Merkel osigurala četvrti mandat

Uz uzdah olakšanja, a najmanje trijumfa, Berlin je u nedelju emitovao vest da je Angela Merkel “osigurala i četvti mandat” kancelara, pošto je koalicioni partner CDU/CSU Socijal demokratska partija, koja je o produžetku stranačkog saveza u vlasti anketirala članstvo dobila dozvolu za taj korak.

Od nemačkih izbora do danas prošlo je pola godine. Proces potere Angele Merkel za vladinom parlametaranom većinom otegao se bio kao izbor pape, pa se olakšanje oseća i van granica Nemačke, u Evropi. Prilike naokolo su i krizne i dinamične. Stvorio se osećaj da se u mnogo stvari čeka na “glas Nemačke”.

Od svako troje upitanih, dvoje socijalista se u anketi stranke izjasnilo da se saradnja u vlasti nemačkog desnog centra produži (66,2%), uprkos strahu od novog osipanja stanke. Glavni protivnici koraka bili su mladi pripadnici SPD, a ako je reč o istočnom delu zemlje (bivšoj DDR prisajedinjenoj bivšoj Zapadnoj Nemačkoj) – i mladi i stari. Nemci u istočnom delu zemlje osećaju se diskriminisanim u sferi zaposlenosti i životnog standarda, karakterističnim za nemački zapad.

“Među mladim socijalistima i u meni samom prevladava razočaranje”, izjavio je Kevin Kihner (28) predvodnik kampanje među socijalistima protiv koalicije, citirao je britanski Gardian. Rekavši da će se nezadovoljno krilo SPD povinovati odluci većine, jer to jeste demokratski, Kihner je obećao političku budnost, preneo je Gardian. “Pazićemo pomno na vladu – na njena oba krila”, citiran je Kihner, zvezda u usponu nemačke najstarije partije.

Nemačkoj kancelarki i predsedavajućoj stranke Angeli Merkel aplaudiraju delegati posle njenog govora na stranačkoj konvenciji Hrišćanske demokratske unije u Berlinu (CDU), Nemačka, ponedeljak, 26. februara 2018.

Razočarana omladina

Protivnici produženog vladanja demohrišćana i hrišćanskih socijalista Angele Merkel uz oslonac na SPD, žive uz bojazan da će još jedna koalicija, ta koja je na pragu, navesti nezadovoljnike biračkog tela SPD pod krov neke druge političke stranke.

Pojedina od poslednjih ispitivanja javnog mišljenja upućuju da SPD u podršci birališta sada čak i zaostaje ( za pola poena ) iza ultra-desne AfD – od sada, de fakto nemačke glavne opozicione partije u Bundestagu.

Protivnici su vodili burnu kampanju da članstvo SPD u ovom upravo obavljenom anketiranju, umesto ostanka u vlasti, izabere odlazak u opoziciju. Ipak, odluka je sada tu, i sijamski blizanci nemačke vlasti otvaraju novo poglavlje koegzistencije koju ne bi smeli prekinuti.

Gramzivi Šulc

U međuvremenu, još tokom pregovora o koaliciji, nestao je iz centralnog vidokruga Martin Šulc, predvodnik SPD s kojim je partija septembra meseca izašla na izbore.

Šulc je, u stolici naspram Angele Merkel, teško i naporno pregovarao o koaliciji. Međutim, postao je i prva žrtva svojih uspešnih političkih pogađanja, pošto je previše brzo, u stvari i vrlo neskromno –  požurio i za sebe prigrabio glavni trofej nagodbe, mesto šefa nemačke diplomatije.

Šulcova halapljivost porazila je nemačkog ministra Zigmara Gabrijela, socijalistu takođe i saborca unutar SPD. Međutim, i glavninu partije. Afera je zapretila jedinstvu već oslabljene SPD i Šulcovo “ministrovanje” prekinuto je pre nego što je i započeto, jedva da je potrajalo 24. sata. Podneo je ostavku. Političko stado SPD koje je predvodio Šulc preuzeće pastirica Andrea Nales, s reputacijom u stranci i bivša ministarka za rad.

Andrea Nales će biti prva žena predvodnik nemačke SPD za 155 godina njenog trajanja. Martina Šulca progutao je ponor anonimnosti. Njegova partijska karijera mogla bi se smatrati okončanom.

Merkel i Šulc u predizbornoj debati prošle godine

Nova vlada Nemačke iduće nedelje

Sastav nove vlade predložiće se parlamentu u sredu 14. marta. Međutim, bez neizvesnosti kojima je praćena višemesačna potraga za koalicionim partnerom, pošto dva krila centralnog političkog bloka kontrolišu 399 od ukupnog 709 članova Bundestaga.

“Nales će nastojati da zaustavi opadanje svoje partije, utemeljujući borbeniji, i u većoj meri konfrontacioni pristup prema  CDU”, komentariše britanski Gardian.

Ove nedelje SPD i privremeni šef stranke dok se novi ne izabere Olaf Šolc, razmotriće kandidate za svojih šest ministarskih mesta, javio je Gardian.

Sam Šolc, na putu je da postane ono što je do skoro bio novi spiker Bundestaga Volfgang Šojble – nemački ministar finansija. Međutim, uz nešto promenjene ambicije kada je reč o EU.

“Mi ne želimo da drugim evropskim državama propisujemo kako da se razvijaju”, izjavio je Šolc u intervjuu Špiglu. “U prošlosti su u tom smislu činjene pogreške”, rekao je Šolc.

