Na Zapadu gluv odjek Putinove pobede
Među čestitkama do kasno nije bilo pošte sa Zapada. A i telefonske linije između Moskve i tih prestonica mirovale su, bar do odmaklog poslepodneva, kada je Putinu telefonirao Emanuel Makron. Angela Merkel piše telegram, nagovestio je njen predstavnik, ali zato su poranili s pozdravima lideri Kine, Indije, Turske, Japana i Latinske Amerike. Iz Evrope, Putinu su stigli telegrami predsednika Srbije, Srpske i Mađarske
(foto, Moskva, 18. mart 2018 - predsednik Putin obraća se okupljenima na Trgu Manjež u Moskvi, uveče posle izbora kada su stigli prvi rezultati)
Gluv odjek sa Zapada i uočljivo olakšanje u Moskvi – ne, pošto je utvrđeno da je predsednik Vladimir Putin pobedio i četvrti put na izborima za šefa države (to je očekivano), već kada je utvrđeno da je na tim izborima glasalo 67, 47 odsto upisanih birača, ili, iskazano razumljivije, ciframa – 73, 36 miliona Rusa (objavila je u ponedeljak ujutro Centralna izborna komisija). Približno tri četvrtine svih koji su raspolagali pravom da glasaju.
Izlaznost – to je bila “letvica” koju je trebalo, ne oborivši je, da preskoči ovaj favorit ruskog događaja, u okolnostima kada nagomilane nesimpatije Zapada nisu imale uz koga da se polože, već su nagoveštavane kroz titravo nadanje da će možda sami građani bojkotovati izbore, te i dovesti pod pitanje pobedu.
Vladimir Putin 18. marta pred pristalicama okupljenim na moskovskom Trgu Manjež, pošto su objavljeni prvi izborni rezultati
Otkuda sve prva pošta
Razmere zapadnog razočaranja, ali na žalost i dubina ambisa političkog neslaganja tog u svakom smislu moćnijeg dela sveta i Rusije, vrlo upečatljivo ilustruje spisak lidera i zemalja čije su čestitike do ponedeljka posle podne stigle u Kremlj. Među njima do kasno nije bilo pošte sa Zapada. A i telefonske linije između Moskve i tih prestonica mirovale su, bar do odmaklog poslepodneva.
Prema sajtu Kremlin.ru, Putinu su do tog doba telefonirali i lično mu čestitali: Ilham Alijev, predsednik Azerbejdđana, predsednik Jermenije Serž Sargasjan, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, premijer Indije Narendra Modi, predsednik Kirgizije Soronbaj Ženbekov, predsednik Kine Si Đinping, predsednik Tadžikistana Emomali Rahmon, predsednik Uzbekistana Šafkat Mirzijojev, premijer Japana Šindzo Abe.
Osim telefonskih poziva, Kremlju su prispeli i telegrami: iz Pekinga od Si Đinpinga, od predsednika Abhazije Raula Hadžimbe, od predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva, od predsednika Jermenije Serža Sargasjana, predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka, predsednika Venecuele Nikolasa Madura, predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva, predsednika Kirgizije Soronbaja Ženbekova, predsednika Kube Raula Kastra, predsednika Moldavije Igora Dodona, predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, predsednika Republike Srpske Bosne i Hercegovine Milorada Dodika, predsednika Tadžikistana Emomali Rahmona, predsednika Turkmenije Gurbangulija Berdimuhamedova, predsednika Uzbekistana Šafkata Mirzijojeva, predsednika Južne Osetije Anatolija Bibilova...Međutim, Putinu je stigao i telegram Janoša Adera, predsednika Mađarske.
Sajt predsednika Rusije: Prikaz prispelih čestitki predsednika država upućenih predsedniku Putinu (19. 3. 2018. oko 23 časa)
Makron o agendi pre svega
Predsednik Turske “toplo je čestitao” predsedniku Putinu, poželevši jačanje rusko-turske saradnje.
Nešto kasnije posle podne, na Kremlin. ru se ukazala i vest o telefonskom razgovoru Putina i predsednika Francuske Emanuela Makrona.
Makron je čestitao Putinu pobedu na izborima i “izjasnio se u korist daljeg zajedničkog rada na razvoju mnogostrane rusko-francuske saradnje, posebno građanskih organizacija u okviru Trijanonskog dijaloga”.
Putin i Makron su pretresali “sirijsko regulisanje”, krizu u Ukrajini u svetlu sporazuma iz Minska, a “dotaknut je takođe i incident u Solsberiju”. Sa ruske strane skrenuta je pažnja na “nedokazni karakter optužbi isturenih na račun Rusije”.
Nemačka – krajem popodneva, oglasila se preko posrednika, govornika Angele Merkel koji je izjavio da će gospođa kancelar “poslati telegram-čestitku dugogodišnjem ruskom lideru”, s naznakama “iskušenja koja imamo u nemačko-ruskim odnosima”.
Vladimir Putin odgovarao je na pitanja novinara uveče posle izbora 18. marta 2018.
Tri od svaka četiri položena glasa
Sam Putinov rezultat nije neimpresivan.
Još jedan rok šefa države u Kremlju, na šest godina, ukupno četvrti (zahvaljujući svojevremeno promenjenom ustavu zemlje) i poslednji, odobren je sa 76,66 glasova (pri 99,84 odsto proverenih listića do u ponedeljak posle podne).
Drugi po broju glasova je kandidat KPRF Pavel Grudinjin, uz 11,8 odsto “za”. Treći, Vladimir Žirinovski predvodnik LDPR sa 5, 66 odsto podrške, četvrta Ksenija Sobčak iz, u međuvremenu registrovane Građanske inicijative sa 1,67 odsto “za”, a peti je lider Jabloka Grigorij Javlinski uz 1,04 odsto birača koji su ga podržali.
