Tramp - Si: vesela pesma, saglasnost, rekordni trgovinski aranžmani

Kad deca zapevaju, Tramp sluša. „Uhvatite se za ruke, udružite se za solidarnost, udružite ruke za mir, udružite ruke za svet“ - slobodan je prevod pesme koju je dečji hor otpevao američkom predsedniku Donaldu Trampu pre nego što je sa kineskim predsednikom počeo razgovore na visokom nivou u Velikoj sali naroda u Pekingu u četvrtak.

Vesela pesma, dijalog i konsenzus

„Vesela pesma i aranžmani vredni 253, 5 milijardi dolara, potpisani između kineskih i američkih kompanija tokom Trampove posete, uputili su svetu inspirativnu poruku: Odnosi između dve najveće ekonomije sveta došle su na novu istorijsku polaznu tačku“, kometariše rezultate posete agencija Sinhua.

Trodnevna poseta potvrdila je da su dve zemlje izabrale saradnju, a ne konfrontaciju. Ostaju trenja i razlike ali će, verovatno, prevladati temeljni dijalog, pošto su se dvojica lidera složila da kao šefovi država diplomatijom upravljaju bilateralnim vezama, ukazuje agencija.

Kinesko-američki odnosi na „novom istorijskom početku“ zabeležili su prvi rezultat – saglasnost koju su postigli kineski predsednik Si Đinping i Donald Tramp prilikom posete američkog predsednika Kini.

Pitanja o kojima je postignuta saglasnost pobrojao je i javnosti saopštio zamenik ministra inostranih poslova Ženg Zeguang. Kineski mediji ocenjuju da je reč o velikom i važnom konsenzusu za razvoj odnosa dveju zemalja.

Dvojica lidera složili su se da imaju zajednički interes i značajnu odgovornost u zaštiti mira, stabilnosti i prosperiteta u svetu.

Si i Tramp, pošto su se složili o održavanju „strateške vodeće uloge diplomatije šefova država“ u razvoju bilateralnih odnosa, dogovorili su  da i dalje „nastave bliske kontakte putem telefonskih razgovora, pisama, sastanaka i razmenu stavova o glavnim pitanjima od zajedničkog interesa na blagovremen način“. Potvrdili su da će biti unapređena četiri mehnizma dijaloga visokog nivoa, koji su pokrenuli dvojica predsednika - diplomatski i bezbednosni dijalog, sveobuhvatni ekonomski dijalog, dijalog o sprovođenju zakona i sajber bezbednosti i socijalni dijalog.

Prema rečima kineskog predsednika, mehanizmi dijaloga trebalo bi da se fokusiraju ne samo na pitanja od ukupnog i strateškog značaja, već i na projekte praktične saradnje, širenje zajedničkih interesa i uklanjanje poremećaja na blagovremen i pravičan način. Time će, primećuju kineski analitičari, dve strane produbiti saradnju, povećati poverenje i lakše upravljati razlikama.

„Značajno političko dostignuće samita Si-Tramp jeste da su se dve strane složile da će bolju budućnost ostvariti samo kroz dobitnu saradnju, postavljajući time ton za budući razvoj kinesko-američkih odnosa“, navodi agencija, u drugom tekstu, ocenu Cui Lira, predsednika Kineskog instituta za savremene međunarodne odnose.

„Zajednički interesi Kine i SAD su mnogo veći od razlika, a potrebe za saradnjom prevazilaze odnose konkurencije“, rekao je Cui.

Ekonomska saradnja relaksira odnose SAD i Kine

Od kako su Kina i SAD uspostavile diplomatske veze 1979. godine, ekonomska i trgovinska saradnja bile su stabilizator bilateralnih veza. Kina je postala najveći trgovinski partner SAD, dok su SAD drugi po veličini partner Kine. Bilateralna trgovina povećala se na 519,6 milijardi dolara u 2016. godini sa 2,5 milijardi dolara u 1979. godini, obajvljuje Sinhua.

