“Saveznici” Putina i Rusije u Nemačkoj

Ne sasvim jednostavan trenutak za Berlin – ako je dovoljno da se u američkom Volstrit džornalu samo pojavi članak, pa da se tako prozvani Berlin navede u potragu za “saveznicima Putina i Rusije u Nemačkoj”, a baš tako klasifikuje pojedince ili institucije vezane poslom ili interesovanjem za Rusiju nemački vladin Dojče vele, minule srede.

“Ko su saveznici Vladimira Putina i Rusije u Nemačkoj?”, pita DW, s tim što vladino glasilo posle znaka pitanja prilaže i “spisak”. Vremena, kada su takvi “spiskovi” tobože lojalnih ili nelojalnih objavljivani, nikada nisu bila idealna.

Washington, 29.03.2018 - susret američkog sekretara odbrane Džima Matisa i novog savetnika američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) za nacionalnu beznednost Džona Boltona u Pentagonu, u Vašingtonu

S Putinom slavio Božić a i smejali su se

Prvi na udaru je bivši kancelar Nemačke Gerhard Šreder, zbog funkcija u rusko-nemačkim energetskim projektima.

Osim toga, Šreder je prvi i do sada jedini kancelar koji je u ime Berlina vodio politiku prijateljstva sa Rusijom. Šreder je javno izrekao ono što je za SAD najveća jeres – da Rusija nije neprijatelj Evrope i Nemačke. U vreme Šredera, Moskva i Berlin su bili u razgovoru o razmeni ruskih sirovina za nemačku tehnologiju. I te i slične teze, simbolične zu duboko međusobno razumevanje, su onda pomogle zbližavanju Gerharda Šredera i Vladimira Putina.

Šreder nije više na političkoj sceni, ali SAD, bez obzira ko je u Beloj kući, ne gube više iz vida socijal-demokratu bivšeg kancelara. Niti odustaju od pritiska na Berlin da blokira gasovod Severni tok 2 – materijalni simbol politike o kojoj su govorili Putin i Šreder.

WSJ, koji obično nije daleko od stanovišta krugova koji upravljaju američkom državom, uzeo je Šredera na nišan već naslovom članka “Putinov glavni oligarh izbegao sankcijama”.

Berlin je dobro razumeo smisao poruke u naslovu pod kojim se na dalje afirmiše teza da bivši kancelar “doprinosi ambicijama Rusije” u Evropi. Sugeriše se da Berlin ukloni “propust”. Vlada Angele Merkel, koja jednom od dve duše diše plućima socijal-demokarata, nije se upustila u slučaj samo “zbog tamo nekih novina” – ali, posredstvom službenog govornika, rekla je da Angela Merkel “ne vidi razlog” za kažnjavanje Šredera.

Moscow, 29.03.2018 - ruski šef diplomatije Sergej Lavrov na konferenciji za novinare sa specijalnim izaslanikom UN za Siriju Stafanom de Misturom (Staffan De Mistura) u Moskvi

Klimkin ljut na Berlin

“Meko odigravanje” Berlina raspametilo je novostečenog saveznika SAD u Evropi, Ukrajinu. Diplomata Kijeva Pavlo Klimkin uskočio je u unutar-nemačku vodu izjavom

da će “njegov apel za kažnjavanje bivšeg kancelara sada biti proširen”.

“EU, i nacionalno i na nivou EU, mora da dejstvuje prema takvim personama zato što one upravljaju ruskim projektima iza kojih su ruske kompanije, koje su pod EU sankcijama, i sada se koriste kao sredstvo za rusko mešanje unutar Evropske unije”, poučio je Berlin  Klimkin.

Jedino je to izlaz, da se Moskva spreči da se petlja u to kako funkcionišu demokratske institucije u Evropskoj uniji “i celom civilizovanom svetu”, izjavio je Ukrajinac.

Klimkin je govorio u Briselu, gde je angažovan u kampanji podrške Ukrajini protiv Rusije. Istupio je na lobi-forumu “Ukrajina+Grupa prijatelja Ukrajine u EU”. Uz Klimkina je stao Britanac, član EU parlamenta Dejvid MekAlister, koji je Šredera nazvao Putinovim “unajmljenikom”. Onda je priskočio i Anders Fog Rasmusen, bivši generalni sekretar NATO. Rasmusen je sada na plati Pjetra Parošenka, predsednika Ukrajine, unajmljen kao “savetnik predsednika”.

To jeste Šrederova odluka, “ali politički, to je katastrofa”, priključio se kampanji Rasmusen. “Najbolja stvar za dalje je, ja mislim, da se blokira Severni tok 2”, savetovao je bivši gensek NATO, preneo je nemački DW.

