivije. Ali zato ih je čak osam od petnaest bilo protiv predloga Moskve - SAD, Britanija, Francuska, Holandija, Švedska, Poljska, Kuvajt i Obala Slonovače - uz Etiopiju, Kazahstan, Ekvatorijalnu Gvineju i Peru, članice koje su se uzdržale od glasanja. Štaviše, predstavnica SAD u UN Niki Hejli potvrdila je da Vašington ostaje s prstom na obaraču i dalje. “Kada naš predsednik povuče crvenu liniju on se te linije i drži”, izjavila je Niki Hejli. “Crvene linije” Vašingtona lojalno se drže i Pariz i London, tako da niko ne može biti siguran u šta će se sve izroditi ratobornost zapadnih sila povodom Sirije.