Merkel ili Makron?

Za Evropu – “dobra vest”, komentarisao je nemački događaj u razgovoru za Dojče vele Janis Emanuilidis, iz Centra za evropsku politiku u Briselu ( jednog od brojnih analitičkih tela “priheftanih” uz izdašni EU budzet ). Razumljivo, iz ugla političke dobrobiti ishoda krize u Berlinu za EU.

S još jednom vladom Nemačke “pod rukom” Angele Merkel, biće lakše da se u Evropi sprovedu “reforme”, izjavio je Emanuilidis.

“Reforme” su inicijativa koja se u većoj meri povezuje s predsednikom Francuske Emanuelom Makronom nego sa gospođom Merkel. Međutim, pre nekoliko dana, gospođa kancelar i sama je izjavila da “nam je u Evropi  

potreban novi početak”, i nije bez osnova očekivati da njen ponovni dolazak na funkciju kacelara obećava evropsku raspravu o “reformama” i “novom početku”.

Za sada nema argumenata kojima bi se pravdao zaključak da dvoje lidera misle na isto. Ali, piše se i govori o 2018, kao godini “polaganja temelja za budućnost”, potseća DW.

Otvara se pitanje gabarita potencijalnog političkog uticaja Angele Merkel tokom četvrtog mandata, s obzirom na oslabelu političku podršku Nemaca koaliciji na vlasti.

Janis Emanuilidis, u izjavi za DW, ocenjuje da sama Angela Merkel, bez obzira na predstojeću koaliciju dve tradicionalne partije u još jednoj nemačkoj vladi – nije više lider one političke moći koju je imao u vidu američki Tajm, nazivajući je pre neku godinu “Frau Evropom”. Nije više bespogovorno vodeći autoritet za Brisel.

Kada je Tramp postao šef SAD, pojedini mediji na engleskom, “uobličili su je kao lidera čitavog zapadnog sveta”. “To je prošlost”, izjavio je za DW Emanuilidis.

Prošle godine, Tajm je kao “sledećeg lidera Evrope” imao u vidu predsednika Francuske Emanuela Makrona, naveo je politički stručnjak. Dok je partija Merkelove izgubila prilično biračke potpore na nemačkim izborima, “Makron je iskrsnuo kao veliki pobednik na francuskim predsedničkim izborima”. “I dok je Makron primao teške predsednike Trampa, Putina, Erdogana, što je on u svakom pojedinačnom slučaju izveo sa lakoćom, Merkel je potrošila šest meseci na istraživačke razgovore i koalicione pregovore”sa SPD, citirao je sagovornika DW.

Na pozornici Evrope, Makron je prezentovao predloge reformi i založio se za ministra finansija i budzet evro-zone. U Nemačkoj “ti potezi su dočekani sa skepticizmom, naročito od CDU/CSU”.

“Berlin je još jedanput zatekao sebe u defanzivi. Berlin više nema snagu koju je imao”, zaključak je ovog osvrta političkog eksperta Brisela, saopštenog za nemački Dojče vele.

Pouka za Vašington

Oprezniji ili manje ambiciozan pristup “budućeg Berlina” u odnosu na EU? To je ovog trenutka kladionica s najvećim brojem uloga inostranih posmatrača prilika u Nemačkoj.

Američki Njujork tajms uočava da retorički “velika koalicija” deluje svakojako “samo ne kao velika”, oglašava se taj list iz Berlina. NYT zapaža da desničarska Alternativa za Nemačku, sada službeno glavna opozicija u parlamentu, dobija u poletu.

“Ta epizoda ostaviće pečat na nemačkoj politci za dugo vreme”, citira NYT Henrika Enderlajna, profesora političke ekonomije na jednoj od visokih škola u Berlinu.

Nemačka politika se više ne uklapa u posleratnu tradiciju. “Politika je uveliko usitnjena, uz rekordno nisu partijsku lojalnost”, analizirala je nemačku situaciju ( u pauzi dok se čekalo na rezultat izjašnjavanja članstva SPD ) za američki Nešenel interest I. Vejn Meri, resorni saradnik Američkog saveta za spoljnu politiku u Vašingtonu.

Povod je bio šokantno slab izborni rezultat dva ključna pršljena u političkoj kičmi dosadašnje stabilnosti vlasti u Berlinu, CDU/CSU i SPD, čiji je tandem svojevremeno odnosio s birališta “kući” i po 90 odsto svih glasova zajedno – da bi na izborima septembra 2017. bio ostavljen sa svega 53 odsto biračkih “za” ukupno, očerupan od, u ono doba nepostojećih, a sada umnožnih i ojačalih malih partija. Međutim, “mlađi birači i glasači svih generacija na istoku ( bivša Nemačka demokratska Republika ) prosto ne mare za to ‘kako bi trebalo’ da se desi. Oni su ljuti zbog masovne migracije ( iz prostora ) van Evrope, erozije javnog obrazovanja i infrastrukture, nejednakosti u sistemu zapošljavanja, koja mlađe radnike lišava povlastica koje su imali njihovi roditelji, i plaćanja za programe Evropske unije”.

“Za Vašington, pouka iz tih događaja jeste da su olake pretpostavke o Nemačkoj pod vođstvom Angelom Merkel zastarele. Čak i s istim licem u kancelarstvu u Berlinu, Nemačka gubi predvidivost – i možda svoju pouzdanost”, zaključuje na kraju svoje analize o neobičnoj postizbornoj neizvesnosti Nemačke autor američkog magazina.