Evropska odbrana - jabuka razdora ?

Posle izbora Trampa za predsednika SAD, međunarodni poredak uspostavljen po okončanju hladnog rata, nastavlja da se razgrađuje a zapadne demokratije imaju sve manje samopouzdanja. To je  pokazala i nedavno održana Konferencija o bezbednosti u Minhenu. Skup u Minhenu potvrdio je i sve izoštrenije nejedinstvo zapadnih saveznika po pitanju evropske odbrane.

Sudbina (zapadno)evropske vojske

Potpisivanje ugovora o Evropskoj strukturi stalne vojne saradnje (PESCO) u novembru prošle godine prvi je značajan korak od kada je, pre 60 godina, propao pokušaj osnivanja Evropske zajednice za odbranu. U PESCO je ušlo 23 od 27 država EU - sve osim odlazeće Velike Britanije, Danske, Irske, Portugala i Malte.

Članovi Evropske zajednice, sada Evropske unije, nikada nisu uspeli da naprave značajnije korake na ovom planu, pre svega zbog protivljenja francuskog predsednika Degola, a kasnije zbog protivljenja Velike Britanije koja je ušla u Evropsku zajednicu 1973. godine.

Sada, posle 60 godina, četiri elementa značajno su izmenila kontekst u kome se pitanje evropske odbrane postavlja: terorizam i migrantska kriza, zatim kriza u Ukrajini, izlazak Velike Britanije iz EU i izbor Donalda Trampa za predsednika SAD.

Na konferenciji u Minhenu bilo je jasno da su savezi u zapadnom svetu koji su uspostavljeni posle drugog svetskog rata došli do kraja roka trajanja, a da novi savezi i novi poredak još nisu uspostavljeni.

Francuski premijer Eduar Filip ponavljao je u Minhenu da njegova zemlja insistira na uspostavljanju evropske strukture stalne vojne saradnje.

Francuski premijer Eduar Filip na ovogodišnjoj konferenciji u Minhenu

Nemački i francuski planovi

Nemačka ministarka odbrane je rekla da je njena zemlja spremna da prihvati veću međunarodnu odgovornost nego što je do sada imala. Takođe, uputila je poruku da nova konzervativno-socijaldemokratska koalicija za koju se očekuje da bi uskoro mogla da formira vladu - obećava "milijarde za odbranu".

Nemačka ministarka je istakla da Berlin podržava PESCO - strukturu koja će omogućiti da EU vojno deluje sama - bez NATO-a i bez američke pomoći.

"Vašington sada vidi 27 različitih vojnih snaga. Nama predstoji da harmonizujemo trupe država EU i da učinimo da one budu operativne", rekla je nemačka ministarka.

Pri svemu ovome, uprkos činjenici da je PESCO potpisan, francusko-nemačko savezništvo je prilično krhko na ovom planu. Ono što je jedino izvesno u ovom trenutku to je da je reč o militarizaciji Evropske unije i to u skladu sa konceptom iz Berlina. Pariz je zagovarao da u ovoj strukturi bude manje zemalja ali da ona bude efikasna i sposobna za opasne misije, u Africi na primer gde Francuska ima interese. Nemci su međutim "izgurali" svoju koncepciju po kojoj u novu vojnu strukturu treba bude uključen što veći broj država. Nemačka i zemlje oko nje smatraju da interes da uđu u ovakvu zajedničku odbrambenu strukturu počiva, pre svega, na potrebi da se zaštiti sopstvena teritorija od onoga što nazivaju "ekspanzionizmom Rusije".

U teoriji ova struktura za stalnu saradnju na vojnom planu mogla bi da dovede do osnivanja zajedničkog komandnog štaba. U praksi veoma smo daleko od stvaranja evropske vojske jer EU na političkom planu nije dovoljno federalizovana. Odbrambena politika definisana je još uvek kao deo isključivo suverene politike država članica EU pojedinačno.

Nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel govori u Minhenu, februar 2018.

NATO protiv evropske odbrane

Američki državni sekretar Matis i generalni sekretar NATO-a Stoltenberg bili su u Minhenu zadovoljni zbog najave Nemačke da će povećati vojni budžet, ali su skoro preteći upozorili da "jedino NATO i samo NATO" ima u nadležnost i misiju "zajedničke odbrane".