Tek potom slede anonimci, Maksim Surajkin kandidat Komunista Rusije (0,68 %), frakcije koja nema nikakvu vezu sa KPRF, i na kraju Sergej Baburin vođa Ruskog opštenarodnog saveza (0,65%), prenela je Rasijskaja gazeta saopštenje Centralne izborne komisije.
Navaljni i Sobčak rukama za grla
“Slepi putnik” ovih izbora Aleksej Navaljni, neupisani “kandidat”, figurant u ulozi Putinovog “progonjenog” političkog oponenta u bezmalo svim novinskim izveštajima i komentarima štampe na Zapadu, “nije prošao” – s obzirom na izuzetno široko razvijenu političku kampanju za neizlazak građana na birališta.
Navaljni nije ni u zatvoru, kako se na Zapadu tu i tamo navodilo. Saglasno britanskom Indipendentu, u nedelju, “neposredno pre nego što će se birališta zatvoriti, u izborni štab Alekseja Navaljnog došla je Ksenija Sobčak, s ponudom da udruže snage”.
Nije objašnjeno o kakvom “udruživanju snaga” je reč i da li to ima veze s nagađanjima u zapadnoj štampi da bi Navaljni mogao da pokrene post-izborne proteste.
U vesti o epizodi, Indipendent primećuje da to što je Sobčak došla “nije najmudrije što je mogla učiniti”. U svakom slučaju, Navaljni je kandidatkinju dočekao rečima da je kao kandidatkinja “Putinov dobrovoljni ‘instrument”.
“Postala si šampion hipokrizije”, rekao je, Navaljni citirao je Indipendent (www. independent.co.uk/news/world/europe/russia-election-2018-vladimir-putin-president-turnout-result-latest-polls-a8262406.html). Navaljni je kandidatkinju “optužio da je prihvatila da joj se ponude ‘tone keša’ za učešće na izborima i diskreditovanje opozicije”. Rekao je da je “ona opstruirala rad njegovih izbornih posmatrača u Kemerovskoj oblasti”.
Sobčak “je negirala obe optužbe, tvrdeći da se to osvetila strategija Navaljnog da bojkotuje izbore”, naveo je Indipendent.
Moskva, 19. 3. 2018. - Predsednik Putin primio je u Kremlju posle glasanja sve kandidate koji su učestvovali na izborima
Konkurenti na okupu
Pošto je rezultat izbora neporecivo ustanovljen, predsednik Rusije, kojeg formalnosti ponovne inauguracije očekuju tek meseca maja, primio je u Kremlju sedmoro preostalih kandidata na ovim izborima.
Sa stanovišta fakata, to je prvi susret svih doskorašnjih pretendenata na rusku najvišu državnu funkciju. Makar i uz otvoreno izkazano nezadovoljstvo pojedinih među njima – pre svih, komuniste Pavela Grudinjina, Putin nije prihvatio priliku predizbornih suočavanja i polemika sa oponentima.
Sreli su se za belim okruglim stolom Kremlja tek kada je sve završeno, bez potankog opisivanja u štampi kako je tekao taj razgovor. Saglasno Rasijskoj gazeti šef države je govorio o “potrebi objedinjenog radnog napora za dobro Rusije”.
Osnovni naglasak izvršne vlasti će u buduće biti “na rešavanju unutrašnjih problema zemlje”. Putin je pomenuo dobrobit građana. Založio se za to da čovek koji radi ima i pristojna novčana primanja. Međutim, kao i obično, i sada je u prvom planu bilo ono što je Putin rekao o naoružavanju i spoljnoj politici.
Rusija će izgrađivati odnose natojeći da “oni budu konstruktivni”. “Sami ćemo se usmeravati a i partnere ćemo usmeravati na dijalog”, citiran je Putin. Ne zavisi sve od Rusije, već i od partnera zemlje, a ne mogu se zapostaviti ni ruski nacionalni interesi.
“Planirali smo smanjivanje odbrambenih rashoda. To neće dovesti do problema u osiguranju odbrane. Sve je izračunato. Novca ima”, citiran je šef države.
Saglasno Komisiji za izbore, 474 hiljade službenih posmatrača (1.513 inostranih) je pratilo ruski događaj, a i 10.500 novinara, pretežno domaćih.
Kao prema neprijatelju
Komentari inostranih glasila uglavnom su nepovoljni.
“Velika prevara Vladimira Putina”, glasi naslov osvrta na izbore nemačkog, od vlade kontrolisanog, Dojče vele. Ne osporava se rezultat već ustrojstvo Rusije, u kojem “Kremlj kontroliše svaki aspekt političkog procesa (u zemlji) i ništa ne prepušta slučaju u elektoralnom spektaklu”, komentariše autor DW.
Kremlj ne dopušta da i alternativni političari nagoveste i razviju svoj profil... Kuda će Putin povesti Rusiju u narednih nekoliko godina? Odgovor na to pitanje, DW nudi kroz opasku generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga da se “na Zapadu mnogi boje nepredvidivog i agresivnog stava (Rusije) na međunarodnoj sceni”.
“Nije čudo što kritičari čitav događaj nazivaju cirkusom”, objavio je britanski Bibisi. Putinova pobeda ostavila “duboke podele u opozicionom pokretu” Rusije, lamentira Volstrit džornal. Itd.
Osvrti zapadnih listova kao jaje jajetu. Reč je o događaju u zemlji koju SAD i saveznici obeležavaju određenjem da je “neprijateljska”.
