Trampov rat bljutav i Zapadu

Dan posle američke ponovljene agresije na Siriju, Amerikanci ni sami nemaju osećaj da je zločinom njihove vlade postignuto nešto veliko, a taman posla i istorijski prekretno.

“Ako je to bilo to, Asad može da odahne”, citira Ben Hubard u Njujork tajmsu tvit-poruku Rande Slim, analitičara (američkog) Instituta za Bliski istok. I kao potvrdu, koliko je utisak “tviterke” blizu stanju stvari, navodi kako je kabinet predsednika Sirije u subotu ujutro učinio dostupnim video, “koji (Asada) prikazuje kako, u odelu i s kravatom i tašnom, odlazi na posao kao da se ništa nije dogodilo”.

A, suštinski, šta se i dogodilo, ne računajući hir predsednika i sile koja nekažnjenim zločinom (u Iraku, u Libiji, Siriji...), pothranjuje sebi uverenje da je svemoćna?

Ajatolah Ali Hamnei, lider Irana (citira ga Njujork tajms) je baš tako i nazvao ta Trampova i američka dela pre dve noći u Siriji, “zločinom”. A vođe Sjedinjenih Država, Francuske i Britanije, koji su saučestvovali u nezakonitom poduhvatu američkog predsednika – “kriminalcima”.

“Neće se okoristiti ovim napadom, baš kao što nisu ni sličnim zločinima koje su počinili minulih godina, boraveći u Iraku, Siriji i Avganistanu”, citiran je iranski ajatolah u američkim novinama.

Sirija, 14.04.2018 - krstarica američke mornarice Monterej (USS Monterey) ispaljuje “tomahavk” projektil (Tomahawk) na ciljeve u Siriji. Vojske SAD, Francuske i Velike Britanije izvele su združeni napad u Siriji posle (nepotvrđene)vesti da su sirijske snage upotrebile hemijsko oružje protiv civilnog stanovništva

Tramp dimenzija agresivnoj Americi

“Da sam Asad, ja bih ovako razmišljao, ‘Neka ih, nek se kobeljaju iz svog sistema. Stvari teku u pravom pravcu”, analizirao je efekat Trampovog raketiranja Sirije Fejsal Ajtani, saradnik američkog Atlantskog saveta. “Ništa što je Tramp rekao na televiziji ne dotiče se sirijskog sukoba”,  (citira ga NYT).

Na televiziji, dramatizujući američkoj naciji kao da je reč o sudbini sveta, predsednik SAD je govorio o “spremnosti da se ovaj odgovor održi sve dok sirijski režim ne prekine upotrebu zabranjenih hemijskih agensa”.

Stvar je, međutim, kontrasno drugačija. Međunarodna agencija za kontrolu hemijskog oružja trebalo je da bude u sirijskoj Dumi, u misiji utvrđivanja činjenica o otrovima, upravo na dan raketiranja tog poprišta nedavnih borbi.

Sirija, 14. 04. 2018 - Razrušeni naučni centra u okolini Damaska u kojem je, navodno, razvijano hemijsko oružje

Britanska nameštaljka

Asadova “upotreba hemijskog oružja” je stvar nameštena, jer je tražen povod za raketiranje Sirije, tvrdi Rusija.

Aktiviranje otrova izvedeno je u saradnji sa džihadistima, da posluži za američki napad na Damask. Režiser, i aktivni organizator trovanja nekoliko desetina građana Dume, su agenti-diverzanti Velike Britanije, tvrdi Rusija.

Moskva nastoji da se afera s britanski udešenim trovanjem u Siriji iznese pred Ujedinjene nacije. Ali za sada bez uspeha. Ključni akter na svetskoj sceni, Zapad, ne želi da se čuje šta bi o tome  imala da kaže Rusija. I debata u Ujedinjenim nacijama nije debata koliko gluv razgovor dve oštro konfrontirane strane.

Osovina Vašington-London uspela je da postroji Zapad i nagna ga da, u ime “solidarnosti saveznika”, savije karavan u krug.

Tragovi koje bi eventualno mogla da uoči Komisija za hemijsko oružje, uništeni su udarima iz vazduha, SAD, Britanije i Francuske.

