BUGARSKO ODBIJANJE ILI TRGOVAČKA VEŠTINA

Ruski predsednik Putin i i njegov bugarski kolega Pirvanov proglasili su u četvrtak "Godinu Rusije" u Bugarskoj. Pored niza kulturnih manifestacija koje će se održavati cele godine, dva predsednika iskoristiće priliku za nekoliko veoma važnih razgovora i konsultacija.

 

Potreba za starim prijateljima

Pravda navodi reči Vladimira Putina o prijateljstvu između Bugarske i Rusije:

 

"Spremajući program 'Godine', želeli smo da vas upoznamo s tim kako živi današnja Rusija i s tim da ona, ma kako se menjala vremena, ima potrebu za starim prijateljima." On je podsetio da su "prijateljska osećanja uvek bila najvažnija karakteristika odnosa dva naroda. Tu vrednost je nemoguće izmeriti novcem i na nju ne utiče vreme, zato što je učvršćena krvlju i ide od srca".

 

Putin je istakao da spomenici Junacima Plevne, kao i  Neznanom junaku i Caru oslobodiocu (ruskom) "nisu samo monumenti u znak sećanja na zajedničku borbu, već zavet onih koji su pali, da čuvamo naše bratstvo kao najvrednije zajedničko nasleđe".

 

Komsomolska pravda podseća da se ove godine ispunjava 130 godina od oslobođenja Bugarske od mnogovekovnog turskog ropstva. Rusko-turski rat završen je Sanstefanskim ugovorom kojim je Bugarskoj darovana nezavisnost.

 

 

Zanimljivo kako Bugari gledaju na Kosmet

Isti list prenosi izjavu ruskog predsednika o Kosovu iz intervjua bugarskoj štampi: "Svako rešenje problema Kosova je presedan u međunarodnoj praksi." Na taj način Putin je potvrdio da retoriku Vašingtona i nekih zemalja Evrope o izuzetnosti kosovske situacije Rusija ne smatra osnovanom i da će u slučaju davanja nezavisnosti Kosovu, najverovatnije, postaviti pitanje o istovetnom odnosu prema drugim nepriznatim republikama. I mada ih predsednik nije nabrojao, jasno je da je reč o Abhaziji, Južnoj Osetiji i Pridnjestrovlju, “otkriva” Komsomolska pravda.

 

Agencija RIA Novosti navodi reči Putinovog pomoćnika Sergeja Prihotka: "Nama će biti zanimljivo da saznamo kako oni gledaju na kosovsku temu". Prihotko podseća da Sofija ima "evropski, ali umeren stav", povezan s tim što se Bugarska nalazi u zoni potencijalne destabilizacije u slučaju jednostranog priznanja nezavisnosti Kosova.

 

Atomska centrala, naftovod i gasovod

Agencija Interfaks navodi da su glavne ekonomske teme samita - realizacija krupnih zajedničkih projekata u energetskoj sferi. Reč je o izgradnji atomske centrale "Belene", naftovoda "Burgas-Aleksandropolis" i priključivanju Bugarske izgradnji gasovoda "Južni tok".

Očekuje se da će u toku posete biti potpisan generalni ugovor o izgradnji  "Belene" kao i Sporazum o osnivanju Međunarodne projektne kompanije za izgradnju i eksploataciju naftovoda "Burgas-Aleksandropolis", zaključuje Interfaks.

 

Nezavisimaja gazeta smatra da ključnu temu Putinove posete predstavljaju pregovori o učešću Bugarske u projektu gasovoda "Južni tok". U tekstu se navodi i da je ministar ekonomije i energetike Bugarske, Petar Dimitrov izjavio uoči posete ruske delegacije da Bugarska može da odloži potpisivanje sporazuma o gasovodu zbog toga što razgovori o vlasništvu i prihodima nisu okončani.

