Obaranje ruku nad pravosuđem

Pravosuđe Srbije pretrpeće izmene, proces je uveliko u toku, ali je neizvesno i kakve, jer ga prati krajnja podeljenost. U toku je javna rasprava, međusobno se upućuju optužbe da je drugoj strani motiv izvan vladavine prava, kompromis se sve manje pominje.

Proklamovani cilj za izmene nikom nije sporan - moderno pravosuđe u interesu građana. To je i uslov za članstvo u Evropskoj uniji, kroz poglavlje 23 posvećeno pravosuđu i osnovnim pravima.

Ministarstvo pravde objavilo je u januaru, nakon javne rasprave, radni nacrt amandmana za promenu Ustava u oblasti pravosuđa i organizovalo drugi krug javne rasprave. U prvoj liniji borbe protiv predloženog su strukovna udružena - Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca.

Tačke sporenja su brojne, može se reći da se ukrštaju na predlogu rešenja za dva centralna tela, Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca. Iz ovih strukovnih udruženja prigovaraju da se „postojeći“ kanali mogućeg političkog uticaja na pravosuđe „samo izmeštaju“, čak i pojačavaju.

Ravnoteža između autonomije i nezavisnosti?

Predloženi Visoki savet sudstva, koji treba za zameni telo istog naziva, bira i razrešava Vrhovni sud Srbije, kao najviši sud u državi, bira predsednike ostalih sudova, sudije i sudije porotnike, odlučuje o prestanku njihove funkcije i drugo. Suština je u njegovom sastavu.

Prema predloženim amandmanima Ministarstva pravde njega čini pet sudija koje biraju sudije i pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština. Predsednik Visokog saveta sudstva je iz redova istaknutih pravnika i, u određenoj situaciji, njegov glas ima prednost.

Pozivajući se na međunarodne standarde, Ministarstvo pravde tvrdi da se ovako osigurava „ravnoteža između autonomije i nezavisnosti pravosuđa, s jedne strane, i odgovornosti pravosuđa, s druge“. Ističu i da je otklonjen mogući uticaj politike na sudstvo.

U prilog tome navode da u Visokom savetu sudstva više neće biti ministar pravde i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe. Izbačena je i odredba da Narodna skupština bira za sudije lica koja se prvi put biraju za sudije na probni mandat od tri godine.

Preporučuje se nov tekst amandmana

Kritičari smatraju da je politika dobila samo nešto drugačiju mogućnost da utiče, njihova je bojazan da bi vlast mogla da izabere u Visoki savet sudstva svoje političke pristalice kao istaknute pravnike. Izneto je još primedbi.

Tačno je, navode iz Društva sudija Srbije, da član ovog tela više nije ministar pravde ali bi on mogao da pokrene disciplinski postupak i postupak za razrešenja sudija. Predviđena je i mogućnost premeštaja sudije u drugi sud protiv njegove volje kod „preuređenja sudskog sistema“, protivljenje izaziva i formulacija o prethodnoj obuci kao uslovu da se postane sudija.

Oglasio se i najviši sud u državi, koji sada nosi naziv Vrhovni kasacioni sud, čiji je predsednik po sadašnjem Ustavu predsednik Visokog saveta sudstva, ocenom da predloženi amandmani „ozbiljno dovode u pitanje vladavinu prava i načelo podele vlasti“. Preporučuje se da se izradi nov tekst amandmana.

Iz Udruženja tužilaca tvrde da su prošli „još gore nego sudije“. Podsećaju i na njihovu hijerarhijsku organizaciju u kojoj je zamenik tužioca obavezan da postupa po uputstvima tužioca.

Visoki savet tužilaca, koji dolazi na mesto Državnog veća tužilaca, imao bi četiri zamenika javnih tužilaca koje biraju tužioci i zamenici tužilaca. U njegovom  sastavu je i pet istaknutih pravnika, koje bira Narodna skupština, kao i vrhovni tužilac Srbije i ministar pravde.

Odnos sedam protiv četiri, kako se pribojavaju u Udruženju tužilaca, jer i vrhovnog tužioca Srbije bira Narodna skupština kojoj odgovara za svoj rad. Bira se na predlog Visokog saveta tužilaca.

Iz vrha Ministarstva pravde odgovaraju da se položaj sudija i tužilaca ne može izjednačiti. Mnogo je veći uticaj i zainteresovanost države, kažu, za rad tužilaštva, s obzirom na to da je jedna od njenih osnovnih funkcija krivično gonjenje.

Možemo da govorimo o samostalnosti tužilaštva, a ne možemo da govorimo o nezavisnosti koja postoji kod sudija, kažu iz Ministarstva pravde kojem Udruženje tužilaca replicira da nezavisnost sudstva gubi na vrednosti bez nezavisnosti tužilaštva.

Kakvo će pravosuđe imati građani, koji dostupnost ili nedostupnost pravdi lično osećaju u životu, zavisi i od Venecijanske komisije, adrese gde ide završna verzija izmena Ustava. Kritičari predloženih izmena izražavaju bojazan da bi Brisel, zauzet pitanjem Kosova, mogao ležernije da gleda na ovdašnju vladavinu prava.