London, 14.04.2018 - britanska premijerka Tereza Mej na konferenciji za novinare u Dauning stritu 10 povodom najnovijih vazdušnih napada u Siriji

Ili uz SAD ili izopšteni

Šta je stvarni razlog produbljenog nerazumevanja Zapad-Rusija, izneo je, govoreći o odluci da napadne Siriju sam Donald Tramp – rekavši da je izbor pred samom Rusijom. Rusija se može ili pridružiti Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima ili postati izopštena.

“Rusija mora da odluči, hoće li produžiti ovim mračnim putem ili će se pridružiti civilizovanim nacijama, kao snaga za stabilnost i mir”, izjavio je Tramp, prenosi američki Nešenel interest.

Poneke od manjkavosti ove i na ovaj način svetu nametane “američke pravde” uočava i NYT, u čijem uredničkom uvodniku o napadu na Siriju nema simpatija za način Trampovog pokretanja Amerike u rat.

Ponekad se čini “da on vojnu akciju vidi kao poigravanje, a spoljnu politiku kao nešto određeno on-lajn prepucavanjima”, kaže NYT.

Ilustracija za saopštenu tezu je onaj, već toliko puta citirani tvit, sa “Spremi se Rusijo... stižu rakete”.

Brussels, 14.04.2018 - generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare u Briselu

 Oprezni Matis i tra-la-la predsednik

Uvodničar lista mnogo lepše reči pronalazi za državnog sekretara za odbranu Džemsa Matisa, zbog generalovog insistiranja do poslednjeg časa (izgleda, neuspešnog) na pouzdanijoj evidenciji o kriminalnom delu hemijskim oružjem.

Matis je bio opravdano oprezan, povodom delikatno upletenih ruskih vojnih pozicija u Siriji. To više imponuje nego nego hur-a-a -a, uz koje predsednik Tramp, žureći da za rukav uhvati Terezu Mej i Emanuela Makrona, kao “saveznike” u Evropi, u jednoj preozbiljnoj svetskoj stvari istupa kao politički klovn.

Upravo takvu asocijaciju na Trampa je dan ranije imao Sajmon Tisdal u Gardijanu, motivisan Trampovim tra-la-la, naspram kriza koje ga se slabo dotiču ali potresaju svet.

Njujork tajms potseća na Povelju UN, sa svega dva opravdanja za upotrebu sile jedne države protiv druge države: “u samoodbrani i uz dopuštenje Saveta bezbednosti UN”!

Utemeljivači SAD, nalagali su da Amerika ide u rat tek po dopuštenju Kongresa i u samoodbrani. Ipak, posle Drugog svetskog rata, predsednici obe partije “preduzeli su toliko vojnih operacija bez ikakvog kongresnog odobrenja”. Odobrenja Kongresa traže se naknadno, posle započinjanja napada.

Obama i Tramp zajedno, imaju rekord od 37 tim putem legalizovanih ratnih intervencija. U slučaju “nepostojanog i nepromišljenog g. Trampa”, takvo interpretiranje zakona “moglo bi se pokazati čak mnogo opasnijim da je odlučio da napadne Severnu Koreju ili Iran”, komentariše NYT.

List se zalaže za zakonodavstvo koje bi “ograničilo mogućnosti predsednika da počne rat protiv država kao Sirija”.

“Bez toga, Kongres bi ponovo abdicirao u odnosu na svoju odgovornost i prepustio široka ovlašćenja jednom impulsivnom predsedniku s dubioznim rasuđivanjem”, zaključuje američki list.

New York, 14.04.2018 - ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzia i britanska ambasadorka u UN Karen Pirs na sastanku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o situaciji u Siriji

Rusija odlazi pred Savet bezbednosti

Dakle, ima ih i u javnosti Amerike koji ne skaču od radosti zbog Trampa, euforičnog zbog moći zemlje na čijem je čelu. Ali, šta ipak kažu Rusi, sila u najozbiljnijem iskušavanju događajima na koje malo ili ni malo ne može da utiče.

