"Kavijargejt" trese Savet Evrope

Nataša Jokić, Strazbur

Nezavisna komisija potvrdila da je Azerbejdžan kupovao povoljne rezolucije u najstarijoj panevropskoj organizaciji Na listi korumpiranih uglavnom poslanici iz razvijenih zapadnih demokratija
(foto, konferencija za štampu u Savetu Evrope povodom izveštaja o korupciji)

"Koliko košta jedna povoljna rezolucija u Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope (PŠE) ?". Ovo pitanje ne izgovara se više podrugljivo i u pola glasa u kuloarima Saveta Evrope jer je u nedelju uveče nezavisna istražna komisija u svom izveštaju od 200 stranica potvrdila da postoji "jaka sumnja" da je Azerbejdžan korumpirao pojedine visoke funkcionere i poslanike od kojih je jedan - Španac Pedro Agramunt -  čak uspeo da postane i predsednik PŠE.

Iako ima indikacija da i neke druge zemlje primenjuju "diplomatiju potkupljivanja", izveštaj se udredsredio na aferu "kavijargejt" vezanu za Azerbejdžan.

Suspendovani osumnjičeni poslanici

Koliko PŠE pridaje važnosti ovom izveštaju govori i činjenica da je u nedelju uveče, ovde u Strazburu u Savetu Evrope, održana konferencija za štampu autora izveštaja i predsednika PŠE Mikelea Nikoletija. Svima je jasno - ukoliko bi korupcija zahvatila i zadržala se i u Savetu Evrope - bio bi to kraj ove organizacije jer njen smisao je upravo borba protiv korupcije i totalitarizma i bespravne države.

Nikoleti je naglasio da izveštaj ne govori ni o jednoj zemlji, već o pojedincima i da će pojedinci biti kažnjeni. On je pozvao poslanike čija se imena navode u izveštaju da obustave svoje poslaničke aktivnosti sve dok odbor za pravila i odbor za pravosuđe ne utvrde kakve će biti sankcije.

Da podsetimo, Savet Evrope (SE) je najstarija panevropska organizacija sa sedištem u Strazburu, okuplja 47 zemalja od čega i svih 27 država EU. Bavi se nadzorom poštovanja ljudskih prava i načela pravne države u zemljama članicama među kojima je i Srbija. Parlamentarna Skupština SE svaka tri meseca na plenarnom zasedanju  okuplja poslaničke delegacije država članica.

"Kavijargejt" afera počinje u januaru 2013. godine kada se na dnevnom redu Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope našao izveštaj nemačkog poslanika, socijaliste Kristofera Štrasera o situaciji u zatvorima u Azerbejdžanu.

Većina glasala za pohvalnu rezoluciju

Na istom plenarnom zasedanju tog januara 2013 godine pored Štraserovog na dnevnom redu nalazio se još jedan izveštaj o Azerbejdžanu čiji je autor bio Pedro Agramunt, član španske skupštinske delegacije koji će kasnije postati Predsednik Parlamentarne Skupštien Saveta Evrope. Za razliku od Štraserovog vrlo kritičnog izveštaja o političkim zatvorenicima i bezakonju, Agramuntov je bio krajnje pohvalan.

Uoči glasanja o izveštajima Štraser je tražio da se u konačni tekst rezolucije o položaju zatvorenika u Azerbejdžanu ubaci i rečenica u kojoj se kaže da on nije mogao korektno da ispuni svoj mandat izvestioca PŠE jer su mu vlasti u Bakuu zabranile ulazak na njihovu teritoriju.

Na opšte zaprepašćenje novinara i posmatrača, većinom glasova prisutnih poslanika ovaj amandman je odbačen. Zatim je većinom glasova prisutnih odbačen i Štraserov izveštaj. Iako su svi znali da je u Azerbejdžanu na delu porodična diktatura sa fasadom parlamentrane vlasti, pohvalna rezolucija na osnovu izveštaja Pedra Agramunta dobila je podršku.

Slovenački poslanik u EP Ivo Vajgl, bivši novinar i šef diplomatije, uputio je cirkularni mejl sa uputstvom slovenačkoj skupštinskoj delegaciji da glasa za Azerbejdžan i Agramunta, a protiv Štraserovog izveštaja. Vajgl u svojim govorima u Evropskom Parlamentu i dalje hvali Azerbejdžan i progres demokratije u ovoj zemlji. U izveštaju nezavisne istražne komisije Saveta Evrope kaže se da Slovenija nije odgovorila na njena pitanja i pozive. Politička tišina išina štiti Vajgla u Sloveniji uprkos tome što je ljubljansko Delo objavilo opširan tekst i faksimil njegovog mejla iz 2013. godine.

Od članova srpske delegacije protiv pro-azerbejdžanskog izveštaja Agramunta, a za Štraserov - glasale su Nataša Vučković (DS) i Vesna Marijanovic (SP).

Veza sa Sirijom – preko Azerbejdžana ?

Od ovog skandaloznog glasanja u januaru 2013.  u  Parlamentarnoj Skupštini saveta Evrope trajao je pravi rovovski rat sve dok skandal nije eksplodirao zahvaljući pre svega i izveštajima nevladinih organizacija ali i časnih poslanika. Do pucanja je došlo kada se prošle godine ispostavilo da je Pedro Agramunt, na funkciji Predsednika PŠE išao krajem februara 2017. u Siriju i putovao ruskim avionom, a da to nikom u ovoj instituciji nije prijavio.