 

 

Komplikacije i u Bugarskoj oko "Južnog toka"

List naglašava da "Južni tok" faktički konkuriše "evropskom" gasovodu "Nabuko" koji je takođe predviđen za transport azijskog gasa u Evropu ali ide preko teritorije Turske, zaobilazeći Rusiju. "Gasprom" i Ministarstvo energetike u sredu su odbili da komentarišu neočekivano komplikovanje rusko-bugarskih pregovora o "Južnom toku". Analitičari smatraju da je malo verovatno da će Bugarska dati prednost "Nabuku" u odnosu na "Južni tok", već da prosto odlaže odluku za poslednji trenutak kako bi obezbedila sebi što bolje uslove.

 

U izjavi Nezavisimoj gazeti,  Aleksej Belogorjev, direktor Instituta za probleme monopola, tvrdi da "je verovatnoća da će Bugarska odbiti ruski projekat veoma mala, čak i ako trpi pritisak EU, jer bi učešćem u 'Južnom toku' postala druga po obimu tranzita ruskog gasa u Evropi, posle Slovačke, što joj ne donosi samo dobit, već i dugoročne garancije za svoje potrebe i veći ekonomski i geopolitički značaj zemlje".

 

Da li će zapadni Balkan postati centar ruske energetike

List Trud ne isključuje da se "danas u Sofiji Putin i Medvedev mogu sresti sa srpskim premijerom Koštunicom. Na pregovorima će se razgovarati o mogućoj prodaji 51 procenta srpske naftne kompanije 'Gaspromu'. Taj dogovor bi, po mišljenju zapadnih analitičara, omogućio 'Gaspromu' da kroz Srbiju sprovede gasovod koji će biti priključen 'Južnom toku', da sagradi veliki rezervoar prirodnog gasa i pretvori taj deo zapadnog Balkana u ključni centar ruske energetike.

 

Pošto se ovde učvrstio i potpisao dugoročne ugovore za isporuku gasa zemljama regiona, 'Gasprom' će značajno oslabiti šanse za izgradnju gasovda 'Nabuko'. Ako se još uzme u obzir da se Rusija sprema za izgradnju severnog gasovoda koji će zaobići Ukrajinu i Poljsku, onda perspektive naše zemlje da se pretvori u energetsku državu, makar na prostoru Evroazije, izgledaju sve realnije", zaključuje Trud.

 

Poslednje Putinovo predsedničko putovanje u inostranstvo

News info ističe da je Putin poveo Medvedeva da ga nauči kako da vodi međunarodne pregovore. Ovo je prvo putovanje Dimitrija Medvedeva u inostranstvo pošto je kandidovan za predsednika.

 

Dnevnik Vedomosti ističe da je ovo, najverovatnije, poslednje Putinovo napuštanje Rusije u svojstvu predsednika.

 

 

Newsru.com nabraja brojne članove delegacije među kojima su iz političke sfere - pomoćnik predsednika Sergej Prihotko, ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, ministar energetike Viktor Hristenko, ministar za atomsku energiju Sergej Kirijenko, rukovodilac Federalne agencije za kulturu i kinematografiju Mihail Švitkoj... Ruski biznis predstavljaju direktor "Gasproma" Aleksej Miler, predsednik "Rosnefte" Sergej Bogdančikov, rukovodilac Lukojla Vagit Alekperov i mnogi drugi.

 

Vedomosti pišu da će red u Sofiji održavati 3.000 policajaca i navode reči zamenika ministra inostranih poslova Bugarske Rumena Petkova, da su preduzete do sada neviđene mere bezbednosti. To je, tvrdi se, prouzrokovano između ostalog, i namerom opozicione partije "Demokrate za jaku Bugarsku" da organizuje akcije protesta protiv dolaska Putina i da posle njegovog odlaska organizuju okrugli sto na kome će se razgovarati o problemu zavisnosti Bugarske od Rusije - u ekonomskoj, energetskoj i političkoj sferi. Među pozvanima na okrugli sto nalazi se i nesuđeni kandidat za predsednika Rusije Vladimir Bukovski (njega Centralna izborna komisija nije registrovala kao kandidata zato što nije ruski državljanin).