Šef Kremlja, predsednik Vladimir Putin izjavio je, govoreći u Moskvi, da Rusija inicira vanredno zasedanje Saveta bezbednosti UN, da bi izvršno telo pretreslo “agresivna dejstva SAD i njihovih saveznika”. Govoreći o Siriji, šef Rusije nije imao povoljnijih reči osim osude Vašingtona, jer “produbljuje humanitarnu katastrofu i, suštinski, podstiče terorizam”, prenela je Rasijskaja gazeta.

Udar je izveden bez odobrenja SB OUN, uz “narušavanje normi i principa međunarodnog prava”.

Govoreći o sirijskoj Dumi i hemijskom oružju, Putin je rekao da su vojni eksperti Rusije pretražili to mesto “ne našavši trag primene hlora ili nekog drugog otrovnog sredstva”.

“Ni jedan lokalni žitelj nije potvrdio da je bilo hemijskog napada. Ali grupa zapadnih sila cinično je prenebregla tu činjenicu, preduzimajući vojnu akciju pre nego što je istraga završena”, izjavio je predsednik Rusije.

Svojim dejstvima, SAD čine humanitarnu katastrofu u Siriji još težom. Nanose patnju i stradanje narodu. “Provociraju novi talas izbeglica iz te zemlje i regiona u celini”, izjavio je šef Rusije.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija u subotu nije usvojio rezoluciju koju je Rusija podnela povodom napada SAD, Velike Britanije i Francuske na Siriju, a u kojoj se zahteva prekid agresije na tu arapsku zemlju. Za dokument su glasale Rusija, Kina i Bolivija. Osam zemalja glasalo je protiv, reč je o učesnicima napada na Siriju — Francuskoj, SAD i Velikoj Britaniji, kao i o Švedskoj, Holandiji, Poljskoj, Kuvajtu i Obali Slonovače. Četiri delegacije, Etiopija, Kazahstan, Ekvatorijalna Gvineja i Peru, suzdržale su se od glasanja

Siriji S300?

Načelnik Glavne operativne uprave Generalštaba Rusije general Sergej Ruckoj, nagovestio je da će Moskva ponovo razmotriti i možda preispitati odluku o uskraćenoj isporuci Siriji savremenog protiv-raketnog sistema S300. Od isporuke tih sistema odustalo se svojevremeno “zbog insistiranja” sa Zapada.

Ruckoj je saopštio specifikaciju projektila i razornih sredstava koje su agresori upotrebili u napadu, tvrdeći da su sirijske snage, mada raspolažući samo sovjetskim PRO sredstvima (S125, S200, “buk”, “kvadrat” i “osa” ) “presrele 71 krstareću raketu”.

Ruske snage PRO u Siriji bile su pod “režimom rada u ratnim uslovima”. Ruski lovci dežurali su u vazduhu. Sredstva odbrane nisu, međutim, aktivirana jer “ni jedna krstareća raketa nije zašla u zonu ruskih sredstava PRO”, saopštio je genera Ruckoj, prenela je Rasijskaja gazeta.

Ovu poslednju navedenu činjencu potvrdile su i ruska i američka strana, takođe.

Državni sekretar Matis i njegovi komandanti dobro su vodili računa o tome da se Rusima u Siriji ništa ne dogodi. To je potvrđeno ruskim, ali navedeno je i u svim zapadnim izveštajima. Štitili su svoje agresivne operacije od još agresivnijeg Trampa.

Prikaz Trampove i američke avanture u Siriji ne bi trebalo privesti kraju bez nekolko umnih rečenica Maksima Jusina, komentatora ruskog Komersanta.

Bez obzira na dramatična saopštenja, napad SAD na Siriju je bio “i simbolična” i “sporazumna” akcija, piše Jusin. Donela je svojim učesnicima tri stvari: Prvo, dozvolila je da sve strane sačuvaju obraz. Drugo, nije dovela do sukoba zapadnih saveznika s Rusijom. I treće, neće promeniti tok sirijskog rata, a rat dobijaju vladine snage.

Sve ostalo, smatra Maksim Jusin, prepušta se rečitosti propagandista.