Promašeno rukovanje Putina i Trampa
Donald Tramp predložio susret s predsednikom Rusije na margini APEK samita u Vijetnamu. Šta je šefa SAD navelo da odustane od te zamisli i priliku svede na rukovanje?
(foto, Danang, 10.11.2017 – ruski predsednik Vladimir Putin I američki predsednik Donald Tramp rukuju se tokom poziranja za zajedničku fotografiju na forumu lidera APEC u Vijetnamu)
Tri sekunde rukovanja, ruka šefa SAD spuštena na rame predsednika Rusije, prigodan osmeh obojice, i po jedno “drago mi je” ili “kako ste” – sve je što se zbilo i zamenilo priželjkivan, nagovešten a potom izostali susret i razgovor Donalda Trampa i Vladimira Putina “na margini” APEK samita u vijetnamskom Danangu, u petak.
Hamburg iz juna 2017, kada su ova svetski važna dvojica sela jedan naspram drugog i dva i po sata konferisala “na margini” skupa G20 – nije se ponovio. Ovog puta, nije se uspelo da se uluči na vijetnamskoj “margini” prilika za dijalog kojim bi se rastuća konfrontacija Amerike, NATO i Rusije možda mogla skrenuti s kataklizmičkog pravca na bolje. Posle kurtoaznog pozdrava, i fotografisanja brojnih učesnika samita za grupni portret, Tramp je mahnuo i otputovao u Hanoj, pretposlednje odredište na njegovom putu po Aziji. Putin je ostao u Danangu, saglasno programu učešća šefa Rusije na samitu Azijata, javili su moskovski Komersant a i TASS.
Danang, 10.11.2017 – ruski predsednik Vladimir Putin I američki predsednik Donald Tram, posle rukovanja, poziraju za zajedničku fotografiju sa ostalim učesnicima foruma APEC u Vijetnamu
Trampu potreban Putin
Epilog je neočekivan iako susret nije bio do kraja izvestan.
Prema vestima, i u četvrtak posle podne i u petak, ljudi iz savetničkih timova dvojice lidera nastojali su da se usaglase o sastanku. Na kraju, predložio ga je Tramp. Pomenuo ga je gotovo pred sam polazak na put, s kojeg će svoje političke neprijatelje i rivale u Vašingtonu (zaokupljene pribiranjem materijala za eventualni impičment šefa države), zasuti prizorima kontrastno trijumfalnih predsednikovih diplomatskih pobeda, ilustrovanih srdačnim dočecima Trampa i lejdi u Japanu, Južnoj Koreji, Kini i Vijetnamu. A i upečatljivo visokim ciframa obećanih kupovina američkog oružja, ili kada je reč o Kini, kojoj američki “topovi” nisu potrebni – stotinama milijardi vrednosti dvostranih trgovinskih sporazuma.
“I, opet – vrlo je važan Putin, jer nam oni mogu pomoći sa Severnom Korejom. Mogu nam pomoći sa Sirijom. Mi moramo razgovarati o Ukrajini”, izjavio je Tramp, u kontekstu tog, tada još neposredno predstojećeg polaska u Aziju, govoreći za američki Foks-njuz.
“Raketna kriza”, krajnje opasan nuklearni zaplet sa Severnom Korejom, mada i s povremeno vodviljskim sekvencama propagandnog rata glavnih sučeljenih, podstiče Trampa da put prema nekom mirnom, razumnom političkom izlasku, potraži uz pomoć Kine i Rusije. Japan i Južna Koreja su mu saveznici u pretnjama koje se ne čine efikasnim jer Pjongjang nije zastrašen.
I to je to. Kina i Rusija nisu saglasne s politikom isključivo vojnog pritiska na Severnu Koreju. Trebalo je da šef SAD i šef Rusije ispitaju teren za eventualno sinhrono delovanje, uporedo. Osim toga, Tramp je taj koji je pomenuo Siriju i Ukrajinu.
Tilerson bez supstance
Otkazivanje sastanka u Danangu navodi na zaključak da o susretu dvojice šefova država nije bilo saglasnosti timova. Zaškripalo je u diplomatskoj mašineriji. I, reklo bi se, u američkoj, unutar koje se na Rusiju i kontakte s Rusima gleda različitom dioptrijom. To se vrlo dobro može uočiti u unutar-američkoj podeljenosti povodom Trampa. Optuživanje šefa države za još nedokazane veze s Kremljom u predizbornoj kampanji, blokira njegovu eventualnu inicijativnost prema Moskvi, o kojoj je govorio na početku mandata.
Nagoveštaj da je problem u mašini pripreme a ne kod aktera satanka, prispeo je od Reksa Tilersona, državnog sekretara SAD. Ničeg “dovoljno suštinskog” o čemu bi se razgovaralo – izjavio je šef diplomatije, upitan u četvrtak o mogućnosti da predsednici Amerike i Rusije iskoristite pozornicu ekonomskog foruma Azija-Pacifik, i iza scene, eventualno direktno, progovore o sporovima dve nuklearne super sile.
Kremlj je bio oprezan sa susretom koji je najavljivan. Nije požurio da vest iz Vašingtona potvrdi. Stvarno stanje odnosa opravdavalo je rusku opreznost.
“Produžava se rasprava linijom protokola”, objavila je moskovska Rasijskaja gazeta dok su “konsultacije” saradnika dva aparata još trajale. Gazeta je citirala Dmirija Peskova, Putinovog šefa za štampu. “Nije još ništa jasno. Od naših američkih kolega stiže protivurečna informacija”, citiran je Peskov.
Proizišlo je da je finale “konsultacija” stručnih štabova ipak ono što je izjavio šef diplomatije SAD Tilerson – da je glavno pitanje “ima li supstance za razgovor”.
“Bili smo (sa Rusima) u kontaktu, i gledište je da će se dvojica lidera sresti ako ima nečeg suštinskog o čemu bi se razgovaralo, što bi zahtevalo formalni sastanak”, citiran je državni sekretar.
Na to se nadograđuje ono s početka citata, da se nije našlo “dovoljno suštinskog”. Drugim rečima, SAD i Rusija, nemaju zasad o čemu da razgovaraju.
Rukovanje bez rezultata: Putin i Tramp u Vijetnamu
Pitajte Amerikance
Neizvesnost oko “ima-nema razgovora”, iritirala je šefa diplomatije Rusije Sergeja Lavrova, koji je savetovao da se novinari, užurbani potragom za vestima na mestu događanja “obrate svojim pitanjima Amerikancima”, preneo je TASS.
“Mi smo čuli o želji predsednika SAD Trampa da se sretne s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, što je iskazano i od samog Trampa. Šta govore škrabala ja neznam, pitajte njih”, citiran je Lavrov.
“Mislim da predsednik Tramp želi susret, dok je predsednik Putin privržen pristupu ‘sačekaj i vidi’ kada je reč o SAD”, komentarisao je za nemački Dojče vele Mark Simakovski, iz američkog Atlantskog saveta. Posle Krima, odnosi dve zemlje su pogoršani.
“Simakovski kaže, Tramp želi da ostvari svoje obećanje (o Rusiji) ali je prikovan uz tle domaćim skandalima u vezi s Rusijom” , preneo je DW objašnjenje američkog sagovornika.
Kako god da jeste to sada više nije aktuelno. Šake lidera SAD i Rusije pružene u rukovanje promašile su “suštinsko”.