Pitanje pristupa tržištima i trgovinski debalans bili su u fokusu razgovora Sija i Trampa. Na konferenciji za novinare Tramp je izjavio da želi fer i recipročne odnose sa Kinom i da je sa predsednikom Si Đinpingom razgovarao o hroničnom debalansu u trgovini dve zemlje.

Tramp je promenio mišljenje i u Pekingu je kao glavnog krivca označio prethodne adminsitracije „koje su omogućile da se taj trgovinski deficit desi i da raste“.

„SAD stvarno moraju promeniti svoju politiku jer su toliko zaostajali u trgovini s Kinom a, iskreno mislim, i sa mnogim drugim zemljama... Šteta što su dosadašnje administracije to dozvolile“, primetio je Tramp i najavio: „Mi ćemo to učiniti poštenim i to će biti veliko za obe strane“.

Ko je kriv za trgovinski debalans SAD i Kine?

Iz napisa kineske štampe jasno je da Kina primećuje trgovinski deficit Amerike u razmeni sa Kinom, da je spremna da pomogne Americi da smanji taj deficit, ali ne smatra sebe krivcem za to.

Iako Kina i dalje ima trgovinski suficit sa SAD to ne znači da Kina ima korist dok SAD gubi, piše u jednom od komentara agencije Sinhua.

Oko 40 odsto trgovačkog suficita stvarno generišu američke kompanije u Kini. Trgovina sa Kinom pomaže američku porodicu godišnje sa 850 dolara. U 2015. godini, bilateralna trgovina i zajedničke investicije otvorile su 2,6 miliona radnih mesta u SAD. Prošle godine SAD su zabeležile 52,3 milijarde dolara iz trgovine uslugama sa Kinom. Suficit usluga u trgovini SAD sa Kinom povećao se više od 30 puta u periodu od 2006. do 2016. godine, predočava agencija.

Dvosmerna investicija između Kine i SAD takođe je bila znatna. Nefinasijska ulaganja kineskih preduzeća u SAD iznosila su skoro 50 milijardi dolara do kraja 2016. godine, dok su američke kompanije uložile skoro 80 milijardi dolara u 67.000 projekata u Kini.

U 2016. godini SAD su u trgovini sa Kinom, prema njihovim podacima, zabeležile trgovinski deficit od 366 milijardi dolara. Kineski trgovinski suficit sa SAD iznosio je oko 254 milijardi dolara, prema kineskoj statistici, prenosi Global tajms. Različite cifre kineski stručnjaci sa Univerziteta za međunarodnu ekonomiju, objašnjavaju različitim statističkim pristupom Kine i SAD. Kad je u pitanju sam trgovinski jaz, stručnjaci se slažu da su potrebna dugoročna zajednička nastojanja obe strane da se problem reši. Međutim, problem osvetljavaju i s druge strane, ukazujući da je čak kineska statistika precenila stvarnu dobit za Kinu i zaključuju da je „bilans tekućeg računa Kine na relativno zdravom nivou“.

Prema proračunima kineskih stručnjaka, dodatna vrednost na 1.000 dolara robe koje je Kina izvozila u SAD iznosila je 661 dolar u 2015. godini. Iste godine SAD su zaradile 886 dolara na svakih 1.000 dolara izvezenih u Kinu. Uračunavajući dodatnu vrednost, uključujući i usluge, trgovinski suficit u Kini iznosio je 147 milijardi dolara.

Multilateralni trgovinski jaz postao je indikator spoljnog balansa zemlje. U 2016. godini suficit tekućeg računa Kine, uključujući robu i usluge, dostigao je 196,4 milijarde dolara, čime je ostvaren samo 1,8 odsto BDP-a. To je daleko manje od 8,6 odsto za Nemačku, a takođe i ispod granice od tri odsto koje su SAD odredile za identifikaciju manipulacije deviznog kursa.

