Preporod ruske vojne moći

I ako relativno mala po razmerama, operacija Rusije u Siriji “ukazala je na neka velika unapređenja njenih vojnih sposobnosti”, analizira Dmitri Gorenburg, viši naučni saradnik američkog Centra za pomorske analize i predavač Dejvis centra na Harvardu. U poređenju s ratom u Gruziji 2008, ruska vojska je načinila krupne korake “u operacionom tempu i sadejstvu različitih rodova”. Takođe, pokazala je od nedavno razvijenu moć ofanzivnog udara i ozbiljan napredak u sposobnosti za ekspedicione operacije, piše vojni stručnjak (www.ponarseurasia.org).

Broj borbenih avio-poletanja, sa po 45 uzleta 34 aviona i 16 helikoptera, bio je visok već u početku, da bi se onda još i povećavao i u jednom trenutku, pridodavanjem kampanji još 37 aparata SU34 i SU27, dostigao 189 na dan. Sposobnost ruskih vazdušnih snaga “da više od tri meseca održe visoku frekvenciju poletanja govori o mnogo čvršćoj sili od očekivane”, piše vojni stručnjak.

Ruski borbeni avion Suhoj 27 (SU27)

Toga nije bilo u ratu u Gruziji

Operacija je ukazala i na napredak u integraciji različitih rodova oružanih snaga, čega nije bilo u vreme rata u Gruziji. To je postignuto preduzetom vojnom reformom. U nastojanju da unapredi koordinaciju, ruska vojska reorganizovala je svoju regionalnu komandnu strukturu, i “sve ne-strateške vojne jedinice u svakom pojedinom vojnom okrugu stavila pod direktnu komandu komandanta tog okruga”.

U prošlosti, saradnja između rodova u jednom okrugu imalo je da se koordinira kroz njihove štabove u Moskvi. Sada je to na nivou regiona. Efekat inovacije je “uveliko unapređena brzina odlučivanja u regionalnim konfliktima”.

Autor skreće pažnju na relativno nov Nacionalni centar za upravljanje odbranom, kroz koji je osiguran “rapidan transfer informacija između teatra vojnih dejstava i vojnih lidera u Moskvi”.

Vojna informacija svake vrste prikupljena je i analizirana na jednom mestu. Kao rezultat, “smanjen je broj koraka u donošenju vojnih odluka”, što rezultira povećanom brzinom i većom sigurnošću u prilagođavanju vojnih akcija operativnim okolnostima.

Nacionalni centar za upravljanje odbranom Rusije

Položen ispit vazduhoplovstva

Ruske vazduhoplovne snage demonstrirale su sposobnost saradnje i sa drugim rodovima ali i sa spoljnim snagama. Autor navodi primer koordinacije vazduhoplovstva s Crnomorskom flotom, čijom krstaricom (Moskva) je u teatar dejstava uveden PRO sistem S300, čija isporuka Siriji nije dolazila u obzir zbog odnosa sa Izraelom.

“Još značajnije, ruske vazduhoplovne snage pokazale su sposobnost koordinacije sopstvenih operacija sa sirijskim i iranskim kopnenim snagama, u ofanzivi pod ruskom vazdušnom zaštitom na pozicije oponenata.”

Prvi put PGM municija

U Siriji je stavljeno na probu i oružje. Prvi put su ruski ratni avioni u borbi koristili PGM, precizno navođenju municiju. Ovo moderno oružje upotrebljeno je “tokom svega 20 odsto napada”, dok su ostali izvedeni korišćenjem “starijih, nenavođenih” bombi, uz oslonac na “on bord opremu za naciljavanje”.

“Kao rezultat, ruski avioni su prvi put bili u stanju da jednim poletanjem pogode više ciljeva.”

Ranjivost aviona na dejstva neprijatrelja smanjena je sužavanjem vremena njihovog boravka u osetljivim zonama i “širokom inkorporacijom tehnologije koja omogućuje letove i napade tokom noći”.

Najzad, rusko vazduhoplovstvo je prvi put koristilo dronove (UAV), u funkciji ciljanja i provere efekata bombarderskih naleta.

Deir el-Zour, 27.11.2017 - frejmovi iz video snimka akcije ruskih bombardera Tu-22M3 protiv ciljeva ISIS u Deir-el-Zuru u Siriji

Poruka NATO paktu

Autor navodi da je ruska vojska ograničeno upotrebljavala novo oružje zato što je značajno skuplje. Gorenburg nije prevideo prvi ruski ratni udar po kopnenim ciljevima krstarećim raketama, sa relativno malih raketnih brodova u Kaspijskom moru, preko teritorije Irana i Iraka. Međutim, zastupa, upotreba tog oružja trebalo je prvenstveno da demonstrira ruske mogućnosti.

