Istok i Zapad EU

Između Zapada i Istoka Evrope počinje da nedostaje “most”. Mladi kancelar Austrije Sebastijan Kurc ponudio je da Beč preuzme ulogu i bude “graditelj mosta” između istočne Evrope i Zapada, u krizi povodom kvota imigranata čije prihvatanje nalaže Brisel. Priliku za “ideju s mostom” pružila je Beču poseta Viktora Orbana Austriji, u utorak – kada su se mađarski gost i kancelar domaćin lako složili da “EU šema redistribucije imigranata ne funkcioniše”, preneo je nemački Dojče vele.

U slučaju imigranata, Beč zastupa poziciju istovetnu budimpeštanskoj i kancelar je optimista. Kurc ima utisak da se za njihovo anti-useljeničko stanovište širi polje razumevanja i tamo gde ga nije bilo. “Raduje me što je poslednjih godina u mnogim evropskim zemljama došlo do promene u razmišljanju”, izjavio je.

Migranti iz Somalije i Etiopije, prema podacima UN, najviše stradaju u Sredozemnom moru na njihovom putu ka bogatoj Evropi

Repovi “sopstvenog načina života”

Spor linijom odnosa prema prihvatu imigracije uglavnom je poznat. Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka, članice regionalne formacije zvane Višegrad, odbijaju da prime imigrante. Brisel preti sankcijama.

Međutim, umesto da se stvar reši kriza se produbljuje, i kako vreme odmiče, komplikuje se novim sporovima – na primer, u slučaju Poljske, i nesporazumom o starešinstvu pravosuđa. Ima li Varšava pravo da sudstvo reguliše po poljskim ili je obavezna da ga prilagodi merilima Evrope?

U Beču, Orban je, gledajući iz takvog ugla pomenuo “opasnost za budućnost centralne Evrope” i potrebu “zaštite”.

“Kada kažem da budućnost nalaže da se štiti, ja mislim na to da mi imamo kulturu, jednu hrišćansku kulturu. Imamo način života, i mi želimo zaštitu sopstvenog načina života”, citiran je Viktor Orban.

Poenta stvari je znači “sopstveni način života”. Sa stanovišta Zapada, ono što nije “multikulturalni” nego svoj nacionalni, prevodi se kao – nacionalizam. “Rastući nacionalizam i raskol EU sa Istokom”, kaže na primer naslov jednog članka nemačkog Dojče vele baš o tom novom fenomenu. Proizilazi, da “sopstveni način života”, kako se život na Istoku vidi sa Zapada, itekako zabrinjava ...Zapad.

Premijeri Moravjecki (Poljska), Fico (Slovačka), Orban (Mađarska) i Babiš (Češka) u Budimpešti krajem januara 2018.

Varšava i Pešta idu po svome

Šta nije u redu sa EU, kada se Poljska i Mađarska koje su se bloku pridružile pre svega 13 godina uveliko okreću nacionalizmu, pita se glasilo. One EU koriste kao “mašinu za novac”, “ali odbijaju bilo kakav centralizam pokrenut iz Brisela”.

A i “multikulturne aspekte Zapadne Evrope vide kao opasnost”. “Umesto njih, Varšava i Budimpešta počele su da definišu stare nove vrednosti: otadzbinu, hrišćansku veru, porodicu...”

“Slični politički i socijalni ideali pojavili su se u Republici Češkoj i Slovačkoj: kontra-pokret relativno otvorenim društvima Zapadne Evrope. Ideja je da se prioritet da naciji u bezgraničnom globalizovanom bitisanju” , “optužio” je DW.

Kaćinski i Orban

Prstom prekora uprlo se u Jaroslava Kaćinskog, lidera u Poljskoj vladajuće Partije zakona i pravde i predsednika vlade Mađarske Orbana.

“Obojica su autokratski vladari koji ne kriju svoju rezervisanost prema zapadnim modelima društva. Orban je nazvao svoju Mađarsku ‘neliberalnom’, dok Kaćinski za svoje reforme kaže ‘dobra zmijana’, dobre promene. Ideja Evrope na istoku se redefiniše, reklo bi se.”

Istok skreće u desno, a nije suočen sa ekonomskim problemom, zaključuje glasilo.

Godine 1990, Poljak je zarađivao dvanaesti deo ong što je zarađivao jedan Nemac, ali 2016. razlika u primanjina svedena je na trećinu. A nacionalizam ipak u porastu...

Viktort Orban i Jaroslav Kaćinski

Poljskoj važnija Mađarska nego EU         

Mateuš Moravjecki, novi predsednik vlade u Varšavi, svoju prvu službenu posetu nije učinio Briselu, nego Budipešti.