Tramp će shvatiti

SAD moraju prilagoditi makroekonomsku politiku kako bi ispravile ili ublažile neravnotežu u međunarodnim plaćanjima-na primer, smanjujući svoj fiskalni deficit i ograničavajući svoju sklonost da dobiju prihod od prihoda, koristeći status američkog dolara kao međunarodne rezervne valute, savetuju ovi stručnjaci. Korigovanje unutrašnjih neravnoteža rešilo bi fundamentalno problem. Premeštanje izvora uvoza iz Kine na druga mesta, uz više troškove, neće pomoći smanjenju trgovinskog deficita i problema u američkim spoljnotrgovinskim balansima, smatraju stručnjaci Cui Fan i Žu Kunfu.

Kina nije iskoristila SAD i ona ne može da manipuliše trgovinom u doba globalizacije. Kina nema snage da prisilno određuje međunarodnu podelu rada. Ali Kinezi su marljivi, ne žude za preteranim profitima, pa  trgovina Kine raste, uprkos nezrelim domaćim uslovima, napisao je u jednom od komentara Global tajms. Troškovi američkih proizvoda su previsoki a, s druge strane, Amerikanci nisu spremni da prodaju Kini proizvode najsavremenije tehnologije. Ovo je osnovni uzrok kinesko-američkog deficita, ocenjuje se u tom komentaru.

„Smatramo da će Tramp postepeno shvatiti zašto SAD imaju trgovinski deficit s Kinom, nakon razmatranja stvarne situacije u kinesko-američkoj trgovini. Kina nije kriva, a SAD treba da cene napore Kine da smanji trgovinski deficit, kupujući više američkih proizvoda“, piše u Global tajmsu.

Si Đinping se baš potrudio

Predsednik Si je na konferenciji za novinare rekao da bi dve strane trebalo što pre da pokrenu planove ekonomske i trgovinske saradnje i podstaknu „veću razmenu, viši nivo i šira polja saradnje“, preneli su kineski mediji. Si je pozvao na unapređenje zdravog razvoja ekonomskih odnosa između Kine i SAD u pravcu „dinamičnog uravnoteživanja, obostranih prednosti i pobeda“.

Kina, kako je najavio Si, planira dalje reforme na svim poljima i nove korake u liberalizaciji svog tržišta za strane kompanije. On je naglasio da „Kina neće zatvoriti svoja vrata svetu već naprotiv, vrata Kine otvoriće se još šire“.

I kineski premijer Li Kećiang, koji se takođe sastao sa Trampom, rekao je da dve zemlje treba dodatno da se otvore jedna prema drugoj i stvore fer poslovno okruženje za kompanije. On je pozdravio odluku SAD da proširi trgovinu uslugama s Kinom i poveća visokotehnološki izvoz.

Rezultat: ogroman „kolač ekonomske saradnje“

Tramp i Si su se usaglasili da povećaju „kolač ekonomske saradnje“ kako bi rešili probleme koje proizilaze iz brzog razvoja ekonomskih odnosa između dve zemlje. Taj dogovor potvrđen je potpisivanjem unosnog paketa dvosmernih trgovinskih i investicionih ugovora u vrednosti od 253,5 milijardi dolara. Dvojica predsednika prisustvovali su potpisivanju sporazuma između kineskih i američkih kompanija iz više oblasti, uključujući energiju, proizvodnju, poljoprivredu, avijaciju, elektroniku, auto industriju i bankarstvo.

Samo jedan od ugovora - sporazum o gasu između Alaska (Alaska Gasline Development Corp), Sinopec, CIC (China Investment Corporation) i Banke Kine – predstavlja ukupnu investiciju od 43 milijarde dolara.

Kineska državna uprava za devizne poslove objavila je da su Fond puta svile i američki gigant Dženeralmotors uspostavili zajedničku investicionu platformu specijalizovanu za infrastukturne projekte u oblasti elektroenergetske mreže, nove energije, nafte i gasa, u zemljama i regionima duž „Inicijative pojasa i puta“.

U okviru takvog (po visini i sadržaju nezabeleženog paketa aranžmana, koji je ministar trgovine Hong Konga opisao kao „čudo“) je i sporazum od 37 milijardi dolara između američkog proizvođača aviona Boing i kineske agencije za nabavku aviona.

