CRNI UTORAK U FRANCUSKOJ

Interesantno je da se izdanje britanskog Independenta bavi francuskim štrajkom prevoznika, koji broji već sedmi dan i kojem su se pridružile i druge državne insistucije, dok se francuski dnevnik Le Figaro odlučio da za glavnu najavu na prvoj strani objavi priču o poseti venecuelanskog predsednika Uga Čaveza francuskom kolegi Nikoli Sarkoziu.

Štrajk i Sarkozi

Francuska se suočava sa “crnim utorkom”, piše Independent, i pita da li se ponavlja maj 1968 i da li se "Nova Francuska" (koju je prošlog proleća obećao novi predsednik) bori da izađe iz zapetljane, i često šarmantne "Stare Francuske" koja je naučila da protestuje na ulicama.

Naime, socijalni bunt danas je dostigao vrhunac pozivom na štrajk zaposlenih u javnim institucijama i ulazi u sedmi dan štrajka u saobraćaju. Independent donosi da od utorka ne rade mnoge škole, bolnice, fakulteti, da su se štrajku pridružili radnici pošte i elektrodistribucije, a nema ni dnevne štampe na kioscima. Zahtevi železničara i zaposlenih u javnim službama nisu isti, jer je štrajk u javnom saobraćaju usmeren protiv reforme penzionog sistema, koja se odnosi na ukidanje povlastica prilikom penzionisanja zbog težih uslova rada u nekim zanimanjima. U državnim službama traže povećanje kupovne moći i kvaliteta života. Independent podseća da je Sarkozi gradio svoju kampanju na ovoj temi i obećao povećanje životnog standarda, a na udaru je jer njegova politika ekonomskih reformi još ne pokazuje rezultate.

“Ako se neslaganja oko transporta i završe kompromisom ove nedelje, predsednik Sarkozi ima šansu da progura svoj program reformi. Njegov oprezni prilaz ovom problemu najavljuje da će promene pre biti postepene, nego da će predstavljati izvesni Big Bang. Pa neka bude tako. Gospodin Sarkozi nije gospođa Tačer, ali s druge strane, ni Francuska nije Britanija”, zaključuje londonski Independent.

Pariski Le Figaro u internet izdanju piše da je venecuelanski predsednik Ugo Čavez, posle etape pregovora u Teheranu zarad učvršćivanja savezničkih odnosa (protiv Amerike) sa Mahmudom Ahmedinedžadom, došao u ponedeljak uveče u Pariz. On će u sredu ujutru imati radni doručak sa francuskim predsednikom, prvi put otkad je Sarkozi došao na mesto predsednika.

Čavez u Parizu

O izborima i, naravno, Iraku

Američka štampa bavi se uglavnom lokalnim temama, te tako Washington Post donosi tekst o izbornim kandidatima u Sjedinjenim Državama, dok New York Times piše o situaciji u Iraku.

Tri najznačajnija demokratska predsednička takmaca za izbore u novembru 2008, piše WP, i dalje su u tesnacu sa Hilari Klinton čije se ključne prednosti sve više urušavaju. Postavlja se pitanje iskustva, ali i koji kandidat je najpripravniji da se bavi ratom u Iraku. Senator Barak Obama ima podršku 30 odsto demokrata, u poređenju sa 26 odsto koji idu Klintonovoj.

Obama u kampanji

Razlozi koji su Klintonovu učinili jasnim nacionalnim prvim igračem – uključujući njeno vođstvo po pitanju iračkog rata i zdravstvene zaštite, raširenog osećaja da ona ima najviše šanse da ispred demokrata bude izabrana, kao i jaku podršku žena – izgleda da se ne ’hvataju’ na tlu Ajove, gde se već zahuktala kampanja“, piše Washington Post.

Demokrate iz Ajove jurišaju prema promenama, od čega Obama izgleda ima najviše prednosti. Sve u svemu, istraživanja javnog mnenja pokazuju da je Obama povukao nekoliko strateških poteza. Podrška njemu je porasla za osam odsto u odnosu na jul ove godine, a privlači ženske glasače paralelno sa Klintonovom, koja zapravo na njihovu podršku i računa.

Baveći se odnosnom snaga prevashodno ova dva kandidata, WP piše da kome god da daju prednost, građani u Ajovi se već žale da su zatrpani agresivnim predizbornim kampanjama.

New York Times piše o sadašnjoj situaciji u Bagdadu i zaključuje da ima bezbednosnog napretka u skoro svim delovima grada. “Dani sada prolaze bez autobombi, posle perioda u februaru kada su dostizale i 44 dnevno. Broj pronađenih beživotnih tela na bagdadskim ulicama opao je na pet dnevno i to sa 35 koliko ih se moglo naći svakodnevno pre samo mesec dana“, piše NYT.

Kao rezultat ovakvog stanja, prvi put za gotovo dve godine ljudi se slobodnije kreću kroz grad. Iako i dalje postoje delovi Bagdada u koje se ne preporučuje da se ulazi iz bilo kog razloga, sve više Iračana kreće se sunitskim i šiitskim zonama idući na posao, u kupovinu ili u škole. U najstabilnijim naseljima, čak se pojedine žene oblače kako žele, ne noseći obaveznu muslimansku odoru.

Reporteri ovog američkog dnevnika prošetali su Bagdadom i razgovarali sa tamošnjim građanima, donoseći u tekstu ispovesti povratnika koji su pobegli iz svojih domova u ovom gradu za vreme bombardovanja, ali i procene angažovanja američke vojske koja je, kako može između redova da se zaključi, zaslužna za stabilizaciju situacije u ovom iračkom gradu.