Bregzit Nemačke

Dva meseca pošto je izabran, nemački Bundestag, originalan po do sada najvećem broju poslanika (709) ali, prvi put, i po relativno slabijoj zastupljenosti hrišćanskih demokrata i nemačke Socijal-demokratske partije (CDU i SPD), primoran je o vikendu da se suoči sa saznanjem – da nije u stanju da zemlji koja je oslonac Evrope ponudi stabilnu vladu.

Razlog je neubedljivo prisustvo u parlamentu Hrišćansko-demokratske unije Angele Merkel, kancelara uzastupno tri koalicione vlade i mandatara za četvrtu, izraženo kontrolom od svega 246 sedišta – od 355, koliko bi moralo da broji tabor podrške vladi pri glasanjima.

Poslednji i pretposlednji put, taj vakuum između raspoloživog i zahtevanog, popunjavan je glasovima SPD, demohrišćanskog koalicionog saveznika u tradicionalno stabilnoj vladi. Ali u potrazi Angele Merkel za narednom koalicijom još nepopunjeni prostor “zvrji prazan” – SPD Martina Šulca koja je osvojila i raspolaže sa 153 mesta izrazila je želju da u mandatu koji je započeo predvodi opoziciju.

Berlin, 21.11.2017 - plenarna sednica nemačkog parlamenta Bundestaga u Berlinu

Razlog socijal-demokrata je njihovo uverenje da im saradnja sa CDU razjeda podršku u biralištu (21,6%). Navodno, gospođa Merkel je majstor u preuzimanju “tuđih” programskih ciljeva i njihove tihe ugradnje u operativu sopstvene politike.

Proizišlo bi, Angela Merkel prevlači tuđe birače u vode podrške CDU, ali stvarnost glasanja 24. septembra ne potvrđuje tezu. Ovoga puta, gospodareća stranka takođe ima rekordno malo glasova (34,7%), tako da su oba segmenta bloka koji je sarađivao u vlasti pođednako u neredu.

Sociolozi i novinski posmatrači, slažu se u mišljenju da je tradicionalna vlast dve nemačke partije time “kažnjena od naroda”. Disidenti iz tabora njene dosadašnje podrške prebegli su i svoje glasove poklonili malim partijama – desničarskoj trećeplasiranoj Alternativi za Nemačku (13%), liberalnim slobodnim demokratima (11,3 %), Zelenima (9,4%) i Levici (9,7 %). Forum istih dijagnostičara složan je i u daljem zaključku – da je razdražujuća pojedinost prethodne politike, odluka Angele Markel da široko otvori kapije Nemačke pred kolonama migranata sa Bliskog istoka. Štaviše, i na račun članica EU, obavezanih nemački inspirisanim pritiskom iz Brisela da se slože s “kvotama” - kontigenatima useljenika koje će prihvatiti– što su gromko odbile da poslušaju pre svega Poljska i Mađarska.

Berlin, 21.11.2017 - plenarna sednica nemačkog parlamenta Bundestaga u Berlinu: Martin Schulz, Andreas Nahles

Vratima zalupio Lindner

Lišena oslonca na SPD, mandatarka za sastav vlade nevoljno se uputila kroz šibu malih diktatora, odjedanput važnih malih partija, kandidata za vladu. Pošto je odbila da ima posla s desnim i levim ekstremom u spektru, AfD i Levicom, nije imalo kud mimo LFD i Zelenih. Međutim, posle mesec dana “sondiranja”, a onda izjave da nade ima, jer platforma sporazuma postoji - pronađena je, o vikendu je usledio šok. Ustao je od stola i zalupio vratima Kristijan Lindner, predvodnik Liberalnih.

“Bolje je ne vladati nego rđavo vladati”, citirali su ga nemački Dojče vele, britanski Gardian, a i svi ostali – jer Lindner je taj koji je slomio brvno po kojem je zakoračila Angela Merkel. Uklonio je priliku da ona uopšte i započne svoj četvrti, “istorijski”, kancelarski mandat.

Retke su prilike fotografima da se Angela Merkel zatekne slomljenom, ali poneke od fotografija emitovanih o vikendu, prikazale su je baš takvom. Verodostojno, nesumnjivo.

Pri samom izlazu iz tunela često kontradiktornih međusobnih zahteva dva narasla patuljka mandataru, u sektoru imigracione politike (dopustiti njeno već obećano ujedinjavanje familija ili ne), politike u odnosu na klimu (odreći se uglja ili ne), u oblasti odnosa s Rusijom (podržavati dalji pritisak na Moskvu ili ne), kada je bilo osnova da se pomisli da je sporazum tu, ipak – usledila je ta Lindnerova eskivaža.

Kristijan Lindner, vođa liberala koji je prekinuo pregovore o koaliciji za vlast u Nemačkoj

Radije na izbore, ponovo

U ponedeljak, pošto je povodom političke krize posetila i razgovarala i sa predsednikom Nemačke Frank-Valterom Štajnmajerom, Angela Merkel je došla pred mikrofon državne ZDF.

“Ja žalim, uz svo neophodno uvažavanje FDP, što nismo mogli da dođemo do neophodnog sporazuma”, jer strane su “bile na putu da se postigne sporazum”, rekla je državnom radiju. A onda: “Ja sam vrlo skeptična” u odnosu na rukovođenje manjinskom vladom.

Pretpostavlja se da je manjinska vlada bila opcija koju je kao izlaz iz krize pomenuo Štajnmajer.

Po ustavu, predsednik je dužan da u sličnim okolnostima preduzme inicijativu “spasavanja” iz situacije. Štajnmajer zastupa da političari treba da se uzdrže od vraćanja stvari vlasti na ponovno odlučivanje biračima, i da je njihova dužnost da pronađu i poslednji izlaz.

