Agresija SAD rukama Ukrajinaca

Državni udar u Kijevu, u Ukrajini, preduzet je i izveden za četiri dana februara 2014, tokom 18, 19, 20. i 21, kada je i najveći broj od oko sto poginulih u tom događaju izgubio život, baš poslednjeg dana puča. Ko zna – ali, verovatno i ne sluteći da prevrat u kojem ginu nije nikakav brzi kraj, nego tek samo jedan uvod u agoniju Ukrajine, da to što se njima učinilo možda prostim i jednostavnim, da ustanu i da na ulicama ruše zakon na kojem počiva poredak zemlje, niti će biti lako niti kratko, već da će “njihov februar” imati nastavak i da će nastavak biti rat unutar Ukrajine. Rat njenih građana jednih protiv drugih. A da će taj rat onda brzo gurnuti u zasenak i učiniti ništavno beznačajnim sve “istorijsko” iz buntovničkog “istorijskog” februara. Uz ostalo, i podatak, koji su to ljudi koji su “požurili” i već tada poginuli? Koga, četiri godine kasnije, zanima kada je ko poginuo, kada je ljudsko stradanje postalo deo “post-februarske” stvarnosti a grafikon fatalnosti već dosad nadvisio, ne stotinu, nego i deset hiljada ubijenih!?

Antivladini protestanti kampovali su u Kijevu od novembra 2013. (AP)

Uzorno izvedena akcija Vašingtona

Državni udar u Ukrajini je kruna dobro planirane, dobro koordinisane i uzorno izvedene državne intervencije SAD. Puč u Kijevu je agresija Vašingtona izvedna rukama Ukrajinaca. Dejstvom “pete kolone” nacionalnih “oligarha” obogaćenih pljačkom resursa koji su tokom “komunizma” pripadali državi.

U tom smislu, “oligarsi” - saradnici u puču nisu imali “stranu” (moglo se na njih naići u vlasti koja se ruši koliko i u opoziciji), a pitanje pristajanja uz zaveru nije imalo veze sa idejama i programima nego s položajima koje su obećavali Amerikanci.

Fantom razgovor na Mreži

Paradoksalno, ali pretstava o složenosti tog posla “ručnog“ upravljanja zaverom, probila je u javnost sasvim slučajno (ni dve nedelje pre početka februarskog obračuna) – kada se u orbiti Mreže neočekivano ukazao sadržaj krišom snimljenog razgovora dvoje glavnih Amerikanaca za “ukrajinskim komandama”, pomoćnice državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Viktorije Nuland i ambasadora Vašingtona u Kijevu Dzefrija Pjata  (https://www.nytimes.com/video/multimedia/100000002694461/leaked-audio-reveals-embarrašing-us-exćange.html). 

Transkript su, pošto Vašington nije porekao da je sadržaj verodostojan (“Ja nisam rekla da nije autotentično!”, citirana je u Njuzviku Džin Psaki, govornik Stejt departmenta za štampu), ali je optužio Rusiju, jer je “nezakonito” prisluškivala – objavili Bibisi, Rojters, Njuzvik a već dan dva kasnije i mnogi drugi, poneki nastojeći tu i tamo da uz sadržaj i “objasne” situaciju. Za SAD ona je mogla biti samo porazna. Potpredsednik SAD Džon Bajden je bio jedan od angažovanih u nastojanju da prevrat uspe.

Koga, gde i kako

Na slušaoca, najdublji utisak proizvodi spokojna hladnokrvnost Amerikanaca koji znaju da za dve nedelje sledi krvavi rasplet – ali ono što njih zaokuplja, jeste kako da slože “rogove” novih ukrajinskih vlasti. Reč je o trojici međusobno neuklopivih, Arseniju Jacenjuku vođi Batkivščine, Vitaliju Kličku s njegovim Demokratskim savezom za reforme i Olegu Tjagniboku na čelu nacionalističke Svobode – ali trio i redovi koji za njime nastupaju udarna su pesnica nasilja koje će srušiti predsednika Viktora Janukoviča. Mogu li se oni uvezati interesima, a da to za šta ih Vašington sprema, ne pukne ili bude ugroženo?

“Mislim da smo u igri”, referiše već u uvodnoj epoizodi telefoniranja Džferi Pjat, situiran na samom poprištu, i svakako sa “svim koncima” u rukama (Ukraine crisis: Transcript of leaked Nuland-Pyatt call, http://www.bbc/com/world-europe-26079957). Međutim, teško mu je da zamisli tandem Jacenjuka i Klička na mestu premijera i zamenika premijera. Iz podteksta sledi da se ta dvojica teško mogu složiti, te Pjat očekuje da “vrlo brzo čuje (od Nulandove) gde je on (Kličko) u ovome”.

