Zašto Putin nema konkurenta?

Petar Popović

“Interesantni ste vi momci. Da li ste vi obratili pažnju na to da su nas vaši kongresmeni, koji tako dobro izledaju, tobož umni ljudi, stavili u isti red sa KNDR i Iranom? I pritom podstiču Trampa da mi zajednički rešavamo pitanje Severne Koreje i iranskog nuklearnog programa”, primetio šef Kremlja američkom novinaru pri tradicionalnom godišnjem susretu predsednika sa štampom
(Moscow, 14.12.2017 - godišnja konferencija za novinare ruskog predsednika Vladimira Putina u Moskvi)

“Biće na sopstvenu inicijativu, ali veoma računam na podršku onih snaga koje dele moj pogled na razvoj zemlje i u mene imaju

poverenje”, izjavio je šef Rusije predsednik Vladimir Putin, upitan u četvrtak da li će se kandidovati “samoinicijativno, u ime neke društvene organizacije ili partije”.

“Čiji ćete biti? Govore, kod Vas u administraciji ima nesaglasnosti o tome. Ko će predvoditi Vaš izborni štab?” (Andrej Kolesnjikov, Komersant)

“O šefu štaba razgovarali smo tek juče, nema konačnog rešenja”, rekao je Putin – tri i po sata odgovarajući na najraznovrsnija pitanja srećnika koji su ugrabili priliku da pitaju, u konkurenciji više od hiljadu i po novinara, okupljenih u Kremlju na predsednikovoj, sada već redovnoj konferenciji za štampu, krajem svake godine. Do sada ih je bilo dvanaest, počev od 2001, kada se u Kremlju okupilo 400 novinara, a Putin, tokom 90 minuta odgovorio na 22 pitanja.

Rekordno dugačka konferencija zbila se 2008, kada je šef Rusije odgovarao četiri i po sata sata na 106 postavljenih pitanja.

Potka nesrazmerno većeg dela pitanja sazdana je od tema ruske svakodnevice, uzduž i popreko prostora koji zaprema šestinu globusa – iz oblasti brige o deci i socijalne zaštite, radnog veka i primanja penzionera, školovanja i zapošljavanja, rasta privrede i razvoja, komunalija... Ipak, kriza u odnosima sila, neobjavljeni ratovi i odnosi sila i zemalja koje nisu sile, uvek garantuju da dođe na red i međunarodna politika.

putim-kzs-publika-

Moscow, 14.12.2017 - godišnja konferencija za novinare ruskog predsednika Vladimira Putina u Moskvi

Zašto nema opozicije

U petak, 15. decembra, kandidati ruskih martovskih predsedničkih izbora izlaze “na liniju starta”, prijavljuju se. I logično, prva pitanja Putinu ticala se se izbora. Prve dobačene bile su međutim “meke lopte”:

“Zašto idete na izbore? Kakvom želite Rusiju?” ( Darja Knore, Gavarit Maskva )

“Znate, više puta sam govorio o tome kakvom bih želeo da vidim Rusiju...Rusija budućnosti trebalo bi da vude savremena, s jakom ekonomijom...”

“Šta mislite, zašto u zemlji nema pravog kandidata broj dva?” (Aleksej Junašev, Lajf ) “Zašto još nema konkurencije sposobnosti... Nije na meni da vaspitavam opoziciju. Ja bih svakako želeo da kod nas bude uravnotežen politički sistem, a on nije moguć bez konkurencije u političkom polju. Zašto kod nas opozicionari ne predstavljaju realnu konkurenciju političkoj vlasti? Nastala je, blago govoreći, specifična situacija...”, počeo je Putin, navodeći da mladi ljudi ne znaju “šta se događalo devedesetih i ne mogu upoređivati”.

BDP povećan od 2000. za 75 odsto, rast za 70 odsto, realna plata tri i po puta, realna penzija isto toliko, smrtnost u ranom uzrastu manja dva i po puta. Prosečni vek produžen za osam godina, na 73. Skoro deset godina se živelo u uslovima građanskog rata.

Neobučene regrute slali pod kuršume... “A pogledajte današnju armiju. Novčane rezerve zemlje uvećane 30 puta... Kada govorim o opoziciji – nije važno samo podizati buku na trgovima, nego i nešto predložiti, da bi bilo bolje. Kod ljudi, kada počnu da upoređuju i gledaju, suočavaju se sa sumnjom. Potrebno je predložiti program u koji ljudi mogu da poveruju...”

putin-kzs-s

Moscow, 14.12.2017 - godišnja konferencija za novinare ruskog predsednika Vladimira Putina u Moskvi: "Ja bih svakako želeo da kod nas bude uravnotežen politički sistem, a on nije moguć bez konkurencije u političkom polju."

