Dva srca nemačke socijal-demokratije

Pre 99 godina, 15. januara 1919, u Berlinu su ubijeni Roza Luksemburg i Karl Libkneht, ljudi koji su ostavili dubok trag u komunističkom pokretu i ideologiji.

“Kapital je istorijska neophodnost, ali to je takođe i njegov grobar – socijalistički proletarijat”, napisala je Roza Luksemburg.

Istorija nije potvrdila zaključak, ali nije izbrisala ni sećanje na iskreno nadahnuće nemačkih revolucionara. Tri i po hiljade ljudi je o godišnjici događaja došetalo do groblja na kome je u Berlinu Spomenik socijalistima, prenela je nemačka štampa.

Ništa neobično za zemlju s tradicijom stremljenja ka socijalnoj pravdi u kojoj su poruke s naglaskom na društvenom, privlačne i pun vek posle Libknehta i Roze Luksemburg.

Kao politički artikulator tih ideja potvrdila se Nemačka Socijal-demokratska partija ( SPD ), potencijalno još jedanput koalicioni partner u vladi demohrišćana Angele Merkel. Osnovana  je 1863 – međutim, uspeva tokom dugog perioda  da odgovori na naklonosti Nemaca ka “društvenom” i da, otarasivši se jakog uticaja marksista pri osnivanju partije, sebe samu prilagodi vremenu.

Karl Likneht i Roza Luksemburg

Familije u zlatu

Tajna dugovečnosti SPD je to što je partija levo od centra uspela da “svari” činjenicu o koegzistenciji s kapitalom. U 2014. godini – 45 nemačkih najbogatijih domaćinstava raspolagalo je imovinom čija je vrednost bila ravna onome čime je raspolagala donja polovina cele populacije, objavio je u vreme ovogodišnjeg Davosa nemački Institut za ekonomska istraživanja.

Pet odsto najbogatijih Nemaca imalo je u rukama 51,1 odsto ukupnog bogatstva Nemačke!

“Grobar kapitala”, kako je verovala Roza Luksemburg, nije uspeo da ostvari predviđanu istorijsku misiju.

Ovako jak sudar sa stvarnošću koštao je nemačku tradicionalnu partiju velikih usputnih žrtava u smanjenom poverenju birača i članstvu. Jedne od najvećih, usledile su 2005. na prevremenim izborima čiji je termin izabrao kancelar Gerhard Šreder, harizmatični predvodnik u tom trenutku vladajuće SPD.

Beg levičara

Šreder je nastojao da stvori uslove za snažniji ekonomski rast, time što bi povećao kokurentnost privrede, a da bi ostvario “agendu reformi”, odlučio je da zaseče u nemački sistem društvenog blagostanja.

Nije uspeo – izgubio je izbore, mada sa svega procentom prednosti u korist demohrišćana Angele Merkel i hrišćanskih socijalista Bavarske. Ali, dva miliona birača je tom prilikom okrenulo leđa Socijal-demokratskoj partiji.

Jedna struja u njenom članstvu odlučila je da iskoristi trenutak i potraži političku sreću na koloseku levo u odnosu na centrističku liniju matice. Privukla je uz sebe pristalice Partije demokratskog socijalizma, bivše Istočne Nemačke, i registrovala nemačku Levicu.

Na izborima za Bundestag jesenas, Levica je “povukla” 9,7 odsto svih glasova, plasirajući se kao četvrta po veličini, bezmalo deleći pijedestal sa Zelenima – vremenski malo starijim na sceni, i po jednom “predanju”, takođe s delom političke krvi poreklom iz SPD.

Razočarani socijal-demokrati potkrepili su taj uspeh “malih”, učinivši da partija koju od nedavno predvodi Martin Šulc, 2017. dobije svega 21, 6 odsto glasova – devet odsto manje u odnosu na očekivanu podršku.

Koga spasava Šulc

U slučaju da su izbori ponovo na dnevnom redu – pregovori Šulca i Angele Merkel o koaliciji nagoveštavaju sporazum, ali teoretski, i mogućnost ponavljanja glasanja još nije sasvim isključena! – SPD bi izgubila još i dalja tri procenta podrške, pokazala je anketa koju je objavio Dojče vele. Osvojila bi svega 18 odsto glasova, naspram glavnih profitera iz takve, za sada samo hipotetične prilike, ponovo manjih partija.

Levica bi dobila približno još dva odsto glasova više. Desničarska Alternativa za Nemačku profitirala bi iz izborne reprize takođe, i ona s jedan odsto dobijenih glasova više. Samo malo manje u odnosu na ono što bi u ponovljenom slučaju izgubili demohrišćani Angele Merkel (CDU/CSU), i ako i dalje kandidati za mandat za sastav vlade, sa ili bez SPD ( 1,7% ) svejedno.

Porazan rezultat SPD u slučaju ponovnih izbora pothranjuje misao da Šulc, koji pregovara o još jednoj vladi tzv. velike koalicije, nema u vidu samo jak državni razlog, da se jedna stabilna vlada centra što pre oformi – već s razlogom spasava ponovljenog glasanja i Socijal-demokratsku partiju. Po snazi, ona bi se ukazala, još malo pa u konkurenciji sa još više osnaženom AfD ( 14% ), predvodeći formaciju od još četiri faktora novog Bundestaga skoro ravne snage – alternativaca, Levih, Zelenih i umereno desnih liberal-demokrata.