Jac je pravi tip

 Pjat preporučuje da V.N. telefonira (Kličku) još jedanput i iznese isti argument koji je predočila i Jacenjuku.

“Drago mi je da si sredila da se on (Jacenjuk) stavi na mesto gde pasuje u ovom scenariju. I drago mi je da je rekao to što je rekao u odgovoru”, prepričao je Bibisijev Džonatan Markus.

“Dobro. Ja ne mislim da Klič treba da uđe u vladu. Ne mislim da je to neohodno, nije dobra ideja” (Viktorija Nuland).

“Jeah”, (reaguje ambasador).“Pretpostavljam... u smislu da ne ide u vladu, pustiti ga da samo bude van i radi svoj politički domaći zadatak i to (...) Problem će biti Tjahnibok i njegovi, i siguran sam da je to deo onog s čim u svemu ovome računa Janukovič.”

“Ja mislim, Jac je tip koji je stekao ekonomsko iskustvo, iskustvo vladanja. On je... Ono što njemu treba je da Klič i Tjahnibuk budu van. Njemu treba da s njima priča četiri puta nedeljno, znaš već. Ja samo mislim, Klič da uđe... biće na nivou rada za Jacenjuka, to jednostavno neće da funkcioniše” (Viktorija Nuland).

Gospođa Nuland i ambassador Piat u susretu sa ukrajinskim liderima opozicije Vitalijem Kličkom (L) i Arsenijem Jacenukom (Rojters)

Sklopi pa što pre u UN

Senzacionalno je finale dijaloga, posvećeno očigledno što hitnijem “uvezivanju ukrajinskog paketa” i provlačenju “rešenja” kroz američki sređen šalter UN.

“Ne pamtim jesam li ti ovo rekla, ili sam rekla samo Vašingtonu – da je, kada sam jutros govorila sa Džefom Feltmanom (generalnim podsekretarom Ujedinjenih nacija za političke poslove, objašnjenje Dzonatana Markusa) on već imao novo ime momka UN Roberta Serija, jesam li ti napisala to jutros? (Nuland) ”.

“Daaa, video sam to. (Pjat)”

 “Ok. On je sada pridobio i Serija i Ban Ki-Muna da se slože da Seri dođe u ponedeljak ili utorak. Tako da će to, ja mislim, biti odlično, da pomogne da se stvar zagladi i da pribavi da UN pomogne da se to zagladi. Znaš, Fuck the EU! ” (Nuland).

“Egzaktli. Moramo nešto učiniti da se držimo zajedno, zato što možeš biti prilično sigurna da će Rusi iza scene raditi da to torpeduju” (Džferi Pjat).

Viktorija Nuland u susretu sa tadašnjim predsednikom Ukrajine Viktorom Janukovičem tokom protesta u centru Kijeva (AP)

Veliki kalibri u zasenku

Komentarišući transkript, Bibisijev autor zapaža da dokument ilustruje delovanje SAD u procesu spoljne politike na tri nivoa – gde različiti zvaničnici “pokušajavju da postroje ukrajinsku opoziciju”, “da pridobiju UN za aktivnu ulogu da se načini dil”, dok u zasenku čekaju “veliki kalibri”, potpredsednik Džon Bajden, da u određenom trenutku aktere u Ukrajini “ohrabre privatnim razgovorom”.

A što se tiče EU, komentariše Džonatan Markus, “nije prvi put u međunarodnim krizama, da SAD izražavaju frustraciju zbog EU”. “Vašington i Brisel nisu nastupali jednako tokom ukrajinske krize. EU je podeljena i u izvesnoj meri suzdržana da započne bitku s Moskvom.” Ne može u kratkom roku nadvladati naklonost Ukrajine Moskvi, nema dovoljno keš-podsticaja. Ali SAD su jasno odlučne “da preuzmu aktivističku ulogu”, protumačio je britanski autor poruku Evropi američkom psovkom.

Saglasno Rojtersovom prikazu skandala, cela afera štetila je Americi već i time što je proizilazilo “da ukrajinskom opozicijom manipuliše Vašington, što je administracija predsednika Baraka Obame tvrdo osporavala” (https:// www. reuters. com/article/us-usa-ukraine-tape/leaked-audio-reveals-embarrassing-u-s-exchange-on-ukraine-eu-idUSBREA1601G20140207).