Vlast se nikoga nije uplašila

“Oštrija lopta” povodom izborne teme dobačena je na samom kraju pres-konferencije, kada se predsedniku, u svojstvu novinarke TV Dožd obratila Ksenija Sobčak, zvezda televizije koja je objavila da će se kandidovati za šefa države i još pre formalnosti počela kampanju. “Opozicione kandidate, ili ne puštaju na izbore ili im stvaraju probleme. Ja to znam po sebi. Postoji i primer Alekseja Navaljnog, protiv koga su sazdana fiktivna krivična dela. Zašto se to događa? Nije li da se vlast plaši poštene konkurencije?”, upitala je Sobčak.

“Nije stvar u tome što neko nije sazreo za nešto, nego u tome da je opozicija u stanju da istupi sa ljudima razumljivim programom delanja. Vi, eto, idete pod parolom ‘Protiv svih’. To je, šta, pozitivan program? Vi hoćete da i kod nas trgovima jure desetine Sakašvilija? Ti o kojima ste govorili su Sakašvili u ruskom izdanju. Sve smo to mi već prošli. Uveren sam da ogromna većina građana to ne želi. Konkurencija mora postojati, ali nije pitanje u radikalizmu. Uvervam Vas, vlast se nikoga nije uplašila i nikoga se ne boji. Ali mi nećemo reprizu sadašnje Ukrajine u Rusiji. Ne, nećemo. I nećemo dopustiti”, odgovorio je Putin.

Sat ranije, upitan o Ukrajini, Minskim sporazumima i Mihajilu Sakašviliju ( RIA novosti ), Putin je bivšeg predsednika Gruzije koji je pobegao iz zemlje i ovih dana organizuje uličnu pobunu protiv predsednika Ukrajine, opisao kao “ispljuvak u lice gruzijskom i ukrajinskom narodu”. “Kako to trpite?”, upitao je ukrajinskog novinara. “Jurca po trgovima i viče da je Ukrajinac. Kod vas, šta – nema pravih Ukrajinaca?”

Čime je počela tragedija Donbasa

U kontekstu Ukrajine, Putin je izjavio da se Sporazumi iz Minska (koncept političkog rešenja krize na istoku Ukrajine) ne ostvaruju “uz ostalo i zbog stava vlasti Ukrajine”. Šef Rusije je potvrdio da su SAD, uz tzv. Normandijsku četvorku, “punopravni učesnik procesa regulisanja”.

“To što se događa u Donbasu – tragedija, ne mogu da se ne složim. Potrebno je pogledati predpočetak te tragedije – to je državni prevrat i oružano uzimanje vlasti. Ruske armije na teritoriji Donbasa nema. Tamo su u stvari sazdane određene milicijske formacije koje su po sebi dovoljne i u stanju da odbiju svaku vojnu akciju protiv Donbasa. Mi smatramo da to odgovara lokalnom stanovništvu, zato što će, ne bude li njih, početi klanje – gore nego u Srebrenici, koje će prirediti pripadnici nacionalističkih formacija”, rekao je Putin.

Nema dve pravne realnosti

“Zapažamo dve pravne realnosti. Na jednoj strani represivna mašina, robija se za društvene mreže. Navaljni. Vidimo drugu, u kojoj je ubijen Boris Njemcov, a u krivičnom slučaju Uljukajeva, najvažniji svedok Sećin, ne odaziva se da dođe u sud. O kakvoj vladavini prava se može govoriti, ako imamo dve različite pravne realnosti? ( Tatjana Felgenauer, EhoMaskvi ).

“Saglasan sam da je prilično problema. Ne slažem se da kod nas ima dve pravne stvarnosti. Koliko ja vidim, Sćin ničim nije prekršio zakon. Prikupljenog materijala u toj stvari dovoljno. Slažem se da je on mogao da se odazove sudu, šta ima u tome? Povodom toga, ko robija u SIZO – Vi smatrate bez osnova, sud smatra osnovanim”, odgovorio je šef Rusije.

KNDR isprovocirana...

Uz čekanje, ali stiglo se do rusko-američkih odnosa.

“SAD žele da RF ubedi KNDR da ukoči svoj raketni program. Hoće li Rusija da podrži još oštrije sankcije protiv KNDR? To bi moglo poboljšati odnose Rusije i SAD s predsednikom Trampom”( Asošijetid pres ).

“Interesantni ste vi momci. Da li ste vi obratili pažnju na to da su nas vaši konresmeni, koji tako dobro izledaju, tobož umni ljudi, stavili u isti red sa KNDR i Iranom? I pritom podstiču Trampa da mi zajednički rešavamo pitanje Severne Koreje i iranskog nuklearnog programa. Nobično, složite se. To je ispod nivoa zdravog razuma.