Kolika razlika u podršci Nemaca svojoj tradicionalnoj socijal-demokratiji u odnosu na sedamdesete dvadesetog veka, kada je SPD u jednom trenutku imala čak i više od milion registrovanih članova!

Raspoloženje onih dole

Veliki broj stručnih lekara, sociologa, politologa i drugih, je sebe zauzeo analizom “slabog stanja” nemačke SPD. Najveći broj njih je rekao ono što i Martin Šulc, u prvoj reakciji na šokantan rezultat izbora jesenas – da su socijal-demokrati porazom platiti cenu za saradnju sa vladajućim demohrišćanima u dva mandata uzastopno.

Deo birališta, osetio se politički nezastupljenim u parlamentu, orijentisanom na podršku “velikom biznisu”, i taj deo birača “kaznio” je partiju. Tek podaci nemačkog Instituta za ekonomska istraživanja, objavljeni naknadno, nagovestili su međutim o koliko širokom sloju se radi. Nije li to ona “donja polovina” populacije koja materijalno ima onoliko koliko i svega 45 nemačkih “zlatnih porodica”?

Posle ispravnog zaključka, Šulc je međutim ipak zakoračio suprotno, u susret udovoljavanju želji Angele Merkel za još jednom velikom koalicijom – u interesu stabilnosti politike, ali korisno i za njen četvrti, rekordni kancelarski mandat.

U prvoj reakciji, bio je obećao pauzu u kojoj će predvoditi opoziciju, i iskoristiti govornicu Bundestaga za obnovu ugleda partije. Liderovo odstupanje od obećanja uzrokovalo je još jedan rascep unutar partije – najnoviji, s krilom koje je protiv GRO-KO.

Kevin Kuhert i Jusos, omladina SPD su glavnina pokreta protiv velike koalicije.

Kuhert ima 28 godina, pojavljuje se za govornicom u košulji i farmericama, i mnogo je seniora u članstvu kojima odgovaraju i sadržaj i vatrena interpretacija strastvenih govora ovog studenta – u prilog opozicionoj ulozi Socijal-demokratske partije, a ne saradnji sa Angelom Merkel.

Kuhert govori – “voljan je da preuzme sve te nezamislive rizike u interesu preobražaja SPD u partiju konkurencije” na sceni. I, takođe, “u interesu povratka ključnim principima levog krila”, koji su se po njegovom mišljenju “razvodnili” kroz saradnju SPD sa Angelom Merkel, preneo je nemački Dojče vele.

U Berlinu, Martin Šulc pregovara o koaliciji, ali Kuhert nije obeshrabren – mladi lider apeluje da članstvo partije ( 440 hiljada duša ) odbije GRO-KO, kada im se na klućne adrese dostavi tekst sporazuma Šulc-Merkel, uz pitanje ZA ili Protiv? Zapravo, taj naknadni referendum će odlučiti o saradnji SPD i CDU ( CSU ), a ne lideri partija.

Šulc nije spokojan. Ankete su ukazivale da u partiji ispred koje pregovara ima više od 40 odsto protivnika učešća SPD u još jednoj vladi.

Sara Vagenkneht

O godišnjici ubistva Libknehta i Roze Luksemburg kod Spomenika socijalistima nije bilo predstavnika SPD. Tu je bila Levica, zastupljena Petrom Pau, potpredsednicom Bundestaga, i Sarom Vagenkneht i Ditmarom Barčom, liderima partijske grupe poslanika u parlamentu – utoliko uočljivija.

Prisutan je bio i koosnivač Levih, Oskar Lafonten, veteran ( 74 ). U intervjuu Špiglu krajem 2017, Lafonten se bio založio za “novi savez” koji bi nemačku levicu “katapultirao do vlasti”.

Martinu Šulcu, nedostaje “hrabrosti”, dok “birači su više nego spremni za takvu misiju”, izjavio je Lafonten. “Potreban nam je kolektivni pokret levog krila, neka vrsta levo-krilnih narodnih partija, sastavljen od Levice, delova Zelenih i SPD”, rekao je.

Ipak, u prvom planu scene nije Lafonten već njegova trideset godina mlađa supruga Sara Vagenkneht, zvezda političkih istupanja u televizijskim emisijama koja elokventno zastupa svoja levičarska gledišta.

Vagenkneht ponavlja da je protiv “lobikrata” u Briselu i da se zalaže “za jednu novu EU”. Iz tih razloga postoji jasna društvena potreba da nemačka levica “dospe do pozicije vlasti”. Njen politički predlog je da “Nemačka napusti NATO i uspostavi novi savez, iz kog ne bi bila isključena Rusija”itsl.

Mnogo iskušenja za nemačku Socijal-demokratsku partiju. Makar i s vencem lovora, formalno na pijedestalu jednog od dva izborna pobednika.