Stoltenberg je otvoreno upozorio da bi Evropska struktura zajedničke saradnje u odbrani (PESCO) mogla da oslabi prekoatlantske veze... i da dovede do zanemarivanja zemalja koje nisu članice EU". On je naglasio da EU treba da shvati da nije sposobna da se sama brani.

I u samoj EU ima onih koji su nezadovoljni projektom evropske odbrane. To je, na primer, slučaj Poljske koja je vrlo rezervisana, ali i Estonije koja je kritikovala Nemačku jer za budžet izdvaja samo 1,2 odsto BDP. Estonija strahuje za svoje granice i smatra da je Rusija ta koja ih potencijalno ugrožava. Ova zemlja jedina pored SAD i Grčke ulaže u vojni budžet više od 2 odsto BDP koliko NATO i Vašington traže da zemlje članice ulažu.

Džems Matis, američki državni sekretar u Minhenu

Komercijalni smisao odbrane

Kada je reč o SAD jedna veoma bitna dimenzija njihovog nezadovoljstva projektom evropske odbrane je komercijalna. Evropska oružana industrija je viđena kao konkurent američkoj. Sadašnji zahtev Francuske i Nemačke i ostalih potpisnica PESCO-a  ide u pravcu evropske autonomije na planu odbrambene strategije. To vodi zapravo ka stvaranju krupnih industrijskih grupa koje bi bile "čisto evropske", kako je to francuska ministarka i rekla.

Kada je u novembru potpisan PESCO, osnovan je i Evropski Fond za odbranu osnovan u novembru "težak" 5,5 milijardi evra. Ovaj Fond je u međuvremenu već sklopio ugovor o istraživanju sa konzorcijumom koji predvodi nemački gigant za proizvodnju pružja "Rajnmetal". Konzorcijum čine partneri iz devet zemalja članica. Predstavnik nemačke industrije je rekao da će projekat o kome je ovde reč da postavi osnove za razvoj "arhitekture odbrambenog sistema na nivou EU".

Iako se smatra da angažovanje za razvoj nemačkih odbrambenih snaga još uvek predstavlja pitanje koje svaki put mora da odobri nemački parlament, šef nemačke diplomatije Zigmar Gabriel je sasvim jasno zagovarao projekat evropske odbrane: "Niko ne sme da pokuša da deli EU - ni Rusija, ni Kina, takođe ni SAD", rekao je on na konferenciji u Minhenu.

U suštini pitanje evropske odbrane je političko zato što je pre svega ekonomsko. Naime svi znaju da evropske industrije odbrane moraju da se ujedine ukoliko žele da ostanu konkurentne.

Nemačka firma Rajnmetal iz Dizeldorfa

Evropske reforme u blokadi

U jednoj nedavnoj zajedničkoj izjavi udruženje krupnih poslodavaca Francuske (MEDEF)  i isto takvo udruženje nemačkih krupnih poslodavaca (BDI) - založili su se za "jačanje političkih, industrijskih i vojnih veza" između evropskih oružanih industrija.

Nedavno predstavljeni nemačko-francuski projekti odnose se, uglavnom, na saradnju u odbrambenoj industriji i zajednički izvoz oružja. Kada je reč o zajedničkom izvozu glavni je problem što nemačka ima strožije kriterijume kome može da proda oružje. Jedan deo nemačke političke klase na čelu sa delom socijaldemokrata i šefom diplomatije Zigmarom Gabrijelom pruža otpor promeni postojeće procedure. 

Koalicioni dogovor socijaldemokrata sa konzervativcima ne nagoveštava bilo kakve promene koje bi omogućile da se premoste razlike u kriterijumima za izvoz oružja između Nemačke i Francuske.

Na međunarodnoj sceni vidimo jednu globalnu "perestrojku", opšte prestrojavanje koje je u toku, stara savezništva dovedena su u pitanje, nova se nagoveštavaju ali nisu izošterna, ni jasno uspostavljena.

Evropsku uniju je pogodio Bregzit, SAD su se usredsredile na usko branjenje nacionalnih interesa, moć Kine i Rusije raste... EU u ovom trenutku nije ni unija sasvim suverenih država, ni federacija sa čvrstim naddržavnim krovom. U trenutku kada su reforme hitne i kada je hitno određivanje identiteta Evropske unije, njenog novog oblika i unutrašnje arhitekture, u Berlinu je došlo do blokade i nemačka vlada nikako da se formira. Posledica toga je da su evropske reforme privremeno zamrznute.