“To je jasna politička izjava. Mađarska je Poljskoj važnija nego EU. Potom je posetio Slovačku...Varšava se ponaša kao stranac u evropskoj familiji.”

“Mnogo ljudi ima osećaj da ih EU lišava dostojanstva” i da su “ograničenja, problemi i moralni relativizam” sve što Zapad ima da ponudi Poljskoj, citira Dojče vele književnicu Ingu Ivasiovu.

Nacija je merilo svih stvari i Varšava odbija da toleriše instrukcije iz Brisela ili Berlina, navodi DW.

Poljaci imaju osećaj “da su tokom istorije uvek bili žrtve”, a odgovor na to su “patriotizam i nacionalizam”, navodi.

“Situacija je slična i u Mađarskoj”, kaže, ilustrujući tezu navodnom netrpeljivošću Budimpešte prema međunarodnom bogatašu Dzordzu Sorošu.

Tusk o egzitu Poljske

Da su različita iznenađenja mogućna, upozorio je javnost baš jedan Poljak, Donald Tusk, vodeći funkcioner EU – “upozorenjem da Poljska može i napustiti EU”, u slučaju da prestane da bude “neto-primalac povlastica” , preneo je nemački Dojče vele.

“Nišanio” je u vladu Partije zakona i pravde kod kuće (rivalske njegovoj Građanskoj partiji ), rekavši da se za PZP pitanje koristi od EU “svodi na bilans plaćanja, uz potpuno zanemarivanje drugih koristi, kao zajedničko tržište, pravni poredak, garantovanu bezbednost i dr”.

“Njima, igra vredi lule duvana sve dok nismo neto-davaoci. Tako, lako mi je da zamislim situaciju kada se Poljska jednog dana zatekne među (neto ) davaocima, vlada Poljske će odlučiti da je vreme da Poljake upita da li i dalje žele Poljsku u EU, i krenuće da se zalaže da oni zaključe da treba reći zbogom članstvu u zajednici”, citirao je DW.

Varšava ne želi da bude periferija

Događaji svakodnevno stvaraju povod, pa su se u odnose Istok Zapad EU zagledali i posmatrači Rusi.

“Varšava ne želi da bude večita periferija EU ili bilo kakva ‘Evropa druge klase’. Poljski političari, naprotiv, pokazuju nameru da evropske birokrate poduče i hrišćanskim evropskim vrednostima i, po mogućstvu, svoju zemlju preobraze u novi centar moći”, citirao je ruski Sputnjik mišljenja novinskih analitičara, Filipa Prokudina i Vladimira Ardajeva.

Prokudina i Ardajeva spor Poljske i Brisela potseća “u izvesnom smislu na već viđeno”, osamdesetih prošlog veka, “kada je Poljska bila deo drugog bloka”.

I Sovjetski Savez je mislio da će povećavajući finansijski i materijalnu pomoć zadržati u orbiti bloka Poljsku. Nije se dogodilo. U pitanju je jako izražen osećaj nacionalnog identiteta Poljaka.

Elita okrenuta svojoj zemlji

U prošlosti, Poljska je i gubila i uspevala da povrati svoju državnost, i “mentalitet njene elite je izuzetno usađen u tu prošlost”.

Poljaci su vođeni “instinktom oslonca i potrage za snagom unutar zemlje”. Osećaj Varšave je da je njeno pravo da zahteva specijalne odnose i da na jednakoj nozi razgovara s nadnacionalnim institucijama.

Varšava teži tome da bude jedan od centara moći u Evropi. Poljska ne želi položaj periferije jačih ekonomskih sila, i u periodu dok EU pokušava  “da svari Balkan”, ona će intenzivno jačati sopstveni uticaj u prostoru “između tri mora”, citiran je od Sputnjika Jurij Solozobov, iz moskovskog Instituta za nacionalnu strategiju.

Lokomotive projekta Evrope Nemačka i Francuska, neće tek tako pristati da Poljska napusti blok, čak da ona to i hoće, što Varšava sa stanovišta fakata nikada nije ni rekla. U ovom trenutku Poljska je najveći primalac njene finansijske pomoći, mada će posle 2020. početi da otplaćuje primljene fondove. Ali ambicije Poljske će njen statusni prsluk činiti sve više tesnim i pitanje

kuda dalje ostaće aktuelno. Biti prosto samo bafer zona između Moskve, Pekinga i Brisela znači stagnirati, objavio je mišljenje sagovornika Sputnjik.