Crna rupa Interneta

Tragično nazadna, ponekad apsurdna obeležja Severne Koreje i njenog vođe Kim Jong Ila svima su dobro poznata. Među njima su Kimove naočare u stilu Eltona Džona i čudna frizura, kao i umnogome "nastrana" i neprilagođena škola diplomatije ove azijske zemlje.

Nova, opasnija forma severnokorejske ekscentričnosti uzdrmala je svet prošlog meseca - test nuklearnog naoružanja koji je naterao vodeće svetske sile da usvoje rezoluciju kojom bi se ograničilo korišćenje nove Kimove "igračke".

Međutim, bez obzira na pretnje atomskim oružjem, surova realnost života u Severnoj Koreji bila je najočiglednija na jednom satelitskom snimku prikazanom na ekranu iza leđa Donalda Ramsfelda, ministra odbrane SAD, tokom jedne konferencije za medije. Na slici se vide dve Koreje - Severna i Južna - snimljene noću.

Južna Koreja je bila osvetljena od jedne do druge obale, što nas je navelo na zaključak da ne samo svetla već i druga, osnovna javna dobra modernog doba - informacije - "pulsiraju" tom zemljom.

Severna Koreja je bila u mraku.

Severna (gore) i Južna Koreja po mraku (satelitski snimak). Fotografija levo snimljena je 6. januara 1986. godine, a slika desno 23. januara 1996. godine. Svetla mesta predstavljaju veštačko osvetljenje i izvore toplote. Poslednja do sada snimljena fotografija (iz 2000. godine, nije prikazana), najnovijom tehnologijom, pokazuje još veće razlike.

To je osiromašena zemlja u kojoj je na TV i radijskim kanalima moguće slušati samo programe, od strane države, strogo kontrolisanih stanica. Mobilni telefoni su zabranjeni 2004. godine. U maju je njujorški Komitet za zaštitu novinara Severnoj Koreji dodelio prvo mesto - u žestokoj konkurenciji s Burmom, Sirijom i Uzbekistanom - na svojoj listi "Deset zemalja s najvećom cenzurom".

Iako su i drugi restriktivni režimi tražili i pronalazili načine da ograniče korišćenje Interenta - filtriranjem sadržaja i blokiranjem potencijalnih pretnji - Severna Koreja je odlučila da ostane u potpunom mraku.

Džulijen Pajn, šef Internet redakcije u organizaciji Reporteri bez granica, trenutnu situaciju objašnjava još slikovitije. "To je, bez premca, najveća crna rupa Interneta na svetu."

No, to ne znači da zvaničnici Severne Koreje nisu svesni značaja Interneta.

Još 2000. godine, na kraju posete Pjongjangu, Medlin Olbrajt, tada državni sekretar SAD, rekla je Kim Jong Ilu "da je može pozvati telefonom u bilo koje doba dana". Na to joj je severnokorejski lider nonšalantno odgovorio: "Dajte mi svoju adresu e-pošte".

Danas je zvanični sufiks nacionalnog domena Severne Koreje ".kp" praktično neiskorišćen, ali se nekoliko "zvaničnih" severnokorejskih Web lokacija ipak može pronaći. Na njima je obilje trivijalnih informacija i podataka o toj zemlji i njenom lideru (primera radi, www.kcckp.net/en/) - mada se one najčešće nalaze na serverima u Kini ili Japanu.

Kim Jong Il, koji je prihvatio koncept "učenja na daljinu", aktivirao je Web lokaciju Otvorenog univerziteta "Kim Il Sung" na adresi www.ournation-school.com - koja je namenjena obrazovanju i upoznavanju ostatka sveta sa severnokorejskom filozofijom "juche" odnosno filozofijom samodovoljnosti i oslanjanja na sopstvene snage.

Postoji i Web lokacija zvanične novinske agencije Severne Koreje na adresi www.kcna.co.jp.

Međutim, iako određeni broj studenata i istraživača na univerzitetima kao i nekoliko ostalih sretnika ima pristup Internetu, oni su povezani samo međusobno - drugim rečima, u nacionalni, strogo nadzirani Intranet - tvrde članovi projekta za zaštitu ljudskih prava OpenNet Initiative, koji povezuje istraživače s univerziteta u Torontu, pravnog fakulteta univerziteta Harvard i univerziteta Oksford.

Samo odabrani pripadnici elite imaju pristup "pravom" Webu - kroz "cevovod" što vodi preko Kine - ali se i saobraćaj na njemu filtrira, nadzire i beleži.

Pojavilo se i nekoliko "prodavnica informatičke tehnologije" - nešto nalik rudimentarnim kiberkafeima - ali naravno i iz njih se može pristupiti samo nacionalnoj, zatvorenoj mreži.

"Jedna je stvar kada autoritativni režimi, kao što je kineski, pokušavaju da objedine ekonomske katalizatore uspeha i Internet, s kontrolnim mehanizmima namenjenim da 'uglačaju oštre ivice' a koji korisnike primoravaju da učine dodatni napor da bi pristupili ili napravili sadržaj osetljive prirode", kaže Džonatan Zitrain, profesor na univerzitetu Oksford, koji se bavi pitanjima upravljanja i regulisanja Interneta.

Problem je mnogo veći u Severnoj Koreji, nastavlja profesor Zitrain, zbog "sveobuhvatnog zvaničnog pogleda na svet, prepunog iluzija" koji mora da ostane netaknut.

"U takvoj situaciji svaka informacija koja prodre iz spoljnog sveta mogla bi da ima razorne posledice po režim, a pristup Internetu za obično stanovništvo se mora kontrolisati do nivoa neupotrebljivosti. To čak nije Internet u obliku kakvog ga mi znamo i koristimo."

Naravno, ne postoje ankete u kojima bi se obični ljudi u Severnoj Koreji izjasnili da li su radije za nuklarno naoružanje ili pristup Internetu (ili redovno snabdevanje hranom odnosno strujom).

Imajući na umu interesovanje Kimg Jong Ila za moderno naoružanje, sasvim je sigurno da rezultati takve ankete ništa ne bi promenili.