Kineska štampa prenosi da su američki mediji izvestili kako su se mnoga velika preduzeća utrkivala da budu uključena u predsedničku delegaciju za posetu Kini, što ukazuje na tražnju i poverenje u dalju ekonomsku i trgovinsku saradnju.

Rekordni paket sporazuma naglašava ne samo dividendu multinacionalnih kompanija dve zemlje koje će poslovati, već i ogromne prekogranične mogućnosti koje će ekonomska saradnja i trgovinska integracija stvoriti u doba globalizma, ocenjuje Sinhua.

„Kina postepeno prelazi iz ´kupovine u Americi´ na ´ulaganje u Ameriku´, što je u skladu sa interesima oba naroda“, rekao je Šou Suišeng iz velikog kineskog tink-tanka - Centra za globalizaciju, prenosi  Sinhua. Potpisani sporazumi pokazuju da će bilateralna ekonomska saradnja povećavati mogućnosti, kako Kina ulazi u „novu eru“ a kineski narod postaje bogatiji.

Nakon sastanka dvojice lidera zamenik kineskog ministra inostranih poslova Ženg Zeguang rekao je da će Kina proširiti prag finansiranja, uključujući bankarstvo, hartije od vrednosti, sredstva i industriju osiguranja i sniziti carine. A to je upravo ono što američke kompanije žele, preneo je Global tajms.

Ugovori, čija je vrednost dostigla „istorijski visok nivo“, doprineće razvoju trgovine i investicija između Kine i SAD i privremeno će  pomoći u smanjenju trgovinske neravnoteže, prenosi Global tajms ocene stručnjaka. „Ovi poslovi će obezbediti bolju atmosferu za dve strane da pregovaraju kako da reše strukturne probleme koji su izazvali trgovinski deficit“, rekao je Huo Đianguo, potpredsednik Kineskog udruženja za studije STO.

„Si je radio na tome da uveri Trampa da kinesko-američki odnosi definitivno nisu nulta igra. Dve zemlje treba da razmišljaju kako da na konstruktivan način rešavaju nesuglasice, promovisanjem ekonomske saradnje. Neophodno je i moguće je da se napravi „konkurentna koegzistencija“ i izgradi nova vrsta odnosa. Ulaskom u ´novu eru´, Kina pokazuje poverenje u sposobnost i mudrost da preoblikuje svoje odnose sa SAD“, donosi Global tajms mišljenje stručnjaka sa Univerziteta Renmin u Kini.

Konsenzus o denuklearizaciji Severne Koreje

Si i Tramp postigli su važan konsenzus da će se posvetiti promovisanju mira, stabilnosti i prosperiteta u azijsko-pacifičkom regionu kao i da će jačati razmenu i dijalog na različitim nivoima između dve vojske.

„Ovo je nova ideja za Kinu i SAD, da se zajednički usmere na rešavanje regionalnih pitanja, koje je korisno za regionalnu stabilnost“, rekao je Vang Fan, potpredsednik Kineskog inostranog univerziteta, prenosi Sinhua.

Dvojica lidera su se dogovorila da će štiti međunarodni poredak od nuklearnog širenja, promovisati potpunu, proverljivu, uzajamnu denuklearizaciju na Korejskom poluostrvu, a postigli su i saglasnost da  neće prihvatiti nuklearni status Demokratske Narodne Republike Koreje. Složili su se da promovišu mirno rešavanje tog problema kroz dijalog i pregovore.

„Po nuklearnom pitanju Korejskog poluostrva, ponovili smo čvrstu posvećenost postizanju denuklearizacije na poluostrvu i održavanje međunarodnog režima nuklearnog neširenja“, rekao je Si novinarima u četvrtak, posle sastanka sa Trampom u Velikoj sali naroda. Dve strane su takođe spremne da rade sa različitim zainteresovanim stranama kako bi istražile načine ostvarivanja trajnog mira i reda u severoistočnoj Aziji i nastaviće da održavaju komunikaciju i saradnju po tom pitanju, rekao je predsednik Si.