Moscow, 29.03.2018 - zgrada Ambasade SAD u Moskvi

“Sumnjiva” zalaganja Matijasa Placeka

Moglo je u trenutku izgledati da je, time što je svaka strana rekla šta ima, na “slučaj nekažnjenog Putinovog oligarha” stavljena tačka. Ali, nije, jer svega deset dana pošto je WSJ štampao “prekor” , pojavio se od vlade kontrolisan Dojče vele, s naslovom na veb-stranici “Ko su saveznici Putina i Rusije u Nemačkoj?”

Prvi na listi, Gerhard Šreder – “ne jedini rusofil u Nemačkoj”, međutim, “izričit primer kako se političari mogu obresti u orbiti Moskve”, predstavlja bivšeg kancelara publici nemački DW. U Moskvi, “zajedno su proveli Božić”. “Smejali se obojica na plaži u Sočiju i položili venac na grobu nemačkog filozofa Emanuela Kanta u Kalinjingradu.”

Neposredno pošto je izgubio izbore u korist Angele Merkel 2005, “Šreder je počeo da radi za konzorcijum Severni tok, podružnicu ruskog energetskog giganta Gasprom, koja upravlja gasovodom između Rusije i Nemačke u Baltičkom moru”.

“To je bilo prvo od više Šrederovih lukrativnih nameštenja za ruski konglomerat, donoseći mu u Voltstrit džornalu titulu ‘Putinovog najvažnijeg oligarha”, argumentuje DW.

Šrederov “karijerni luk je nesvakidašnji ali ne i jedini među bivšim političkim pokretačima i drmadžijama”, kaže DW. Bivši funkcioner socijal-demokrata Matijas Placek “je taj primer”. Pošto se 2013, povukao sa funkcija zbog zdravlja, “Placek je postao šef Nemačko-ruskog foruma”.

“Eksplicitni cilj Foruma je unapređenje odnosa između dve zemlje – (ali) nemački Bild je Placeka optužio da, ‘plaćen ili neplaćen’, lobira za Kremlj... Kritikovao je nemačke sankcije Rusiji a jednom je čak rekao da bi aneksiju Krima Ukrajini trebalo ‘regulisati međunarodnim zakonom, ex post facto”.

Angela Merkel i Vladimir Putin u Moskvi 2015. godine

Zalagali se za okončanje sankcija

“Zanimljivo, jedan od prvih govora bivšeg nemačkog ministra spoljnih poslova Zigmara Gabrijela, pošto je marta 2018. napustio to mesto, održan je u Placekovom Nemačko-ruskom forumu!”, podiže prst sumnje Dojče vele.

Trećeplasirana na njegovom spisku je Partija levih, “pouzdani saveznik Rusije”, “naslednik stare Partije socijalističkog jedinstva u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj”.

“Ona redovno brani Rusiju u pitanjima kao što su sankcije i odgovor na Krim, građanski rat u Siriji i isterivanje ruskih diplomata u svetlu trovanja Skripalja. Na primer, 28. marta, govornik za bezbednost Matijas Hen založio se za okončanje ‘paranoje u odnosu na Rusiju’ – jedna tipična izjava Partije levih”, kaže glasilo pod kontrolom vlade.

Četvrti u redosledu pomenuti “saveznik Rusije” je Alternativa za Nemačku (AfD). “Februara, jedna partijska delegacija posetila je Krim i založila se za okončanje sankcija Rusiji.”

A onda slede i “sumnjive” lobi grupe nemačkog biznisa. Istočni komitet, zastupnik “više od 400 nemačkih kompanija i pet najvećih poslovnih udruženja, hvali istočnu Evropu da je najvažnije izvozno tržište Nemačke, važnije i od SAD i od Kine. Ostale važne ekonomske lobi grupe su Nemačko-ruska trgovinska komora i Nemačko-ruski forum.”

“Poslednje ali ne i najmanje važno, ima poznatih novinara i akademika, optuženih da su se odrekli svoje objektivnosti da bi istupali kao advokati Putinove Rusije. Gabrijela Kron-Šmalc na primer, napustila je TV stanicu nemačkog glavnog ARD na mestu šefa Moskovskog biroa, da bi bila autor knjiga kao ´Razumeti Rusiju: Bitka za Ukrajinu i arogancija Zapada´. U njoj, dokazuje da je vojna intervencija Rusije na Krimu bila po prirodi odbrambena. Dok akademik Aleksandar Rar ostavlja u Berlinu nemački Savet za inostrane odnose, da bi postao plaćeni lobista kompanije za naftu i gas Vinteršel, podružnice BASF povezane s Gaspromom. Od 2015. je savetnik Gasproma za EU u Briselu”, završava svoje nabrajanje nemačkih imena, institucija i delatnosti – ili zapravo ilustraciju, šta sve na Zapadu danas može iznenada biti i sumnjivo i opasno, nemački Dojče vele. A sve zbog one packe Berlinu, američkog WSJ.