DA LI ĆE EVROPA "POZDRAVITI" NEZAVISNOST KOSOVA

Uoči sastanka ministara spoljnih poslova EU sutra, u ponedeljak 18. februara u Briselu svi se pitaju da li će 27 zemalja članica uspeti da progovore jedinstvenim glasom, kao da imaju zajedničku spoljnu politiku kako to predvidja Lisabonski ugovor -  i svi složno priznaju nezavisnost Kosova.

Slavlje kosovskih Albanaca u Prištini uoči najavljenog proglašenja nezavisnosti

Kosova  (foto: Fonet)

Slovenija zato "iz sve snage" pokušava da progura bar "zajedničku deklaraciju"  27 članica EU. "Nije dovoljno da to samo bude tekst u kome se konstatuje proglašenje nezavisnosti", kažu slovenački diplomatski izvori. Slovenija će u ponedeljak pokušati da pridobije ministre spoljnih poslova EU da glasaju za tekst u kome se "pozdravlja nova država i obećava joj se pomoć u njenoj evropskoj integraciji".

Ujedinjenje – protiv Rusije

"Potrebno nam je da (Evropska Unija)  pokaže jedinstvo u odnosu na Srbiju i njenog saveznika Rusiju", kaže jedan slovenački diplomata.

Evropa je nejedinstvena u pogledu legitimnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti. Malo je verovatno da će Španija, čiju vladu očekuju parlamentarni izbori 9 marta, odlučiti u ponedeljak da prizna nezavisnost Kosova jer ima svoje glavobolje sa baskijskim i katalonskim separatistima. Takodje malo je verovatno da bi to odmah mogla da uradi Grčka čiju diplomatiju opozicija ne prestaje da kritikuje upravo po pitanju Kosova. Bugarska, Slovačka i Rumunija su najavile da neće biti medju prvima koji će priznati Kosovo, ali još ništa nije izvesno – reč je o zemljama koje smatraju logičnim i opravdanim da popuste pred američkim pritiskom. Konačno najtvrdji je stav Kipra, podeljenog ostrva čiji je jedan deo pod okupacijom Turske. Kipar, sasvim je izvesno još dugo neće biti spreman da prizna nezavisno Kosovo iz svojih unutrašnjih razloga.

Uprkos kontradikcijama oko pravne osnove evropske misije koja je prvo bila istaknuta kao uslov za angažovanje EU na Kosovu, a zatim napuštena kao nebitan elemenat, uprkos različitim pojedinačnim interesima zemalja članica – Evropska Unija je do sada uspela da nekako sačuva bar načelno i formalno jedinstvo u pogledu Kosova.

Dva su ključna razloga tog istina krhkog ali postojećeg jedinstva. Prvi je činjenica da su zemlje EU u isto vreme i članice NATO-a i da se Kosovo rešava pre svega kao strateško-vojno pitanje. U tom kontekstu uticaj i volja SAD su presudni. Drugi je činjenica da se Rusija angažovala na strani Srbije u kontekstu novog hladnoratovskog  rivalstva i Putinove odlučnosti da zaustavi širenje NATO prema njegovim granicama. Izjasniti se protiv nezavisnosti Kosova na Zapadu danas znači da ste za Rusiju, a protiv NATO čija ste članica. Ko to sebi u EU može da dozvoli ? Tako paradoksalno Moskva ujedinjuje EU.

Misija EU pred problemima

Rezultat: čak ukoliko u ponedeljak jednoglasno ne prizna nezavisnost Kosova, već to prepusti svakoj zemlji posebno, to još nije razlog da se konstatuje nejedinstvo Evropske Unije u pogledu Kosova. Sve zemlje osim Kipra, čija je situacija specifična, najavile su da će priznati Kosovo (Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija biće prve) ili da neće biti medju prvima koji će priznati Kosovo što znači da će to činiti nešto kasnije.

Naravno ideal EU je zajednička spoljna politika – koje nema. Ona jedino postoji na papiru u Lisabonskom ugovoru koji predstavlja zamenu za ustav Evropske Unije i koji predvidja, izmedju ostalog, jaču ulogu EU kao nad-države: jednog ministra spoljnih poslova, jednog predsednika i jači Parlament EU.

Čak i najveći optimisti znaju da je, za sada, zajednička spoljna politika EU samo ideal. Jedinstveno priznanje Kosova u ponedeljak značilo bi da EU ne posrće pod pritiskom SAD koji je evidentan i o kome mnogi ministri govore otvoreno novinarima. Tako nam je ministar diplomatije Luksemburga Haselborn izjavio u novembru da EU nema mnogo izbora: "Ako Kosovo sutra proglasi nezavisnost priznaće ga jedna velika sila. Kakav je naš izbor?", rekao je on.

Šta god da odluče ministri sutra u Briselu, jednoglasno ili ne – najteže za Evropsku Uniju tek predstoji. Misija EU na Kosovu koju treba da čini 1.800 ljudi biće veliko iskušenje za Evropsku Uniju. Kosovo izjedaju nezaposlenost i korupcija, prožeto je jednom od najmoćnijih svetskih mafija. Ovih dana medjunarodna organizacija za ljudska prava Amensti Internešenel upozorila je da se za misiju EU nije javilo dovoljno pravnika na konkurs i da će misija doživeti poraz ako se ne obezbedi vladavina prava i pravna država na Kosovu. Osim ovog postoji drugo teško pitanje za misiju EU: da li će se ona rasporediti u na teritoriji Mitrovice ?