Iako je priznao da je pogrešio i da su ga "izmanipulisali ruski mediji" kako je rekao, morao je na kraju da podnese ostavku. Skandal je otvorio ono o čemu se mnogo pričalo - priču o Azerbejdžanu i navodima da je ova zemlja organizovala kupovinu glasova, lobing među poslanicima pokušavajući da to učini i među članovima drugih tela Saveta Evrope.

Na inicijativu grupe poslanika pokrenuta je istraga unutar organizacije koja je radi garancije objektivnosti poverena uglednim ličnostima van Saveta Evrope. Reč je o troje svetski poznatih sudija: Britanac (srpskog porekla) ser Nikolas Braca, bivši predsednik Evropskog suda za ljudska prava, francuski sudija specijalizovan za anti-terorizam  Žan Luj Brigier i švedska pravnica Elizabet Fura.

Među poslanicima za koje se u izveštaju kaže da su prekršili pravila ponašanja uglavnom su članovi parlamenata zapadnoevropskih razvijenih demokratija kao Norveška, Švedska, Belgija, Nemačka, Austrija, Italija, Španija. Ključni likovi osumnjičeni za korpuciju i  lobiranje, su Eduard Lintener iz desne bavarske partije CSU - članice vladajuće koalicije u Nemačkoj. Zatim belgijski poslanik iz Flandrije Stef Goris, ključni lobista za Azerbejdžan, deljenje instrukcija i novca - prema brojnim svedocima i indikacijama. Njima neki pripisuju i da su organizovali ne samo lobing, povoljne rezolucije i glasanje već i deljenje koverata sa gotovinom po hotelskim sobama. Tu su i dva poslanika iz Rumunije i Poljske.

Delovi izveštaja liče na orjentalni špijunski triler sa elementima vodvilja. Poslanicma su poklanjani kavijar, tepisi, provodili su noći u luksuznim hotelima u Bakuu uz muziku, organizovana putovanja, slate su pozivnice za skupove u Azerbejdžanu. Sve uz piće i piće, pratilje.

Sumnjivi disident i noćne dame

O atmosferi trilera govori i činjenica da se u izveštaju kaže da je azerbejdžanski ambasador Mamedov u međuvremenu postao disident, ali generalni sekretar Saveta Evrope sumnja da je on pravi disident već da je možda "provokator", kako se navodi u izveštaju.

Ali ima i drugačijih primera. Jedan ugledni švajcarski poslanik, na primer, svedočio je pred istražnom komisijom da je prilikom boravka u hotelu u Bakuu oko ponoći neko kucao na njegova vrata i da je video kroz špijunku dve mlade žene kako stoje ispred njegove sobe sa bocom šampanjca na poslužavniku. Švajcarac nije otvorio vrata. Jedan nemački ekspert, član venecijanske komisije koja nadgleda funkcionisanje pravne države u zemljama članicama, svedočio je slično - u Bakuu ga je posetila nepoznata žena nudeći svoje usluge. Odbio je.

Ispostavilo se da je, izgleda, tačno ono što se govorilo, kako se kaže, "po hodnicima". Azerbejdžan je svoju spoljnu politiku između ostalog bazirao na podmićivanju, organizovanju nagradnih putovanja za političare i poslanike koji im čine usluge i ćute o porodičnoj diktaturi. Jedan slučaj vezan za "kavijargejt" je postao krivični i za sada je na sudu. Reč je o italijanskom poslaniku Luki Volonteu koji je optuživan da je od Bakua dobio 2,4 miliona dolara. Za jedan deo ove sume - trećinu od prilike - on je oslobođen pred italijanskim sudom, ali je je za ostalo proces još u toku.

Ima i drugih osumnjičenih država?

Ambasada Azerbejdžana imala je veliku ulogu u celom zapletu. Pojedini zaposleni u ambasadi imali su zadatak da naprave listu poslanika koji kritikuju Azerbejdžan i onda bi to slali ministarstvu spoljnih poslova koje je onda, tamo gde je to valjda bilo moguće, vršilo pritisak na zemlje iz kojih ti poslanici dolaze. U izveštaju se navodi da je bilo slučajeva da se neki poslanici zatim izvinjavaju zbog kritkovanja Azerbejdžana.

Uprkos svemu ovome, u Savetu Evrope kažu da se istražuju samo slučajevi pojedinaca, a ne država.

Ipak, u isto vreme, šef kabineta GS Jaglanda potvrdio je da je postao lični prijatelj sa Mamedovim.

Kako se ističe u izveštaju i kako je na konferenciji za novinare naglasio i britanski sudija ser Nikolas Braca, nezavisna komisija nije bila u mogućnosti da detaljno istraži i slučajeve drugih zemalja. Zato je samo nabrojala države za koje ima indikacija, ali nema eksplicitnih dokaza da su lobirale ili podmićivale poslanike. To su: Jermenija, Kazahstan, Monako, Cena Gora, Rusija, Turska, Ukrajina i Makedonija. 

Tek će se videti da li će i druge međunarodne organizacije i institucije preispitati svoje azerbejdžanske poslove i klijente. U Evropskom parlamentu (parlament EU), na primer, bilo je više debata, ponekad čak i oštrih, ali bez  ikakvog konkretnog rezultata. 

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...