Pobeda Zemana: Češka ostaje verna tradiciji jakih predsednika

Prema očekivanjima, dosadašnji predsednik Češke, 74-godišnji ekonomista Miloš Zeman, raniji šef Socijaldemokratske stranke i premijer 1998-2002, pobedio je juče u drugom krugu predsedničkih izbora 68-godišnjeg univezitetskog profesora hemije i doskorašnjeg predsednika nacionalne Akademije nauka, Jiržija Drahoša.

Izbori sasvim regularni, bez ijednog incidenta, s visokim odzivom birača za češke prilike od 66-67 posto, pobeđeni priznao poraz i čestitao srdačno pobedniku...

Evropske predrasude

Izbori su u većem delu evropskih i svetskih medija uprošćeno pa i krivo  predstavljani kao duel "proevropskog" Drahoša s "proruskim", „antievropskim“ i „antimigrantskim“ Zemanom. Takav pogled nameću mejnstrim klišea o tome ko je ovo ili ono, pa će onda ostati nerazjašnjeno pitanje kako su se birači u Češkoj, koji sigurno nisu poliitički i intelektualno manje zreli od birača u susednoj Nemačkoj i Austriji ili drugim evropskim zeljama, većinski opredelili za antievropsku i prorusku politiku (što se tiče antimigrantske politiku za nju sigurno vlada većinsko raspoloženje širom Evrope). 

Zemanu se najteže može podmetnuti nalepnica da je antievropski. Najpre, on je kao premijer učinio glavne korake na putu zemlje u EU. U Uniju je Češka ušla kao najbolje pripremljena i najotvorenija od svih deset zemalja, novih članica Unije od 1.maja 2004. Kao premijer, izvukao je zemlju iz zastoja u razvoju, prouzrokovanom pre svega, tzv kuponskom privatizacijom koja je imala izrazito prevarantske i pljačkaške crte i  nanela najveće štete industriji po kojoj je Češka odavno bila poznata. Njegova vlada je otvorila vrata stranim investicijama koje su godišnje iznosile i po 10 milijardi dolara i pokrenule u periodu 2004-2008. godišnje stope rasta od oko osam posto kakve se u Češkoj ne pamte u novijoj istoriji.

Svoj evropeizam je Zeman pokazivao u mnogo prilika, zalažući se za postupno jačanje Unije u smeru ka Sjedinjenim Državama Evrope. Iz perspektive evropske integracije on ne isključuje ni evropski deo bivšeg Sovjetskog Saveza, tj Rusiju, Ukrajinu, Belorusiju, Moldaviju, Gruziju i Jermeniju. Da li će se te zemlje približavati Uniji pojedinačno preko sporazuma o pridruživanju ili zajednički, preko tzv Evroazijske unije čije su, uglavnom, članice, sasvim je drugo pitanje.

„Prorusizam“ češkog predsednika

Što se tiče "prorusizma" za evropske medije je dovoljno da je neko kao Zeman za ukidanje sankcija Rusiji pa da mu se ta etiketa prilepi. Kao da nema mesta uopšte ni za diskusije o tome koliko su efektivne a sada i realno potrebne te sankcije! A uz to, Zeman ide u posete Moskvi, vodi tamo velike delegacije privrednika, razgovara s domaćinima na ruskom (kao što je to činio i njegov prethodnik, ultraliberal Vaclav Klaus kome je, međutim, zamerano samo na tome što je bio i ostao protiv članstva zemlje u EU).  

"Prorusizam" se kod Zemana vidi, izgleda, i u tome što on s Moskvom deli dosta stavova kada je u pitanju Zapadni Balkan. Češka je, na primer, priznala Kosovo 2008. ali tamo još nema ambasadora (odbijao je da ga pošalje prethodni predsednik Klaus kao i sadašnji Zeman). Kao i Klaus, Zeman ima drugačije poglede, od preovlađućih u Evropi, na uzroke i vinovnike rata na prostorima bivše Jugoslavije. A pošto su ti pogledi bliži ruskim, onda je dakle i to "proruski". Sve po onim starim, činilo se prevaziđeninmm klišeima iz "hladnog rata".

Što se tiče samih čeških birača oni su na izboru imali "politički korektnog", ali bezbojnog i dosad nepoznatog naučnika-intelektualca, od većinskog dela naroda otuđenog Drahoša, i "živopisnog" Zemana, sa visokim intelektualnim kvalitetima i zaslugama za razvoj zemlje,  duhovitog i oštrog jezika, bliskog narodu, koji u tom "narodnjaštvu" ume i katkad da pretera (kao i u piću i pušenju). I to je imalo uticaja, možda i ne manje od političkih programa koje su zastupali.