Naša politika je, za razliku od politike nekih država, uglavnom lišena političke konjukture. Mi se trudimo da sa svima radimo konstruktivno po aktuelnim pitanjima. Naša pozicija je dobro poznata. Mi ne priznajemo nuklearni status KNDR. Mi priznajemo da je to što se događa u Severnoj Koreji kontraproduktivno. Još 2005. smo se sporazumeli da KNDR obustavi nuklearni program. Kroz nekoliko meseci Sjedinjenim Državama se to pokazalo kao malo, uvele su nove sankcije, ispostavile nove zahteve. Rezultat – Severna Koreja se odrekla sporazuma.

U samoj stvari – isprovocirali Koreju. I nadalje još gore – Libija, Irak. KNDR ne vidi druge izlaze, osim razvoja tih tehnologija. Došlo je već do toga da mogu dobaciti do teritorije SAD...

Nuklearni sukob nije rešenje. Gde ćete gađati? Šta, CIA zna gde su strateški ciljevi? Ne, svakako. Severna Koreja je zatvorena zemlja.

SAD su jedanput primenile nuklearno oružje. I tada bez osnova, ali sada za to nema nikakvih neophodnosti. Uz sve to u rukovodstvu SAD ipak ima pomaka u shvatanju stvarnosti. Ako se budemo kretali polazeći od zdravog razuma mi ćemo svakako sarađivati sa SAD u pitanju KNDR.”

Tramp, šta je učinio šta nije mogao

“Čime objašnjavate kolosalni broj kontakata između RF i ekipe Trampa? Kako ocenjujete rad Donalda Trampa?” ( EjBiSi njuz ).

“Pre svega, nije moje da ocenjujem rad predsednika Trampa. To treba da uradi onaj koji ga je izabrao, američki narod. Mi vidimo neka ozbiljna postignuća. Pogledajte tržišta. Ona rastu. To upućuje na poverenje u to šta Tramp radi...Ima stvari koje je po mom shvatanju hteo da učini no do sada nije uspeo, kao reforma zdravstvene zaštite. Ili, u spoljnoj politici, na primer, odnosi s Rusijom.

Jasno je da je on možda i želeo poboljšanje, ali nije mogao to da učini zbog poznatih ograničenja. Nadam se da mu je želja ostala. Nadam se da ćemo mi normalizovati odnose i razvijati se. Imamo mnogo toga što možemo uraditi ako se ujedinimo.

O vezama s Trampom sve je izmišljeno od ljudi koji su u opoziciji prema Trampu. To je učinjeno da bi se njegovom radu pridao karakter nelegitimnosti. To se radi bez razumevanja da to šteti unutar-političkom stanju SAD. Kako zamišljate? Da treba zapretiti sve kontakte? Našeg ambasadora optužili da se s nekim sretao. Ali to je uobičajena praksa. Pretresaju se perspektive razvoja. Čega u tome ima tako tajnog da mu se daje karakter špijunaže?

Tamo se reklama naših kompanija odmerava delićima procenta, u vreme kada je udeo američkih mnogo veći. Isto i sa medijima. Udeo RT i Sputnjika ništavan je u poređenju s američkim SMI. A gde je ta sloboda reči? Meni se čini da svi treba da naučimo da nekome nešto pođe od ruke, i ne kidisati jedni na druge kao zveri.”

Sudbina sporazuma o raketama

“Da li će preživeti dogovor o nuklearnim raketama srednjeg dometa. Ako se pretpostavi da je raskliman i on, neće li to da dovede do trke u naoružavanju? Neće li vojni rashodi u tom slučaju prevazići socijalne?” ( Sergej Briljev, TV Rasija 1 )

“Mi nismo istupali iz odredbi sporazuma koji su bili temeljci svetske bezbednosti. Mi nismo istupali iz sporazuma o PRO – SAD su to učinile jednostrano. Spremajući se da istupe i iz drugih sporazuma, izgrađuju odgovarajući informacioni fon. Trude se da nas za nešto optuže, a oni su u Rumuniji postavili lansirne sisteme, koje je lako zameniti raketama srednjeg dometa. Ako se tako produži i dalje, to se neće ničim dobrim završiti. No mi sami, ne spremamo se da iz bilo čega istupimo. Što se tiče SNV3 – mi od SAD čujemo da im to ne odgovara. Ako oni istupe iz sporazuma jednostrano, to će biti mnogo rđavo za svetsku stabilnost i bezbednost. Mi ćemo svoju bezbednost obezbediti, ne uvlačeći se u trku u naoružavanju. Naši vojni rashodi uravnoteženi su na nakoliko tačaka. Dužni smo da bezbednost osiguramo ne dopuštajući narušavanje ekonomije – od toga doslovno polazimo. U SAD je ovog časa potpisan zakon o 700 milijardi dolara vojnih rashoda. A kod nas su nešto iznad 46 milijardi. Nama je to dovoljno”, izjavio je uz ostalo predsednik Vladimir Putin na svojoj trinaestoj po redu godišnjoj konferenciji za štampu – poželevši prisutnima srećnu Novu godinu i Božić.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...