Makedonsko pitanje – viđeno iz Pariza

Grčka zajednica Pariza, 27. marta, organizovala je u prostorijama Grčkog doma okrugli sto o diplomatskim pregovorima između Grčke i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije  (FYROM). Na diskusiji pod nazivom "Atina: Skoplje ne odgovara. Put bez izlaza koji živi Grčka sukobljena sa nerazumevanjem mlade države, bivše jugoslovenske republike, viđeno sa strane francuskih i grčkih posmatrača" učestvovali su Žoze Manuel Lamark, novinar i stručnjak za geopolitiku, Olivije Delorm, pisac, istoričar i nekadašnji profesor na elitnom fakultetu političkih nauka u Parizu, Kristijan Makarijan, direktor redakcije nedeljnika "Ekspres", Žorž Prevelakis, profesor geopolitike na pariskom univerzitetu i Aleksija Kefalas, novinarka francuske televizije i grčkog dnevnika "Ta Nea".

Dimitris Psiahas, grčki konzul u Parizu, u svojoj uvodnoj reči, objasnio je trenutne prilike i pregovore između Grčke i FYROM-a pod okriljem Ujedinjenih nacija. Cilj ovih pregovora je pronalaženje novog imena za bivšu jugoslovensku republiku, ali tako da se ne kompromituju budući odnosi dveju država i stabilnost u regionu. Diskusija učesnika kretala se u više pravaca kojima se obuhvatilo poreklo krize, njen razvoj, geostrateški značaj i moguća rešenja.

Skoplje, gigantska statua Aleksandra Velikog, "praoca" današnjih slovenskih Makedonaca

Izmišljeni identitet slovenskih Makedonaca

Kada je, krajem 19. veka, jedan srpski geograf, izmislio slovenske Makedonce, Grčka je bila zadovoljna, jer se time udaljavala bugarska opasnost. Međutim, današnja država slovenskog naroda u vardarskoj Makedoniji i njihovo traženje nacionalnog identiteta, počelo je da pričinjava probleme ne samo Grčkoj, nego Bugarskoj i Albaniji.

Insistiranje FYROM-a na "makedonskom" identitetu i upotrebi simbola iz grčke prošlosti predstavljaju posebnu opasnost za regionalnu stabilnost, smatraju diskutanti. Istovremeno, sa grčke strane, upotreba imena Makedonija, van grčke nacionalne tvorevine, kao i skopsko prisvajanje grčkih istorijskih simbola, viđeno je u Grčkoj kao uzurpacija identiteta i pretnja čitavoj naciji.

Nedavne manifestacije u Grčkoj, kojima je prisustvovalo više desetina hiljada ljudi, bile su, na više mesta, prikazane kao nacionalistički ispadi. Međutim, prema tvrdnjama manifestanata, oni su želeli da iskažu svoje neslaganje sa stranom uzurpacijom identiteta. Posebno se to videlo u Severnoj Grčkoj gde je dobar broj stanovnika poreklom iz Male Azije i Pontijskih regija i među njima je pitanje identiteta i istorijskih korena od velike važnosti.

Grci danas smatraju da, 2018. godine, Grčka pod budžtskom upravom i u punoj recesiji, ne može kao 1948. godine, bez ikakve reakcije, da gleda uzurpaciju imena Makedonija. Naime, kada je Josip Broz Tito od Vardarske Makedonije, koja je od Drugog balkanskog rata, pripadala Srbiji, stvorio republiku po imenu Makedonija i za njen konstitutivni narod proglasio Makedonce, Grčka je bila u građanskom ratu i nije mogla nikako da reaguje na ovaj politički potez.

Solun, protesti protiv skopske uzurpacije grčke istorije

Opasnosti od neo-otomanske politike Erdogana

Današnje prilike u srednjem Balkanu vrlo su zabrinjavajuće, ističu učesnici okruglog stola, pre svega zato što ta regija već neko vreme trpi jak geopolitički pritisak. Rizik da se stvori veća politička nestabilnost je moguć, posebno kroz ulogu Turske koja, oslabljena kurdskim pitanjem, može da postane nepredvidljiva i da isprovocira određene incidente u regiji srednjeg Balkana. Neo-otomanska politika Erdogana i sve veće tursko prisustvo u Albaniji, Bosni i Makedoniji, uvećavaju osećaj zabrinutosti.

Ako bi problem identiteta FYROM-a, države u kojoj zajedno živi više etnija, različitih vera i jezika, dohvatio i Grčku, prilike u regiji dodatno bi se usložile. Na bliskim primerima kao što su Kosovo i Srbija, kao i na vanregijskom slučaju Kipra, vidi se da Evropska unija ne uspeva da pronađe ikakvo trajno rešenje. Istovremeno, već pogoršani odnosi EU i Rusije, postali su još lošiji zbog Kosova, a prisustvo NATO trupa u regionu, zbog nepostojanja EU snaga, pogoršava prilike.

U ovakvom kontekstu, rešavanje problema skopske Makedonije dobija izgled kvadrature kruga u kojoj je svaki predlog loš. Ako Grčka i EU ne uspeju da pronađu trajno rešenje, može se naslutiti da će gubljenje diplomatske efikasnosti neminovno odvesti ka unutrašnjoj podeli grčkog naroda.

Šta raditi sa Balkanom ?

Makedonsko pitanje, ali i ostala dešavanja, postavljaju pred Evropsku uniju krupan problem – šta raditi sa Balkanom i šta raditi na Balkanu ? Pitanje nije novo, podvukli su učesnici, i treba se samo setiti pregovora Evropske unije i Turske u Varni, krajem marta, koji su se završili bez ikakvog dogovora. Tako se Grčka našla pred Evropskom unijom nesposobnom da predloži bilo kakvo valjano rešenje. Neefikasnost EU koja u regiji, već više decenija, insistira na neo-liberalnoj politici, dovela je do velikih katastrofa i upropašćavanja ekonomije u zemljama proizašlim iz bivše Jugoslavije. Tako su ekonomije Crne Gore, Kosova i FYROM-a postale polumafijaške ili mafijaške, što je prouzrokovalo čitav niz geopolitičkih problema.

U isto vreme, Evropska unija je Grčku pretvorila u veliku laboratoriju ekonomskog eugenizma i tako doprinela devalorizaciji zemlje. Zapadnoevropski mediji širili su propagandu po kojoj su Grci narod lenjivaca i profitera. Uprkos propagandi, izolaciji i opštoj indiferenciji, Grčka se trudila da ukaže na postojanje razumnih mera.

U takvim prilikama i u nestabilnom geopolitičkom kontekstu, Grčka smatra da je za rešavanje identitetskog problema naroda FYROM-a, neophodno da se ujedine intelektualne i političke snage balkanskih i evropskih zemalja. Njihov cilj bi trebao da bude dugoročno rešenje u skladu sa istorijskom i političkom stvarnošću, a ne kratkoročna rešenja zasnovana na izmišljenim prilikama. Uloga Grčke u traženju novih puteva, zaključili su ucesnici okruglog stola, morala bi da bude uperena ka senzibilizaciji različitih zemalja čije se učešće očekuje u rešavanju geopolitičke krize koja preti čitavoj regiji.