DMITRI MEDVEDEV U OKTOBRU U SRBIJI

Najvaljena poseta Srbiji od strane ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva biće strateško zaokruživanje međunarodne poliitke Srbije. Prethodna poseta potpredsednika SAD Bajdena Balkanu i Srbiji, poseta predsednika Borisa Tadića Kini i pokušaji pune afirmacije Srbije prema EU su zapravo realizacija plana Tadića o “četirir stuba” spoljne poliitke Srbije (SAD, EU, Kina i Rusija).

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev na vežbi oružanih snaga sedam zemalja,
bivših sovjetskih republika, članica Organizacije sporazuma o kolektivnoj
bezbednosti (OSKB, Collective Security Treaty Organization) u Kazahstanu

Rusko srpski odnosi u prvoj deceniji 21. veka imaju uzlaznu fazu, koja je suštinski započela 2005. godine, kada je Srbija tražila podršku Rusije oko statusa Kosova. Rusija je podržala Srbiju, blokirajući status Kosova u Savetu bezbednosti UN i napravila 2008. strateški plan oko investiranja u Srbiji preko gasovoda Južni tok i kroz kupovinu NIS-a.

Tadićev preobražaj

Period od 2001. do 2005. godine bio je definsan kao “ravnodušnost” državne politike Srbije prema Ruskoj federaciji. Politike pokojnog premijera dr Zorana Đinđića, predsednika SRJ dr Vojislava Koštunice, predsednika Srbije Borisa Tadića i prve vlade dr Koštunice nisu u ruskoj spoljnoj politici i eknomskoj strategiji videli nacionalne ciljeve Srbije. Ti ciljevi su se tražili u SAD i EU.

Kako je odmicao razvoj dogadjaja vezan za status Kosova i pitanje Južnog toka otvoreno je i pitanje saradnje sa Rusijom. Delom je to bio i sukob politika DS i DSS. DSS i dr Koštunica su napravili političku saradnju sa Putinovom partijom. Zajednička poseta Borisa Tadica i Vojislava Koštunice Rusiji, zbog potpisivanja ugovora sa Putinom i predsednikom Rusije Medvedevim, definiše “strateški početak“ međudržavne saradnje.

Može se primetiti da je u predsedničkoj kampanji 2004. godine kod Borisa Tadića bilo veoma malo reči o vezama sa Rusijom. Na predsedničkim izborima u maju 2008. godine kod Tadića je Rusija bila površno obrađena, dok je kod Tomislava Nikolića bila na prvom mestu.

Sukob i pad vlade DSS - DS - G17 plus 2008. godine bio je povodom gasnog sporazuma sa Rusijom. Koštunica raspušta parlament ali na proruskoj poliitci pobeđuje Tadić a ne nacionalno-demokratski blok. Rusija je postala strateški partner Srbije. Koštunica je izgubio primat oko učešća Rusije u Srbiji, a Nikolić je ojačao svoju prorusku “kartu” - nakon stvaranja SNS, odnosno, “cepanja” SRS. G 17 plus je bio glavni protivnik ulaska Rusije na ekonomsko i energetsko tržište, posebno oko prodaje NIS-a, jer je bio lobista interesa nemačko-austrijsko-mađarskih naftnih kompanija. Ni ruska strana nije u Dinkiću videla “prijatelja” i svi pregovori oko saradnje išli su preko SPS i DS, kako su i zastupljeni u Upravnom odboru NIS-a.

Rusija se pokazala kao pragmatični saradnik i prijatelj Srbije oko Kosova, ali je preko Kosova utemeljila i dugoročnu poliitku svog oblikovanja na Balkanu - kroz sferu energetike, povezujući u “energetski prsten” čitav Balkan.

Dinamika srpsko-ruskih interesa

Srpski interesi su da Rusija drži diplomatsku igru u SB UN i na međunarodnom planu oko Kosova i sprečavanja da Kosovo bude deo UN. Srpski interesi su da Rusija bude partner koji će obezbediti u narednih 10 godina, enertsku sigurnost Srbije i Balkana, sprečiti izazivanje globalnih i reginonalnih sukoba. Srbija u Rusiji vidi partnera za izvoz pošto je puna saradnja sa EU i uključivanje Srbije u EU neizvestan do 2015. ili 2020. godine. Upravo zbog toga Rusija je “izlazna strategija” ekonomskih i diplomatskih interesa. Očekivani kredit Rusije prema Srbiji ojačao bi sadašnju vladu, u “teškoj situaciji” u odnosu na dinamiku unutrašnje i globalne krize koja deluje u Srbiji. Ruska “finansiska inekcija” produžava Cvetkovićevu vladu i vlast DS do druge polovine 2010. godine.

Ruski interesi su da u Srbiji imaju svoju “mrežu”, bitnu za postizanje “energetskih interesa” i da u narednim godinama, sem NIS-a, imaju kontrlu i nad EPS-om ali i da kupe JAT i još neke nacionalne komapnije. Preko ekonomske moći Rusija će, kroz svoju diplomatiju, podržavati Srbiju ka EU ali, ne i ka NATO-u. Interes je ruske poliitke da Srbija u budućnosti bude deo EU, kako bi i preko Srbije, kroz program “bezviznog režima” i povlastica mogla da plasira i svoje ekonomke interese na Balkanu i drugim delovima EU - u bočnom delovanju. Rusija podržava Srbiju u Partnerstvu za mir ali ne želi da vidi Srbiju u NATO ili pod “dominacojom” NATO i SAD, kako je bilo u periodu 2001-2003. godine. Status Srbije u NATO biće predmet velike borbe i igre SAD i EU s jdne strane dok će na drugoj strani biti Rusija i, delimično, Kina.

Poseta ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva imaće dalekosežnu misiju jačanja veza Rusije na Balkanu i širenja uticaja u Srbiji. Kredit od Rusije je “spas” za Srbiju ali isti spas Srbija očekuje i od MMF u oktobru.

Oktobar je mesec odluke MMF o daljoj podršci Srbiji, reformama i vlasti, kroz finansiranje budžeta. Poseta ruskog predsednka je drugo “prozorče“ interesa Srbije da se sačuva od bankrostva i dužničke krize koja joj preti -ako ne bude podrške MMF i Ruske Federacje.

Posle dolaska Gorbačova u Srbiju 1988. godine poseta Medvedeva 2009. godine je i simbolična jer se odigrava na Dan oslobođena Beograda -20. oktobra. Treba podsetiti da se obeležava 20. oktobar - 65 godina od oslobođenja Beograda, čemu su ruske jedinice Crvene armije dale veliki doprinos i žrtve za oslobođenje Beograda i Srbije.