Putin pred Rusima

Sto miliona Rusa s pravom glasa trebalo bi da danas izađu na birališta i odgovore na pitanje na koje je odgovor već poznat – ko će vladati Rusijom tokom narednih šest godina? Vladaće u još jednom roku Vladimir Putin.

Brojne analize redovno ispitivanog javnog mišljenja upućuju da je to odgovor. U Rusiji, i u inostranstvu, nije bilo još ni jednog jedinog zaključka, iz kojeg bi sledilo da se Putinov ostanak u Kremlju može, izborima koji slede, dovesti u pitanje. A, ipak, izjašnjavanje koje je ovog trenutka u toku nije bez određenih neizvesnosti, i rezultat “koji se unapred zna”, očekuje se sa znatiželjom i u Rusiji i u inostranstvu.

St. Petersburg, 16.03.2018 - pripreme za predsedničke izbore u Rusiji koji se održavaju 18. marta - poster kandidata

Pobeda uz manje i uz više glasalih

Biće izuzetno važno uz koliku većinu će predsednik biti izabran, i koliko birača se odazvalo pozivu da izađu i glasaju.

Aleksej Navaljni, Putinov oponent koji aktuelnoj vlasti pruža otpor koristeći internet i organizujući proteste na ulicama, pokrio je mrežom svojih aktivnosti veći deo zemlje. Uz osam službenih kandidata, od CIK (Centralne izborne komisije) odbačeni Navaljni ipak je izborni “slepi putnik” – njegova široko reklamirana poruka građanima je da ne izađu i da ne glasaju.

Niska izlaznost umanjila bi političku težinu predstojeće Putinove pobede. Osim toga, diktirala bi predsedniku da u sledećom mandatu ima na umu slogane uz koje je  “kandidat trgova” uspeo da ga eventualno čuje (i posluša) i šire biralište.

Možda Kremlju ne bi bilo rđavo da takvu korekciju ima u vidu čak i u okolnostima da se ambicije “kandidata” van liste ne ostvare. Naspram okoštale Dume izvesne političke reforme - nisu nepotrebne. Ima ruskih politologa koji zapažaju da bi stari, prilagođeni centralizam u zemlji moralo da bude gipkiji.   

St. Petersburg, 16.03.2018 - predsednik Rusije Vladimir Putin u obraćanju zaposlenima u Nacionalnom medicinskom centru Almazov u Sankt Petersburgu

Signal eliti oko Kremlja

U sistemu kakav je ruski, s Kremljom u vrhu piramide kruto postrojene vlasti, visok ili nizak odziv birača na predsedničkim izborima, signal je i sivom sloju uže elite, na čijoj lojalnosti i unutrašnjem konsesusu počiva moć ruskog “jakog predsednika”.

Javnost ne raspolaže spiskom tog uticajnog kruga. Pokazalo se, čak je i Vašingtonu teško da ga sastavi, u svoj svojoj rešenosti “da kazni” elitu oko Putina. Ali “krug” postoji i jaki predsednik je u određenoj meri i deo “kolektivnog Putina”. 

Visoka izlaznost, i još jedna pobeda aktuelnog šefa države (politolozi kažu, uz recimo, tri četvrtine glasalih), umrtvila bi svaku eventualno postojeću ambiciju da se unutar klanovski konsolidovanog kruga finansijskih, bezbednosnih i drugih moćnika u senci predsednika (znači “kolektivnog Putina”) razmišlja o nekom drugom reprezentu u vrhu.

Potrebno je biti neuračunljiv i prezreti volju naroda. Opet, u otsustvu, u vrhu, amoritizera svojstvenih parlamentarizmu Zapada, bilo bi i po zemlju opasno.

Suprotan slučaj, pobeda uz nizak brački odziv, mogao bi podrazumevati obratno, navodeći Putina da se zamisli o lojalnosti unutar elite čiji je predstavnik.

Zarade i ekonomija

Četvrti rok je prilika da Vladimir Putin, čija je karizma državnika “koji je podigao Rusiju” animirala i svet, ostvari do kraja državničku ideju o Rusiji.

Javnosti nisu poznati detalji tog “plana”, čak ni da li je takva neka zamisao uobličena i postoji – mada bi bilo logično da se naredni rok na vlasti posveti napretku ekonomije i višem životnom standardu građana.

Ogromna Rusija je tek jedanaesta u rangu ekonomija, s dohotkom po stanovniku, ne većim od dohotka Portugalije. Teško se mire svetski uticaj i slaba ekonomija. Te, ko god da dođe u Kremlj, ta fascikla se nameće kao prva na stolu. Životni standard, sud, zaštita zakonitosti i zaštita građana od korumpiranih činovnika, sve vreme su na listi ruskih najaktuelnijih unutrašnjih pitanja. To je to što iščekuje radnu energiju Putina.

Saglasno Vedomostima koje citiraju anketu Centra za istraživanje javnog mišljenja (VCIOM), popularnost predsednika u velikim gradovima bila je februara meseca u padu u odnosu na januar. Reč je o Moskvi, Sankt Petersburgu i nekoliko drugih, dok je stabilna i jaka podrška Putinu iskazana u gradovima sa preko pola miliona do milion stanovnika i u selima.

