Regeneracija sovjetskog bombardera
Upečatljiv broj tipova u arsenalu i danas najubojitijeg oružja, bez analognog premca (recimo PRO S300 i S400 naspram projektila “patriot”, ili “kalibr” dominirajući po preciznosti u odnosu na “tomahavk” i sl.) – samo ukazuje koliko je Sovjetski Savez i u času sloma u ratnoj industriji bio ispred SAD
(foto, TU160M2, nova verzija starog bombardera ruskih oružanih snaga)
Iz pogona avioindustrije Gorbunov, u Kazanju, izvezen je sredinom minule nedelje iz hangara na pistu prvi TU160M2 – ruski teški visokosposobni, nadzvučni, nuklearno naoružan strateški bombarder, bez premca u kategoriji letelica te namene kojima raspolaže svet.
Već postojeći TU160 u sastavu ruskih VKS, ima težinu od 275 tona, i osposobljen je za 12 hiljada kilometara leta bez dopune goriva. Proizveden je još u sovjetsko vreme, ali “u službi je”.
Rekordna udaljenost koju je bombarder tog tipa do sada savladao dosegla je osamnaest hiljada kilometara, a leteo je 24 sata bez prekida.
Krila su mu u horizontalnoj ravni pokretna, mogu se “skupiti” u oblik strelastih, kako avion i leti pri svojim nadzvučnim brzinama, opisali su stručni mediji. Brzina leta aviona prevazilazi u takvom u slučaju dva maha, dosežući 2.200 kilometara na sat.
Novosklopljeni TU160M2 pri izvlačenju iz fabričkog hangara
Elegantni labud
TU160 konstruisan je pre pola veka, sedamdesetih, a u upotrebi je u ruskim oružanim snagama od 1987. U ruskom vazduhoplovstvu ima jedanaest bombardera tog modela, uz još pet “unapređenih” takvih letelica, naveli su ruski mediji.
U žargunu Rusa, TU160 je sa svojom izduženom siluetom i elegancijom “beli labud”, ali u klasifikaciji Amerikanaca “blek-džek”. Slikovito, takođe.
Za dizajn TU160M2 i funkcionalnost zaslužan je u svakom slučaju Dizajn-biro Tupoljeva. Gorbunov u Kazanju je proizvodni pogon.
Rusko vazduhoplovstvo već ima “tvrđave” slične ovoj, sposobne da raketama iz vazduha poražavaju ciljeve i na više stotina kilometara distance.
Međunarodno nebo dugo je bilo lišeno njihovog prisustva, a onda su se, na neprijatno iznenađenje “konkurencije” pojavili u vazduhu 2007. – pošto je Moskva objavila da se Rusija vraća patroliranju svetskim prostorom, kakvo je uz SAD praktikovao i SSSR.
Bombarder TU160M2 - "elegantni labud" ili "crni džek"
“Deda” se pokazao u Siriji
Propaganda “konkurencije” dočekala je pojavu bombardera s podsmehom, “nadajući se” da se sovjetske mašine “neće raspasti” u toku misije. Međutim, elan za “šale” počeo je ubrzo da jenjava – mnogo pre debitovanja TU160 u jednom stvarnom ratu, u Siriji.
U Siriji, podobnost TU160 nameni proverena je i potvrđena, dejstvima sa udaljenosti van granica zemlje u kojoj je ratište, klasično punjenim projektilima “kalibr” (krstarećim), po ciljevima tzv. Islamske države.
“Kalibr”, projektil vazduh-zemlja, dometa hiljadu kilometara i više, podoban je i naoružavanju nuklearnim bojevim punjenjem.
Oživela ratna industrija
Ekskluzivnost TU160M2 je, međutim, to što je avion prvi ratni aparat sasvim nove serije takvih bombardera – sklopljen od delova “na lageru”, i posle čak 25 godina otkad je njegova proizvodnja prisilno prekinuta (1992.), pošto su predsednici republika Jeljcin, Ukrajinac Kravčuk i Belorus Šuškjevič 1991. telefonirali Džordžu Bušu i objavili dobrovoljnu “demontažu” Sovjetskog Saveza.
Gurnuta na kolena, uhvaćena zamkom od preko sto milijardi dolara sovjetskih preuzetih međunarodnih dugova, s menicama kod MMF i zapadnih banaka, Rusija je, kao prvo što je morala precrtati, precrtala vojnu industriju i odbranu.
Upečatljiv broj tipova u arsenalu i danas najubojitijeg oružja, bez analognog premca (recimo PRO S300 i S400 naspram projektila “patriot”, ili “kalibr” dominirajući po preciznosti u odnosu na “tomahavk” i sl.) – samo ukazuje koliko je Sovjetski Savez u ratnoj industriji tada bio ispred SAD.
Okolnost da se to oružje ukazuje iz pogona sada, makar i toliko docnije, a da je u polju svoje namene senzacionalno i potražuje se na tržištu, upućuje da je Rusija uspela da u industriji odbrane, što zadrži što obnovi timove elitnih stručnjaka.
Ruski strateški bombarder napravljen još u doba Sovjetskog Saveza
Od delova sa police
TU160M2 izgrađen je od delova “lagerovanih u sovjetsko vreme, da bi se ustanovilo da li je fabrika u stanju da se poduhvati serijske proizvodnje legendarnih bombardera”, objavio je o tek sklopljenom novom avionu ruski Sputnjik.
Izvlačenjem na pistu, avion ulazi u fazu pre-poletnog testiranja, pre nego što bude izložen probama u vazduhu (februara 2018), kaže agencija. Serijska proizvodnja bombardera obnoviće se “pošto avion dokaže da ispunjava propisane kriterijume”, izjavio je general Sergej Kobilaš, preneo je od RIA novosti Sputnjik.
Moskovska Raša tudej, druga po gledanosti inostrana televizija u SAD – objavila je da je odluka o obnovi modernizovane verzije “crnog džeka” ustvari doneta 2015. i da će početkom 2020-ih početi njegova serijska proizvodnja. Nacionalno Ministarstvo odbrane najavilo je porudžbinu 50 aparta TU160M2, objavila je RT.
Mediji su pomenuli ojačavanje snage motora, bolju “on bord” opremu, sa digitalnim, zamenjenim “hardverom”.
Bilo bi preambiciozno laiku, da objašnjava šta to što je kazano podrazumeva – osim da je reč o primeni novih dostignuća ruske tehnologije.
Mediji pominju da su se neimenovani “bogati biznesmeni s Bliskog istoka, Australije i Grčke” interesovali kod Tupoljeva za mogućnost narudžbine civilne verzije bombardera, sa salonima umesto lagera za eksploziv i mehanizama – fascinirani brzinom letelice. Tupoljev, međutim, ne izlazi u susret sličnim inicijativama.