U ovakvom slučaju, to znači da se pokuša i s manjinskom vladom. Prilikom glasanja, postoji mogućnost da u parlamentu takvoj vladi priskoče u kritičnim trenucima i poslanici drugih formacija, zavisno od trenutno procenjenih interesa.

Berlin, 21.11.2017 - nemačka kancelarka Angela Merkel na plenarnoj sednici Bundestaga u Berlinu

Sedam dana za Štajnmajera

Stav Angele Merkel je, međutim, da bi se ona radije suočila sa novim izborima. To ne može ostati kao poslednja reč – ali jeste reč kojom se otvara proces potrage za izlaskom Nemačke iz političke krize i tim procesom rukovodiće Štajnmajer.

Predsednik ima na raspolaganju sedam dana da odluči I, eventualno, zatraži da mandatar ipak obrazuje manjinsku vladu – ili, da proceni situaciju u toj meri politički nestabilnom, da se izabrani parlament mora raspustiti, a građani pozovu da još jednom izađu na birališta. (U ovom drugom slučaju, verovatno u martu  2018.)

Čak i u ovakvom slučaju, kada je Merkel, u intervjuu televiziji, rekla da bi ona želela nove izbore, “Štajnmajer može obesnažiti njene želje”, objasnio je nemački DW. On kancelaru “može naložiti da formira vladu koju ona ne želi da predvodi”. U tom smislu, predsednik je “kancelarkin šef”, objasnio je.

U takvim okolnostima, kancelaru je ostavljena mogućnost da jedino podnese ostavku na dužnost. Onda predsednik predlaže novog kandidata za mandatara i ringišpil kreće u novi krug – ali glasilo koje objašnjava pravila ne veruje da će Štajnmajer “isterivati mak na konac”. Nastojaće da pronađe bolji izlaz iz lavirinta, po svemu, neočekivanog obrta u konstituisanju vlasti u Nemačkoj.

Frank Valter Štajnmajer, u vreme kada je izabran za predsednika Nemačke, prima čestitanje od kancelarke Angele Merkel

A sada i ovo

“Bregzit, Tramp, i sada ovo”, kreće prvom rečenicom svog komentara neočekivanog obrta Ines Pel, glavna urednica nemačkog Dojče vele.

“U ekonomski stabilnoj i uspešnoj Nemačkoj – u srcu Evrope, mašini Evropske unije – sada je potpuno nejasno kuda će vlada odatle.” Nema lakih rešenja u parlamentu u kome je sada sedam partija. Nemačka je “pred raskrsnicom”, kaže urednica. Privredni uspeh ne otklanja strah građana “od neizvesnosti globalizovanog sveta, simbolizovanih izbeglicama”. U šoku nije samo Nemačka, probuđena u ponedeljak vešću o neuspehu pregovora. “I cela Evropa će biti, takođe. Mnogo nedelja, čak i meseci neizvesnosti je pred nama”, piše Ines Pel.

Da će i Evropa biti u šoku, izvesno je. Poremećaj je u mašini zemlje predvodnice EU. Kod glasnog ili sugestivnog nalogodavca smera kretanja EU. Od njenih procena i odluka zavisile su “evropske perspektive Zapadnog Balkana”.

Varšava, Budimpešta.., sada iznenada imaju u rukama satisfakciju za otpor nemačkom insistiranju na prihvatu kvota imigranata. A i mnogočemu još u skali nemački diktiranih “evropskih vrednosti”. Jer, sada “vrednosti” osporavaju i mnogi Nemci. Itd.

Nije oportuno žuriti sa zaključcima, ali kriza u Nemačkoj je u prekretnom trenutku odnosa Berlina i Varšave – veoma oslonjene na SAD. Predsednik Poljske Andžej Duda upravo je posetio Vašington, odakle se vratio s PVO raketama “patriot”. Njih će Poljska odmah okrenuti prema Rusiji...Kakva će biti nemačka “nova ruska politika”, oslonjena i dalje na oživljeni Hladni rat?

Početak teških vremena

Britanski Gardian nemačku scenu sada vidi kao “nepredvidljivu”, a EU, s tim na umu, “moraće još više da se bori da bi odgovorila na ključna pitanja”, kaže list u komentaru redakcije.

U Francuskoj, predsednik Emanual Makron ne može više biti uveren u izgradnju jake franko-nemačke “mašine” sa gđom Merkel, da bi usmeravali reformu evro-zone. Nemačka politika u Evropi “je često bila kontroverzna”, ali uloga gospođe Merkel u pronalaženju rešenja, bilo da se radilo o Turskoj, o migraciji, o sankcijama Rusiji zbog Ukrajine – “često je bila odlučujuća”. “Neuspeh u Berlinu o vikendu mogao bi biti početak vrlo teških vremena”, smatra Gardian.

Trese se zemlja koja je političko i ekonomsko sidro Evrope, komentariše nemački događaj Njujork tajms. Gospođa Merkel je “ikona zapadne demokratije i vrednosti”, podseća list.

U vreme kada se Evropska unija suočava sa hrpom urgentnih problema, od pregovora o Bregzitu s Britanijom, do narastanja desničarskog populizma i separatizma u Španiji, Katalonije, “mogućnost političke nestabilnosti u normalno pouzdanoj Nemačkoj odašilje podrhtavanja širom kontinenta”, kaže Njujork tajms.

List citira Kristinu Hofman, zamenicu urednika u berlinskom birou nemačkog Špigla, koja smatra da se “dogodilo nezamislivo”.

“Ovo je trenutak Bregzita Nemačke, ovo je Trampov trenutak”, citirana je Kristina Hofman.