DIPLOMATSKI OPORTUNIZAM PREDSEDNIKA SARKOZYJA

Prema izvorima bliskim Kremlju, francuski predsednik Nicolas Sarkozy bio je prvi zapadni predsednik koji je lično čestitao novom ruskom predsedniku na pobedi u nedelju 2. marta. U telefonskom razgovoru on je "toplo čestitao Medvedevu na ubedljivoj pobedi na predsedničkim izborima i potvrdio je svoju nameru da nastavi jačanje strateškog partnerstva dveju zemalja". Za razliku od Sarkozyja, nemački kancelar, Angela Merkel, čestitala je pismom i izrazila žaljenje što medjunarodni posmatrači nisu mogli da obave svoj posao onako kako su hteli. Nicolas Sarkozy, takodje je bio prvi zapadni predsednik-čestitar Putinu na nedavnim izbornim pobedama. U medjuvremenu, saznalo se da je Renault u borbi sa General Motorsom da bi postao partner u grupi Avtovaz koja proizvodi tri četvrtine ruskih automobila.

 

 

Nicolas Sarkozy i Vladimir Putin

 

Površnim posmatranjem moglo bi se doći do zaključka da se predsednik Sarkozy trudi da obezbedi ekonomsku dobit svojoj zemlji kroz diplomatske gestove. Medjutim, njegovo ishitreno pismo poslatо vladi nove države Kosovo ukazuje na druge ciljeve.

 

"Imam čast da vas obavestim da Francuska, u potpunoj saglasnosti sa Evropskom Unijom, i uzimajući u obzir posledice rezolucije koju je prihvatila Skupština Kosova 17. februara 2008. godine, prepoznaje od ovog trenutka Kosovo kao suverenu i nezavisnu državu", pisalo je u poruci koju je francuski predsednik Nicolas Sarkozy poslao 18. februara predsedniku samoproklamovane države na jugu Srbije. Dok su države Evropske Unije donosile zajedničku odluku u kojoj se kaže da nemaju zajedničke pozicije, Sarkozy je već slao poštara za Prištinu. Ni jedna evropska zemlja, pa čak ni Sjedinje Američke Države, sponozor kosovske veštačke tvorevine, nisu požurile da budu prvi na listi zemalja koje će potvrditi samostalnost nove države.

 

Sarkozyjev gest delovao je začudjujuće, pre svega sâmim Srbima, koji bezrazložno već godinama Francusku smatraju za svog "tradicionalnog prijatelja". Francusko priznavanje Kosova, odmah je povuklo čitavu seriju priznavanja, jer ni jedna zemlja nije želela da se svrsta medju neodlučne, plašljive ili nedovoljno snažne.

 

Pažljivim promatračima ambicioznog francuskog predsednika verovatno nije promaklo da je priznavanje kosovske suverenosti samo jedan od Sarkozijevih oportunističkih gestova kojima on pokušava da kapariše moguće dobiti i da ojača sopstvenu poziciju. Mogućnost da se istakne ispred drugih, došla je baš u trenutku kada mu je propao projekat "Mediteranske unije". Naime, Sarkozy je već neko vreme radio na okupljanju 12 mediteranskih zemalja koje su trebale da mu posluže za uvećanje francuske moći u odnosu na druge članice Evropske Unije. Najveći protivnik ovog projekta bila je Nemačka, te je Angela Merkel brzo isekla Sarkozyjeve pokušaje da svoje lične ambicije finansira iz evropskih budžeta i dotacija namenjenih razvoju zemalja Mediterana. Sastanak Sarkozyja i Merkelove u Hanoveru na Svetskom salonu tehnologije informacija 3. marta, po mnogim mišljenjima, doveo je obe strane do odredjenih kompromisa koji još nisu obelodanjeni.

 

Nicolas Sarkozy i Angela Merkel

 

Čestitanje Putinu i Medvedevu, priznavanje Kosova, Mediteranska unija, upisuju se u nove i proširene diplomatske ambicije francuskog predsednika. Ne zazirući ni od čega, on je čak rešio da poveća francusko vojno prisustvo u Avganistanu i da pošalje ukupno 1.900 vojnika u južne delove, na granicu prema Pakistanu. Njihov zadatak biće tesna saradnja sa američkom vojskom u borbi protiv Al Kaide, kao i obuka regularne avganistanske armije.

 

Nicolas Sarkozy i Georges Bush

 

Angažujući se avgusta prošle godine za veću saradnju sa NATO trupama, Sarkozy nije očekivao nikakav ekonomski profit, pošto izvoz Evropske Unije za Ameriku jedva da prelazi 3 odsto bruto proizvoda. Istovremeno, svima je poznato da, ako ikada dodje do bilo kakvog profita u Avganistanu ili na Kosovu, Amerikanci će ukloniti Francusku, kao što su iz eksploatacije Iraka uklonili svog saveznika Veliku Britaniju. Odredjeni posmatrači smatraju da se Sarkozy bacio u naručje Amerikancima iz strateških razloga, očekujući da će se tako domoći vodećeg mesta u Evropskoj Uniji. Sasvim prirodno, lične ambicije francuskog predsednika nisu naišle na odobravanje medju svim diplomatama i vojnim stručnjacima. "Može da se desi da postanemo NATO zaštitnici narkodržava", prokomentarisao je jedan francuski diplomata.

 

 

Nicolas Sarkozy i Muamer Gadafi

 

Isčekujući predsedavajuće mesto u Evropskoj Uniji tokom druge polovine 2008. godine, Nicolas Sarkozy pokušava da se okoristi svakim vetrićem na svetskoj sceni. Groteskna i ponižavajuća poseta Gadafija omogućila je Francuskoj da proda naoružanje libijskom diktatoru i da pokuša da se prikaže kao važan igrač na Bliskom istoku. Podržavanje gabonskog diktatora Omara Bonga i čadskog predsednika Debyja, utvrdjuje francuske interese u Africi i obezbedjuje afričke glasove u Ujedinjenim nacijama po ceni podržavanja nedemokratskih režima.

 

Nicolas Sarkozy i Omar Bongo

 

Nicolas Sarkozy upotrebljava sve medjunarodne elemente koji se nadju pred njim, pokušavajući da vaskrsne nekadašnju globalnu slavu Francuske i tako proširi svoju ličnu moć. Njegov diplomatski oportunizam sastoji se od gaženja svih velikih principa i od uspostavljanja sistema u kome nema nikakvih savezništava, nego samo interesa. Medjutim, kao što mu se popularnost medju Francuzima prepolovila za dva meseca, tako i strpljenje evropskih partnera može brzo da presuši.