Teške reči Londona Rusiji i Putinu

Prva žrtva svake povike je činjenica, argument. U englesko-američko-NATO halabuci povodom trovanja Sergeja Skripalja, ruskog izanđalog obaveštajca sa utočištem u Britaniji, nedostaje argument.

Skripalj se svojevremeno prodao i provalio delić agenture, za šta je u Rusiji “odsedeo”, a onda u nekoj prilici amnestiran i razmenjen s partnerima Rusije na Zapadu za neke od tamo uhvaćenih ruskih špijuna. Ako je imalo šta još da iscede iscedili su i častili su ga boravkom u Engleskoj.

I to nije bilo juče. Skripaljova kćer Julija, putovala je u nekadašnju domovinu i vraćala se – dok oboje nisu oboleli otrovani bojnim otrovom “novičok” (“novajlija”), poreklom iz sovjetskog arsenala hemijskog oružja u Uzbekistanu.

Taj “novajlija” je, proizilazi iz opisa štampe, prah, koji je podmetnut u Julijine stvari.   

Tereza i saveznici

Službeni London optužio je za još neistraženo kriminalno delo Rusiju.

Već na početku afere, razigrana je “solidarnost saveznika” Britanije, usaglašanim anti-ruskim izjavama Berlina, Pariza, Vašingtona i generalnog sekretara NATO pakta.

Uz pravno krajnje truli oslonac, pokazan izrazima Terezi Mej “se čini”, “proizilazi” i “reklo bi se”, predsednica vlade kategorički je vinost za delo pripisala Kremlju, optuživši da je reč o umišljaju sistematske likvidacije Putinovih političkih protivnika.

Sve to, čulo se kao eho odmah i iz Vašingtona – plus, tim povodom, još jedan lakat američkih produženih sankcija Rusiji, povodom optužbi za uplitanje Moskve u američke izbore.

Sadejstvo u ovoj kampanji duž osovine London-Vašington, proizvodi kod posmatrača događaja utisak da je politička histerija, kao podloga još daljem zaoštravanju već i tako zategnutih odnosa Zapada i Rusije, priprema za nešto dalje.

Korigovanje Makrona

Da je ostalo na Englezima i Amerikancima, bilo bi i tako i tako, shvatljivo.

Posle rata, Čerčil je otputovao u Ameriku i tamo objavio da “slobodni svet” prema Rusiji spušta “gvozdenu zavesu”. Zapad Evrope nije bio u prilici da bude pitan. Ipak, Nemačka i Francuska su se i “u špijunskoj stvari” obreli u prilici da uglavnom poslušaju. Tekst je suflirao London. Izgovorio ga je tonom za oktavu višom, “jer Engleska nije sama”.

Izjava četiri vlade Zapada sa optužbom Rusije usledila je posle grozničavog telefoniranja Londona “saveznicima”, kaže se u izveštaju britanskog Gardiana. Prvi put “lideri četiri nacije na takav način govore u jedan glas”, opisao je Dauning strit.

U tekstu optužbe čiju je matricu skrojio London, insistira se na kontinuitetu s “prethodnim neodgovornim ruskim ponašanjem”. Pominje se da je “napadnut britanski suverenitet”. Onda se kaže da je Britanija “potanko obavestila svoje saveznike da je veoma izgledno da je Rusija odgovorna za napad”.

“Mi delimo procenu UK da nema prihvatljivog alternativnog objašnjenja, i zapažamo da propust Rusije da se izjasni o legitimnom zahtevu vlade UK, još više podvlači njenu odgovornost”, ključni je deo izjave ovog bloka.

Saglasno medijima, to svođenje stava Zapada na jedan imenitelj nije bilo baš jednostavno postići. Predsednika Emanuela Makrona trebalo je i u četvrtak ujutru ubeđivati – s obzirom da je u sredu govornik šefa Francuske “upozorio UK protiv, kako je rekao, ‘politike fantazija’, navodeći No10 (adresa brit. premijera) na misao da se Makron može suzdržati u pripisivanju krivice”, objavio je Gardian.

Pariz, 16.03.2018 - francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel u obilasku Jelisejske palate

Da li jedan ili oba topa

Najekstremnijim rečnikom su se o Vladimiru Putinu i o Rusiji izrazili šef diplomatije Britanije Boris Džonson i novajlija u resoru vojske Gevin Vilijamson.