“Lansirajući rakete sa Kaspija, Rusija je pokazala da može napade preduzimati i sa brodova sasvim unutar perimetra svog branjenog vazdušnog prostora. Pravi cilj je bio da se pokaže vojnim planerima NATO (i susednih država) da Rusija raspolaže raketnom odbranom kopna koju je teško neutralizovati”, navodi vojni stručnjak.

Brodovi iz kaspijske flotile lansirali su oktobra 2015. godine 26 krstarećih projektila klase “kalibr” iz Kaspijskog mora na 11 meta u Siriji, udaljenih preko 1.500 kilometara

Stari bombarderi nove rakete

On pominje dejstvo krstarećim projektilima sa detektorima teško uočljivih podmornica, a i sa strateških bombardera TU160, TU95MS, TU22M3 krstarećim raketama Kh555 i Kh101 (u Siriji, svi su isprobani u stvarnim ratnim uslovima). Domet projektila na bombarderima je oko 2.000 kilometara “i nikada nisu isprobani u borbama”.

Do minulog septembra, “većina analitičara (uključujući i mene) dokazivala je da Rusija nije u stanju da preduzme vojnu operaciju dalje od svog prvog susedstva”, jer ne raspolaže transportom opreme i ljudstva do udaljenih teatara dejstava, kaže autor članka. “Međutim, (pokazalo se) ruska vojska jeste bila u stanju da prebaci potrebnu opremu i ljudstvo, ubacujući u službu ogroman broj svojih transportnih aviona i skoro sve teretne brodove locirane u Evropskom teatru.”

Čak je zakupila i nekoliko teretnih turskih brodova za prebacivanje opreme u Siriju.

Rusija nije imala problema sa obnovom jedinica i njena operacija u Siriji mogla je da traje i duže. Po potrebi, ruske snage mogu se tamo vratiti vrlo brzo, kaže na kraju članka. 

Ruska krstareća raketa Kh101 vazduh-zemlja

Drugi program naoružavanja

Isti autor, na istom mestu, samo u posebnom članku, analizira i efekte ruskog programa naoružavanja.

Ovog meseca program naoružavanja razmatrali su ruski vojni faktori, izvestila je ruska štampa. Štampa citira ministra vojske. Opskrbljenost armije savremenim oružjem dostigla je 58,9 odsto – četvorostruko više u odnosu na stanje 2012, proističe iz izjave ruskog ministra vojnog Sergeja Šojgua, na sednici kolegijuma Ministarstva odbrane održanoj 7. novembra.

Izjava ministra tiče se petogodišnjeg učinka u planskom periodu koji se iscrpljuje godinom 2020. Do 2020. – Ministarstvo će, uz tempo kakav je bio dosadašnji, “garantovano ispuniti zadatak, da nivo snabdevenosti vojske savremenim obrascima naoružanja i tehnike dosegne 70 odsto”, preneo je moskovski Komersant.

Pre isteka roka za prvi (2011.-2018.), šef države, predsednik Vladimir Putin odobriće u nekom trenutku do konca godine i drugi državni program naoružavanja (za period 2018.-2027.), s približno istim iznosom budžeta od 19 hiljada milijardi rubalja.

Sednica “visokih činova” održana je u Nacionalnom centru upravljanja odbranom, uspostavljenom 2014. (a od decembra 2016. i u sasvim novom haj-tek organizovanom prostoru) – koji je najmoderniji lager fakata i analiza svake vrste, a i trenutni kontakt teatara vojnih dejstava i vojnog rukovodstva u Moskvi, izvestio je moskovski Komersant.

Prošireni kolegijum Ministarstva odbrane: Sergej Šojgu, Vladimir Putin

Gde prednjače a gde zaostaju

U osvrtu na program naoružavanja, Dmitri Gorenburg navodi usredsređenost Rusije na svoje već postignuto “prvenstvo među konkurentima” kada je reč o anti-brodskim projektilima, elektronskom ratovanju i odbrani od napada iz vazduha. Međutim, samo “na smanjivanje jaza” u odnosu na njih kada je reč o dronovima i precizno navođenjoj municiji. Ali, kaže Gorenburg, Rusija će i dalje zaostajati “u nekoliko oblasti, kao što su površinski brodovi i automatski kontrolisani sistemi”.