Nešto ranije Global tajms je objavio: „Prošle američke administracije napravile su nered od nuklearnog pitanja Severne Koreje, čineći Pjongjang odlučnim da razvije nuklearno oružje po svaku cenu.

Vašington se može pohvaliti da ima niz opcija za rešavanje nuklearne krize, ali nijedna od njih nije uspela, pa se zato obratila Pekingu za pomoć. Kina je pokušala maksimalno, čak i po cenu žrtvovanja kinesko-severnokorejskih odnosa. Tramp je postepeno saznao da Peking zapravo daje nesebičan doprinos promociji denuklearizacije poluostrva. Ne može se više tražiti“.

Zajednička pomoć Iraku i mirnoj rekonstrukciji Avganistana

Si i Tramp postigli su konsenzus da će „ponuditi pomoć Iraku“ kao i da će „izaći na put" koji omogućava da se realizuje mirna rekonstrukcija Avganistana.

„Kina i SAD će sarađivati u Avganistanu u oblastima kao što su borba protiv droge, posleratna rekonstrukcija i obuka kadrova. Operacija SAD u Avganistanu takođe će smanjiti pritisak na kinesku borbu protiv terorizma na severozapadnoj granici, tako da je to savršen primer kinesko-američke pobedničke (win-win, u kojoj obe strane ostvaruju „pobednički“, dobitnički rezultat, prim. red.) saradnje", objavio je potpredsednik ministarstva inostranih poslova Ženg Zeguang na sajtu ministarstva, prenosi Global tajms.

Konsenzus je postignut i oko toga da će se „držati politike jedne Kine“.

Američka vlada objavila je u četvrtak da podržava i uvažava politiku jedne Kine, rekao je Tramp tokom razgovora sa kineskom predsednikom.

Lideri dve zemlje su se složili da promovišu i povećaju razmenu naučnika i studenata. Kina će obezbediti stipendije za 10.000 studenata iz SAD u periodu od četiri godine. “Interakcija među ljudima će nam pomoći da se dobro upoznamo i to će imati pozitivan uticaj na kinesko-američke odnose“, prenosi Global Tajms komentar Džou Kingana, profesora Univerziteta Tsinghua.

Lični odnos

Tramp i Si "nastavljaju da grade lični odnos koji je definisan dubokim međusobnim poštovanjem, iskrenom, otvorenom i produktivnom razmenom", rekao je u Pekingu Reks Tilerson, američki državni sekretar, prenela štampa kao jedan od uspeha samita na vrhu u Pekingu.

Vilijam Džouns, šef Vašingtonskog biroa časopisa Informativni pregled (Executive Intelligence Review news magazine), naglasio je istorijski značaj sastanka Si-Tramp.

"Bilo je to apsolutno strateške prirode i svet će se promeniti kao rezultat toga. Može se uporediti jedino sa putovanjem Niksona u Peking pre 45 godina ali je ova poseta još značajnija", ocenio je Džouns.

„Predsednik Tramp jasno je prihvatio novu ulogu Kine u svetu i spreman je da sarađuje sa Kinom po svim glavnim pitanjima sa kojima se suočava svet", preneo je Global Tajms. List prenosi i predlog Čao Kuansenga, profesora međunarodnih odnosa na Američkom univerzitetu, da dve zemlje razmišljaju o izgradnji okvira za jačanje bilateralnih veza u narednih 50 godina i povedu region u pravcu stvaranja sporazuma o ekonomskoj i trgovinskoj saradnji, kao i mehanizama za rešavanje azijsko-pacifičkih pitanja.

Zvuči previše optimistično, ali možda se i to desi. Vratimo se pesmi s početka teksta o združenim rukama i podećanju kako se na kineskom jeziku piše reč „veliko“: kada se nacrta čovek koji je raširio ruke. Da li su dvojica lidera zaista raširili ruke i združili ih iskreno – pitanje je na koje još nema pouzdanog odgovora.