“U velikim gradovima slabije deluje faktor straha od administrativnog pritiska. Osim toga, žitelji velikih gradova imaju veća očekivanja, bliži su izvorima informacija, i u većoj meri raspoloženi kritički prema vlastima”, objasnio je direktor VCIOM Valerij Fjodorov.

Potsećanje na učinak

Ipak, u javnosti, Putin je insistirao na utisku da izbori, ni pred sam događaj, nisu njegova prevashodna preokupacija. Gestom, a ne samo retkim pominjanjem predsedničkih izbora, Putin je sugerisao da su dužnosti ono čime je on kao šef države zaokupljen – a glasanje, glasanje sledi po ustavu i nije njegovo da utiče na to koga će Rusi izabrati.

Ali Kremlj jeste mislio na izbore, čak i smeštajući taj događaj u okvire tobožnje redovnosti u aktivnostima. Nekoliko uočljivih “putokaza” usmerava razmišljanje posmatrača događaja o tome.

Pominjući, bezmalo uzgred, sredinom nedelje predstojeće glasanje, Putin nije propustio da kaže da je to je prilika kada se očekuje da svoje kaže narod. Odluka je u rukama naroda. Ali, “najvažnije je izaći na izbore i glasati”. A ne, da u otsustvu birača, “odluku donose neko drugi”.

U vrhu očigledno postoji svest da je i utrka sa autsajderima izazov.

St. Petersburg, 16.03.2018 - ruski predsednik Vladimir Putin i potpredsednica vlade Olga Golodec posetili su Nacionalni medicinski centar Almazov u Sankt Peterburgu: Vladimir Putin, Olga Golodec (Olga Golodets)  

Ruski Krim

Nekoliko događaja ukazalo je na nastojanje Kremlja da uoči glasanja, ali bez pominjanja izbora i potrebe agitacije, pred nacijom svede saldo u oblastima gde je ruski uspeh najuočljiviji. Reč je o konsolidovanom međunarodnom statusu Rusije, čak i politički izolovane, i o teritorijalnom očuvanju i bezbednosti zemlje.

Već sam datum glasanja – 18. mart, ne slučajno svakako, podudaran je s četvrtom godišnjicom vraćanja tradicionalno ruskog Krima ponovo u sastav Rusije.

Krim je predsednikov uspeh. Koliko god da je visok politički i ekonomski račun ispostavljen Rusiji zbog tog istorijskog iskoraka, simbolizovan visokim zidom teško narušenih političkih odnosa Moskve sa Zapadom, četvoro od pet Rusa pohvalilo bi to što je “Putin Rusiji vratio Krim”.

Rusija “pre Ukrajine” nije identična Rusiji “posle Ukrajine”, jer ova druga je sa uočljivo ojačalom pozicijom naspram sila sa kojima je u rivalstvu. Sa SAD u Kijevu, sa NATO paktom na Krimu, i bez oslonca u Donbasu, ruski predsednički izbori sledili bi danas pod izraženim pečatom krize bezbednosti zemlje. Sudar sa Zapadom nije slučajan i Vašington i NATO ne bi se na toj poziciji zaustavili. Strategija koju je opisao Zbignjev Bžežinski je udžbenik o tome.

Predsednikova poseta Krimu pre tri dana, obilazak mosta nad Kerčenskim moreuzom, nalog graditeljima da autoput i most na svaki način budu završeni i u saobraćaju do početka turističke sezone – jesu u sferi službenih obaveza šefa države, ali bili su i jasan “podsetnik” biračima koji u nedelju dolaze pred kutije.

Most koji povezuje poluostvo Krim sa ruskim kopnom, preko jedinog morskog prolaza iz Crnog u Azovsko more

Na ojačanoj poziciji

Politički “beleg” Putina uočljiv je i na značajno preobraženoj armiji, uzdignutoj iz krajnje poraznog stanja vojske bez odeće i hrane, potkradane od korumpiranih činovnika i generala – u silu spsobnu da izvede zadatke kakve je obavila u Siriji.

Ne pamti se da je ruski Generalštab nekada ranije objavio upozorenje Sjedinjenim Državama, da će se u slučaju udara na Damask dejstvovati po sredstvima udara i platformama s kojih se lansiraju.

Tvrd stav u pregovorima o Ukrajini, vojna pozicija i politički uticaj na Bliskom istoku, dovešće Putinu lidere Zapada za sto pregovaranja o sporazumima.

Revitalizovana vojna industrija spasena je atrofije. Popunila se stručnjacima i isporučila vojci moćno, sofisticirano i kvalitetno oružje.

Poslanica šefa države predstavničkom telu, sa Putinom u funkciji vodiča kroz “muzej vojnih dostignuća”, opskrbljenog snimcima do sada nepokazivanih sredstava rata – bila je, koliko poruka vojnim rivalima, toliko i raport biralištu.

Nije rečeno, ali Kremlj očekuje da će makar deo građana prihvatiti da je to što vide rezultat stezanja kaiša da bi se imalo za vojni budžet. Međutim, kako ruski birači vide stvari, saznaće se u nedelju uveče i u ponedeljak, kada se utvrdi odziv i prebroje glasovi.