Džonson je bez oklevanja izjavio – “mislimo da je to vrlo verovatno bila njegova odluka”, dok je Vilijamson Rusiji poručio “da se tornja i umukne”, citirao je ministra odbrane Gardian. Džonsonove reči preneo je, osim zapadne štampe, ruski Komersant, oslonivši se na citat Rojtersa. 

“Ne slažemo se s putinskom administracijom, s njegovom odlukom – a mislimo da je to, vrlo verovatno, bila njegova odluka – odobriti upotrebu nervno-parališućeg sredstva na ulicama Ujedinjenog Kraljevstva, na ulicama Evrope, prvi put posle Drugog svetskog rata”, preneo je Komersant.

Ministar odbrane je usput ukorio i vođu laburista i predvodnika opozicije vladi Nj. V. - Džeremija Korbina, zato što je Korbin savetovao da se ne trči pred rudu teškim optužbama, dok se prvo ne ispitaju okolnosti atentata na Skripalja.

Korbin je podsetio na sličnu viku na sav glas povodom tobože posedovanog oružja za masovno uništenje Iraka i Sadama Huseina, kada je Toni Bler požurio u rat uz SAD.

Irak je razoren, Sadam Husein je ubijen, a pokazalo se da nije bilo nikakvog sličnog oružja.

Junošni Vilijamson, kome je ova poruka Rusiji prvo veće istupanje otkako je u resoru, podsetio je Korbina da je ovo trenutak “kada zemlja treba da bude ujedinjena”.

Jedna od dve nuklearne podmornice, koje Britaniji spasavaju status nuklearno naoružane sile, smesta je odaslata pod ledenu koru Arktika, na uvežbavanje u sadejstvu sa dve američke podmornice u istoj zoni, javio je ruski Sputnjik.

Spomen-ploča u Hagu

London ima satisfakciju da je pred “opasnošću” koja je od njega reklamirana (misli se, od Rusije i od Putina) karavan brzo razvio u krug -  simbol spremnosti “za odbranu”. Međutim, kola Britanije su ta koja su otkočena i kotrljaju ispred zaprege, jer sve ovo vreme, u javnosti najmanje ima traga činjenicama. U čemu bi mogao da bude interes Rusije, da bi se ruka Kremlja pružila i likvidirala jednog prethodno već kažnjenog i razmenjenog izdajnika?

Minulog novembra, u Hagu je, u sedištu svetskog tela odgovornog za eliminaciju hemijskog oružja, “otkrivena ploča-podsetnik na uništenje i poslednje od ruskih zaliha” hemijskog oružja, piše Gardianov saradnik za pitanja odbrane, Ivin MekAskil.

“Ovo je veliko dostignuće”, izjavio je  povodom podsećanja na likvidiranje ruskog arsenala, šef Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OPCW) – međunarodnog tela od 192 države članice koje je “nadgledalo i verifikovalo uništenje ukupnih stokova ruskog hemijskog oružja od 39.967 metričkih tona”, citirao je MekAskil.

Na osnovu čega, onda, Tereza Mej zaključuje da je pištolj upotrebio onaj koji je i proizveo to oružje?

Godine posle pada Berlinskog zida bile su haotične, “s laboratorijama i magacinima hemijskog oružja širom Sovjetskog Saveza, napuštenim od zaposlenih koji više nisu dobijali plate”, piše Ivin MekAskil. “Obezbeđenje skoro da više nije ni postojalo, prepuštajući ta mesta na milost i nemilost kriminalnim bandama ili razočaranom osoblju namernom da (nečim) zameni izostale prihode.”

Amerikanci nadzirali

Upitana od Rojtersa da li je neko mogao prošvercovati opasnu hemikaliju, Emi Smitson, stručnjak u SAD za biološko i hemijsko oružje “ne isključuje takvu mogućnost”.

“Posebno kada je reč o maloj količini i u svetlu labavog obezbeđenja u ruskim hemijskim postrojenjima devedestih godina”, citirao je njen odgovor novinar Gardiana. Trebalo je dobrih deset godina “da se uspostavi nekakav red”, delimično i prebacivanjem lagera iz drugih delova SSSR u Rusiju, “i delimično uz pomoć SAD i drugih zapadnih eksperata”.

