Najvažnije rusko pitanje - ekonomija?

Materijalni gubici Rusije tokom 25 godina ravni su ukupnoj šteti koju je Sovjetski Savez pretrpeo tokom Drugog svetskog rata, izračunao je ekonomista Dmitrij Fomin, ruski akademik, čije je navode upravo prenela i moskovska Nezavisima gazeta (NG).

Reč je o gubicima u osnovnim fondovima zemlje, čija nadoknada podrazumeva “investicije od 27 do 28 triliona rubalja” (približno 600 milijardi dolara). I reč je o periodu 1991-2015, u kojem je ekonomski pad koji je usledio “toliki, da se ne možemo izvući iz krize za još 10 – 15 godina, čak i da program nove industrijalizacije i modernizacije počne odmah”, citiran je Fomin.

Dmitrij Fomin je docent na Državnom univerzitetu ekonomike i uprave u Novosibirsku, i biće jedan od učesnika rasprave o mogućnostima izvlačenja Rusije iz duboke krize ekonomije, koja će biti održana krajem februara pri Ruskoj akademiji nauka u Moskvi.

Fomin vidi izlaz iz situacije u povećavanju investicija. “I nije jedini koji tako misli”, navodi NG, pominjući Jelenu Lenčuk, direktorku Instituta za ekonomiju RAN, koja je u stručnoj javnosti zastupala potrebu za “velikim investicionim projektima”.

Fomin pominje potrebu za investicijama “razmera 15,4 triliona rubalja po cenama iz 2015”, izvodeći konačni račun potrebnih ulaganja do protivvrednosti jedne trećine nacionalnog tekućeg BDP (Jedan trilion rubalja odgovara sumi od 17,31 milijardi dolara).

Dmitrij Fomin

Prazni džepovi privrede

Gde pronaći sredstva za finansiranje ekonomske rehabilitacije? Ima varijanti ali, u principu, kod stanovništva, smatra Dmitrij Fomin.

Finansijski resursi bilo koje zemlje su u tri sektora, kod preduzeća, države i stanovništva. Mada se sredstva mogu privući i iz inostranstva. Međutim, pošto se osvrnuo na stanje budžeta i obaveze koje je neophodno iz tih sredstava namiriti, pošto je ustanovio da se nema šta naročito “ošišati” kada su u pitanju preduzeća (u celini ruska ekonomija “ne raspolaže neophodnim finansijskim resursima za modernizaciju svog materijalnog potencijala”), analitičar je zastao kod tačke “životni standard”, prihod populacije.

Moglo bi se računati sa “tri do četiri triliona rubalja” koje bi u korist investicija “iscedila” sama privreda. Takođe, postoji mogućnost da se, “pri razumnoj državnoj politici vrati u Rusiju i iskoristi za potrebe modernizacije ekonomije”, deo sredstava iznetih iz zemlje tokom poslednjih 25 godina.

“Obim tih sredstava doseže oko trilion dolara”, citiran je autor analize. Ali, sve je to “jedna kap u moru”.

“U uslovima hroničnog gubitka u većem delu privrednih grana” i budžetsko-državnih finansijskih manjkavosti, izvor sredstava za modernizaciju može se potražiti samo na teret stanovništva, prenela je Nezavisima gazeta. Međutim, prikladno razlici u materijalnim mogućnostima pojedinih socijalnih grupa, kako bi se više žrtvovali oni bolje-stojeći, smatra ekonomista Fomin.

Za nadoknađivanje propadanja privrede u postsovjetskom periodu potrebna su ulaganja u trilionima rubalja

Najviše od najbogatijih

“Prihode prve, najbogatije grupe stanovništva, kojoj pripada 400 hiljada ljudi, neophodno je smanjiti šest puta. Dohodak druge, sa već petnaest miliona ljudi, tri puta. A treće, u koju se ubraja više od sto miliona stanovnika, za 30 odsto”, citirala je NG.

Skupina od 7,5 miliona nisko-prihodnih i 22 miliona najslabije stojećih Rusa trebalo bi da bude ili pošteđena, ili čak suprotno, materijalno bolje nagrađena, povećavanjem primanja za jedan i po put, smatra ekspert.

Kao rezultat primene predložene šeme, “opšti prihodi stanovništva umanjili bi se više nego dva puta, a obim tako oslobođenih sredstava, dosegao bi više od 22 triliona rubalja”, navodi NG. Ta sredstva osigurala bi približno 60 odsto onog što je Fomin proračunao kao potrebno za obnovu. Ekonomista smatra da bi na taj način pribavljena srdstva trebalo da se usmere u finansiranje prioriteta koje on vidi u mašinogradnji, izgradnji privrede, obrazovanju, nauci, projektno-konstruktivnoj delatnosti i geološkim istraživanjima... Nikako u korist sektora široke potrošnje, turizma i zabave, citiran je ekonomista iz Novosibirska.

Aleksej Kudrin, jedan od uticajnih učesnika u debati ekonomista o ruskoj budućnosti

Kako dalje

Analiza Dmitrija Fomina nije “recept” koji će usvojiti i obavezno slediti vlast, već samo delić iz debate koju već duže vreme vode ruski ekonomisti, a može od koristi i vlasti.

Brojni su učesnici debate, i svrstani u nekoliko “škola mišljenja”, čiji sledbenici nisu međusobno složni u preporukama, ali debata traje. U javnosti, u opticaju su imena Alekseja Kudrina, iz Centra strateških razrada, Mihajila Deljagina iz Instituta za probleme globalizacije, Aleksandra Abramova iz Instituta prikladnih ekonomskih istraživanja, Jurija Bokareva iz Instituta ekonomike, Konstantina Ordova, sa Univerziteta Plehanov – i stotina drugih.

Retkost su “recepti” koji bi afirmisali usaglašenost njihovih podjednako stručnih i cenjenih mišljenja.

Međutim, vrlo živa debata svedoči da je misleća Rusija s prstom na čelu, i da se pita kako dalje?

Predsednik Rusije Vladimir Putin je pred još jednim mandatom, i posle izbora sredinom marta, verovatno još šest godina u Kremlju.

Političke pripreme za izbore protiču mlitavo, bez energije koja obično eksplodira u izbornim situacijama zemalja na Zapadu, s tradicijom parlamentarizma.

Ruske ankete mišljenja upućuju da gro Rusa (postojano preko 65 odsto!) ne želi da na čelu države promeni Putina. Visoko su na ceni kod stanovništva Putinove zasluge u očuvanju teritorije i bezbednosti Rusije.

Međutim, u mandatu koji predstoji – predsednikov problem sigurno neće biti ni SAD ni NATO, u meri u kojoj će to biti unutrašnje stanje Rusije, funkcionisanje vlasti, pravosuđe, ekonomija. Sadrzaj o kojem raspravljaju ekonomisti nameće se kao najvažnije rusko pitanje.