Militarizacija EU s Nemačkom na čelu
Pozadina stvaranja zajedničke evropske odbrane (Dnevnik Vesti objavio je u dva nastavka objašnjenje nedavno potpisanog sporazuma članica EU, koje prenosimo u celini, međunaslovi i fotosi - BM)
(Brisel, 13. novembar 2017. Ministri odbrane i inostranih poslova 23 zemlje Evropske unije potpisali su plan za uspostavljanje Stalne strukturisane saradnje (PESCO), koji će omogućiti zemljama da blisko sarađuju na bezbednosnim operacijama i izgradnji vojnih kapaciteta. Šefica spoljne politike EU Federika Mogherini opisala je potpisivanje PESCO-a kao "istorijski trenutak u odbrani Evrope"- DW - i „novu stranicu za evropsku odbranu " - Sputnjik)
Evropska Unija se militarizuje po nemačkoj koncepciji, bez konsultovanja parlamenata, a industrijama oružja i vojne opreme osigurava se profit u "ime naroda". Ovako bi sažeto glasila suština Strukture za vojnu saradnju u koju je, prošle nedelje u Briselu, ušlo 23 od 27 država EU uz potpise ministara spoljnih poslova i odbrane.
Pored Velike Britanije, koja je u procesu izlaska iz Unije, u ovu strukturu nisu ušle Danska, Irska, Portugal i Malta. Cilj stvaranja Strukture stalne vojne saradnje je unapređenje projekta Evropske odbrane. Najavljuje se razvijanje zajedničkih programa naoružavanja i poboljšavanje uslova za izvođenje vojnih operacija u inostranstvu. Aktivnosti ovog zametka evropske odbrane zamišljene su kao "komplementarne" sa članstvom u NATO-u, ponekad odvojene od NATO-a ali nikada suprostavljene.
Veća ulaganja u vojsku
Iako se svuda u EU štedi na državnim troškovima, sve zemlje ovog odbrambenog pakta obavezale su se da će "redovno povećavati svoje budžete za odbranu" i redovno kupovati oružje i vojnu opremu. To će biti njihova obaveza u pravnom smislu, što znači da u slučaju neispunjavanja sledi neki oblik kazne. Takođe države članice su se obavezale da svoje investicije za istraživanja na vojnom planu povećaju za 2 odsto.
EU namerava da ustanovi fondove kako bi finansijski podstakla razvoj evropske odbrambene industrije. U dogledno vreme taj budžet trebalo bi da dostigne 5,5 milijardi evra godišnje. Već proletos osnovan je prvi vojni štab koji upravlja neborbenim operacijama u Africi.
U teoriji, ova struktura za stalnu saradnju na vojnom planu mogla bi da dovede do osnivanja zajedničkog komandnog štaba. U praksi, veoma smo daleko od stvaranja evropske vojske jer EU na političkom planu nije dovoljno federalizovana. Odbrambena politika definisana je još uvek kao deo isključivo suverene politike država članica EU pojedinačno.
Berlinski koncept odbrane umesto pariskog
Ono što je jedino izvesno u ovom trenutku to je da je reč o militarizaciji Evropske Unije i to u skladu sa konceptom iz Berlina. Pariz je zagovarao da u ovoj strukturi bude manje zemalja ali da ona bude efiksna i sposobna za opasne misije, u Africi na primer.
Nemci su međutim "izgurali" svoju koncepciju po kojoj u novu vojnu strukturu treba bude uključen što veći broj država. Nemačka i zemlje oko nje smatraju da interes da uđu u ovakvu zajedničku odbrambenu strukturu počiva, pre svega, na potrebi da se zaštiti sopstvena teritorija od onoga što nazivaju "ekspanzionizmom Rusije".
Iako se građanima objašnjava da će ovo navodno ujedinjavanje na vojnom planu doneti velike uštede, jasno je da će troškovi za naoružavanje i vojnu opremu biti povećavani i to bez konsultacije parlamenata, samo na osnovu odluke na evropskom nivou.
Građanima se govori da je to u interesu njihove bezbednosti a, uglavnom, prećutkuje se da je glavni dobitnik u celoj priči industrija oružja i vojne opreme. Pošto su se zemlje članice obavezale da će redovno kupovati oružje i opremu - njima su profiti zagarantovani unapred.