Budžeti od 19,3 hiljada milijardi i 19 hiljada milijardi rubalja za prvi i drugi program naoružavanja su izraz prohteva vojske i ekonomskih mogućnosti – približno srednja vrednost od maksimalno zahtevane. Kao rezultat, otpašće pojedini najambiciozniji i najskuplji projekti. Goremburg pominje, nove nosače aviona, razarače, i modele strateških bombardera.

Takođe, mornarica je “na putu da izgubi bitku” za budžet. Ona je značajno profitirala od prvog programa. U drugom (do 2028.), prioritet će imati kopnene snage i modernizacija nuklearnog oružja.

Izlaganje Sergeja Šojgua na kolegijumu Ministarstva odbrane 7. novembra 2017.

Najmoćnija krstareća raketa

Modeli strateških bombardera ostaju koji su i bili, samo značajno modernizovani – naoružani krstarećim raketama Kh-101 (umesto Kh55), dosega čak 4.500 kilometara. Projektil Kh-101 može biti naoružan kako klasičnim tako i nuklearnim nabojem. To je “mnogo troškovno-efektivnije a izvodljivije” u odnosu na ulaganje u serijsku produkciju sasvim novog bombardera PAK-DA.

Oko kopnene komponente ruske “nuklearne triade” ima najmanje izvesnog, piše analitičar. Na putu su tri pojekta, “rubež” (prenosiva inter-kontinentalna), “barguzin” (na železničkim šinama) i “sarmat” (bazirana u silosima).

Na putu je da se prva pojavi “rubež” (2017.), sa nezavisno navođenim nuklearnim glavama sposobnim da probiju protiv-raketnu odbranu. “Barguzin” se sprema za testiranje 2019, sa karakteristikama kojima će nadmašiti sovjetske rakete na šinama. Dok je “sarmat”, koji bi se mogao naći u rasporedu već 2020, ICBM sledeće generacije.

Došao trenutak za kopnene snage

Najveći dobitnik drugog programa naoružavanja će biti ruske kopnene snage, piše autor. “Pojedini izvori nagoveštavaju da će više od četvrtine budžeta za totalni program otići na opremanje kopnenih snaga i desantnih.

To je delimično u vezi s iskustvom Rusije u Ukrajini i zapažanjem da su u budućim sukobima neophodne kopnene snage ali, takođe, i rezultat razvoja novih oklopnih kola i tenkova spremnih za produkciju”, tenkova T90 i T14 armata, bornih kola “kurganec”... Raspoređivanje rakete “iskander” srednjeg dometa napreduje po planu za 2019. Novi “uragan” i “tornado” raketni sistemi predviđeni su za 2017, s nabavkama raspoređenim sve do 2027.

Problema ima s taktičkim sistemima automatizovane kontrole za kopnene snage. Trebalo je da 40 brigada tog sistema bude u rasporedu do 2020, a u testiranju je tek jedan divizion.

Pripadnici kopnenih snaga ruske armije defiluju na paradi na Crvenom trgu

Oružje za plovila

Umesto daljih novih plovila, porinut ih je priličan broj naročito podmornica, ruska mornarica koncentrisaće se na razvoj novog oružja.

Uvođenje (krstarećih) raketa “kalibr” opskrbilo je mornaricu moćnim sredstvima dejstva na ciljeve neprijatelja, uključujući i NATO, i na moru i na kopnu.

Ruska vojska raspoznala je prednosti ovih raketa i postavlja ih u širokom spektru, i na brodove i na podmornice. Mimo toga, razvija i novo hiper-sonično oružje, “koje može biti čak i veća opasnost za neprijatelje Rusije u srednjoročnom i dugoročnom periodu vremena”.

Govoreći o programu naoružavanja Rusije do 2020, Dmitri Gorenburg kaže “to je prvi uspešni program naoružavanja Rusije u post-sovjetskoj istoriji”. Osmišljen je da bi Rusija uhvatila korak posle dugačke pauze devedesetih godina.

S “najvećim rupama uglavnom popunjenim”, očekuje se da program do 2027. prevede rusku vojsku na raspored uglavnom redovnog snabdevanja, zaključuje autor. Navodi to što je u debatama o budžetu programa izneo ustvari i Sergej Šojgu, samo možda upečatljivije, jer kao svedočenje o napretku, umesto iz Moskve - stiže sa Zapada. Od budnih vojnih posmatrača u SAD.