Vil Mirzajanov je ruski (sovjetski) vojni hemičar prebegao u SAD. Mirzajanov je izjavio da je “novičok” razrađivan u Nukusu, u Uzbekistanu. Bivši ambasador Britanije u Uzbekistanu Kreg Marej, “koji je posetio postrojenje u Nukusu, izjavio je da je ono demontrano uz pomoć SAD”,  naveo je MekAskil.

Kreg Marej je “skeptičan” u odnosu na optužbe britanske vlade na račun Rusije, piše novinar Gardiana.

“Oni isti ljudi koji su uveravali da Sadam Husein ima oružje masovnog uništenja, sada uveravaju da ‘novičok’ nervne reagense koristi Vladimir Putin za napade na ljude na britanskoj teritoriji”, citira se šta kaže Greg Marej.

MekAskil navodi izjavu ruskog advokata Borisa Kuznjecova Rojtersu, da je britanskim vlastima nudio “fasciklu”, u kojoj su i pojedinosti “o ubistvu ruskog bankara i sekretarice 1995” istim, tim sada aktuelnim otrovom koji je u tom slučaju kao prah “podmetnut u telefonsku slušalicu”.

“Otrov je prispeo od jednog zaposlenog u hemijskom postrojenju, prodat preko posrednika – u ampuli unutar kutije sa uzorcima – da (kupcu) pomogne da se oslobodi dugova”, citiran je advokat.

Nema dokaza da je iza atentata u Solzberiju Rusija, citiran je Kreg Marej.

“Ne isključujem da je mogla biti i Rusija, ali ne vidim motiv. Želim da vidim dokaze”. Međutim, “ko god izražava skepticizam smatra se neprijateljeom države”, citiran je bivši ambasador Britanije.

Laboratorija Porton Daun

Izaslanik Rusije pri OBSE Aleksandar Lukaševič ponovio je da je rusko hemijsko oružje uništeno. Međutim, “razvoj takvog oružja produžen je u samom Ujedinjenim Kraljevstvu, kao i u Republici Češkoj i Švedskoj”, preneo je Sputnjik.

Lukaševič je potsetio de je “laboratorija Porton Daun, koja je jedno od najvećih hemijskih istraživačkih postrojenja vlade UK, locirana blizu Solsberija gde je usledio incident”.

Rusija je odbila britanske optužbe i predložila zajedničku istragu. Moskva prihvata razgovor jedino ako joj se dostavi materijal istrage, uzorci – što London, pak, odbija.

Predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenza izjavio je da su “spec. službe Britanije i SAD pokupile iz Rusije niz specijalista, a takođe i izvesnu dokumentaciju, posle čega su produžena istraživanja u oblasti hemijskog oružja nervno-parališućeg dejstva”, prenela je Rasijskaja gazeta.

Ambasador je pokušao da ukaže na kontradikciju fakata i britanskih optužbi. Skripalj, “koji je odslužio jedan deo kazne i kasnije pomilovan i razmenjen, nije predstavljao nikakvu opasnost za Moskvu”, izjavio je ambasador Rusije pri OUN.

RG prenosi izjavu eksperta u vojnim stvarima Igora Nikulina RIA novostima, da su se uništenjem ruskih otrova “bavili pripadnici vojske SAD, stručni za hemijsko ratovanje, a da su zalihe tog gasa bile na teritoriji Uzbekistana”.

“Sredstva za proizvodnju tog otrovnog sredstva izvezli su u Sjedinjene Države, gde se, uzgred rečeno, pre 20 godina zasnovao i jedan razrađivač ‘novička”, izjavio je Nikulin.

Odmazda Britanije objavljena je. London proteruje 23 ruska diplomata. Moskva je obećala da će ruski odgovor biti odgovarajući – ali do petka uveče nije obelodanjeno šta rusko obećanje podrazumeva.

O najznačajnjem se može samo nagađati – o pravom razlogu ovako žurnog postrojavanja Zapada u front protiv Rusije. Ovako dubok šanac ne ukopava se zbog otrova i špijuna.