Kancelarka Angela Merkel pored predsednika Donalda Trampa tokom samita lidera G20 u Hamburgu, Nemačka 7. jula 2017. Smatra se da je to bio trenutak "razlaza"
NAORUŽAVANJE POD EVROPSKOM ZASTAVOM
Pozadina stvaranja zajedničke evropske odbrane (2)
Prošlonedeljni ulazak 23 od 27 država EU u Strukturu stalne vojne saradnje, prvi je značajan korak od kada je pre 60 godina propao pokušaj osnivanja Evropske zajednice za odbranu. Članovi Evropske zajednice, sada Evropske Unije, nikada nisu uspeli da naprave značajnije korake na ovom planu, pre svega zbog protivljenja francuskog predsednika Degola, a kasnije zbog protivljenja Velike Britanije koja je ušla u Evropsku zajednicu 1973. godine.
Neuspeh pre šest decenija
Tadašnji predsednik Evropske komisije Nemac Valter Halštajn podneo je 1967. godine ostavku suočen sa žestokim Degolovim odbijanjem uspostavljanja federalne Evropske zajednice sa zajedničkom evropskom vojskom. Halštajn je inače za vreme rata u Nemačkoj bio profesor prava i rektor univerziteta u Roštoku. Nacisti su ga uvažavali. Dovoljno je reći da je Halštajn bio toliko politički podoban da postane član delegacije Nemačke na skupovima u Rimu 1937. godine i u Parizu 1942. posvećenim osnivanju "nove Evrope" posle Hitlerove pobede.
Amerikanci su ga uhapsili na severu Francuske 1944. posle čega je proveo godinu dana u SAD da bi se vratio u Evropu. Ubrzo je postao ministar spoljnih poslova u vladi kancelara Adenauera, a 1958 i prvi predsednik Evropske komisije.
Nove prilike za evropsku odbranu
Sada su, posle 60 godina, četiri elementa značajno izmenila kontekst u kome se pitanje evropske odbrane postavlja: terorizam i migrantska kriza, zatim kriza u Ukrajini, izlazak Velike Britanije iz EU i izbor Donalda Trampa za predsednika SAD.
Teroristička opasnost i migrantski talasi uputili su evropske zemlje jedne na druge kada je reč, pre svega, o razmeni poverljivih podataka. Događaji u Ukrajini učinili su da hladnoratovska tema "ruskog ekspanzionizma" ponovo postane aktuelna. Izlazak Velike Britanije iz EU znači da više nema nikoga ko će staviti veto na uspostavljanje zajedničke Evropske odbrane.
Četvrti element, koje je suštinski izmenio geopolitičke okolnosti, jeste izbor Donalda Trampa za predsednika SAD. Tramp šalje u javnost kontradiktorne poruke ali odbija da potvrdi vojnu solidarnost SAD sa evropskim saveznicima. Uz to, umesto zajedničkog, prekoatlantskog tržišta sa EU (TTIP), on prekida pregovore sa Unijom i najavljuje protekcionističke carinske mere. Na društevnoj mreži tviter Tramp 18. marta ove godine poručuje:
"Velike sume novca treba da budu plaćene NATO-u i SAD za moćnu i skupu odbranu koju obezbeđuju Nemačkoj".
Prekid ustaljenog odnosa SAD - EU
Ubrzo zatim, 29. maja kancelarka Merkel će na samitu grupe G-7 u Italiji oceniti da Evropa više ne može "potpuno da računa na svoje britanske i američke saveznike" i da "treba da uzme svoju sudbinu u svoje ruke".
"Za nas je veoma važno da možemo da se organizujemo nezavisno, kao Evropljani, naročito posle izbora novog američkog predsednika", rekla je Ursule fon der Lejen, nemačka ministarka odbrane. Tako je došlo do prekida ustaljenog poretka odnosa između EU i SAD, pri čemu je Brisel išao po svoje mišljenje u Vašington.
Nov je i odnos između Berlina i Vašingtona - sada je to odnos jednakog s jednakim, dva saveznika i rivala u isto vreme. Iako se istorija nikada doslovno ne ponavlja, teško je ne uočiti u svemu ovome i ponovno naoružavanje Nemačke, ovoga puta pod evropskom zastavom.
(objavljeno : Vesti, 20. i 21. novembar 2017.)
