Antić zadovoljan izveštajem EZ - očekuje primenu istih pravila i za zemlje članice EU i zemlje članice EZ

Energetska zajednica je ovog puta pohvalila Srbiju. Delimično nas je i kritikovala… Generalno sam zadovoljan izveštajem Sekretarijata Energetske zajednice. U izveštaju je konstatovano dosta aktivnosti koje smo mi imali u proteklom periodu. Izveštaj je vrlo pohvalan sa stanovišta transponovanja u zakonodavni okvir svih energetskih direktiva, dakle, ono što su radili Ministarstvo rudarstva i energetike, Vlada i Parlament u podzakonskom delu je ocenjeno vrlo pozitivno, kaže za Balkanmagazin Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike u Vladi Srbije, komentarišući novi izveštaj Energetske zajednice (EZ) o implementaciji u članicama te organizacije za period od septembra 2016. do septembra 2017. godine.

“Srbija beleži uglavnom dobar rezultat u uvođenju pravnih tekovina u svoje zakone ali je napredak sa sprovođenjem skroman, ocenila je EZ u izvodima iz ovog izveštaja koje prenosi Beta.

Kako se navodi, zakon o energetici i usvojeni podzakonski akti predstavljaju u velikoj meri usaglašen zakonski okvir, međutim, sa sprovođenjem se zaostaje, posebno sa razdvajanjem delatnosti operatora prenosnog sistema Elektromreže Srbije (EMS) kod struje i Jugorosgas transporta i Srbijagasa kod gasa.

Slaba implementacija za posledicu ima veliki broj slučajeva kršenja propisa, ističe se u godišnjem izveštaju Sekretarijata EZ koji predstavlja sveobuhvatni pregled napretka članica u sprovođenju pravnih tekovina Ugovora o Energetskoj zajednici.

Ipak, Srbiju i Crnu Goru EZ je označila kao predvodnike po performansama implemetacije u svim oblastima dok Albanija npr. prednjači u sektoru struje a Ukrajina kod gasa.

Komentarišući ove navode EZ Antić ne spori da “sa stanovišta implementacije ima određenih primedbi, mada i konstatacija da i pored tih primedbi Srbija i Crna Gora, po pitanju implementacije, prednjače u odnosu na ostale ugovorne strane. Dakle, ocene su dobre a ja moram da konstatujem i da je saradnja sa Energetskom zajednicom i Sekretarijatom u prethodnom periodu bila dobra i partnerska. Očekujem da ćemo nastaviti da radimo na otklanjanju ovih stvari koje su zabeležene kao nešto na čemu treba da radimo, da ih ispravljmao.“

Iz sedišta EZ u Beču se kao i prošle godine posebno čuju kritike na gasni sektor.

“Istovremeno je u Srbiji u sektoru gasa iz godine u godinu sve vidljivije da nema nikakvog napretka u reformisanju tržišta tog energenta i promene nacionalnih zakona. U prilog tome govori i sertifikacija Jugorosgas transporta od strane AERS uprkos evidentnoj neusklađenosti sa odredbama Trećeg energetskog paketa. Sektor gasa u Srbiji opterećen je netransparentnim i nasleđenim ugovorima suprotnim vladavini prava. Veliki udeo Srbijagasa na velikoprodajnom i maloprodajnom tržištu razlog je što ta kompanija opstruiše razdvajanje i pravljenje prostora za nove igrače", ističe se u izveštaju EZ.

Odgovarajući na ove optužbe minister Antić kaže: “Iako nam se zamera sporost u ovom izveštaju se konstatuje da je Srbija lider u segmentu implementacije i mi ćemo nastojati da ubrzano radimo na otklanjanju nepravilnosti – pre svega se to odnosi na razdvajanje energetskih delatnosti u Javnom preduzeći Srbijagas, gde smo već određene korake napravili. Nova organizacija je definisana, Vlada je dala saglasnost i formirana su dva nova preduzeća. Realno, ona treba da zažive, ali moram da istaknem da Srbija u ovom segmentu nije toliko loša i da ne postoji puno prostora za kritiku jer implementacija tih pravila na kojima Energetska zajednica insistira kod Srbije nije još realizovana ni u svim državama, članicama Evropske unije. Tako da Srbija sigurnim korakom ide napred, u pravcu pune primene svih prava i obaveza koje Srbija ima i verujem da će naredni izveštaj biti još pozitivniji.“

Iz EZ se Srbiji, takođe nameće obaveza da “mora da ubrza sprovođenje sporazuma potpisanih sa Kosovom”

U oblasti električne energije Srbija, kako se navodi, mora da završi razdvajanje operatora prenosnog sistema u skladu sa zahtevima Trećeg energetskog paketa.

Istovremeno bi zbog promene Zakona o ministarstvima Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) trebalo da otvori proceduru sertifikacije za ponovno procenjivanje usklađenosti EMS.

EZ navodi i da EMS nije zatvorio nijedno od dva otvorena pitanja u sferi raspodele regionalnih kapaciteta. Kako poručuju, EMS-u prioriteti ostaju pridruživanje platformi za alokaciju kapaciteta i deblokiranje sporazuma elektromreža Srbije i Kosova, EMS-a i KOSTT-a o upravljanju mrežom i sistemom kojim je trebalo da bude rešen dugotrajan spor dva operatora.

„Kada su u pitanju odnosi EMS-a i KOSTT-a Energetska zajednica ih stavlja u izveštaj iako su svesni svih okolnosti vezanih za taj problem i taj slučaj koji je pre svega deo političkog dijaloga između Srbije i administracije u Prištini, kao deo Briselskog dijaloga. Očekujemo da će po tom pitanju biti ostvaren određeni napredak. Neki prethodni koraci, svakako, postoje – zna se šta su obaveze koje treba da se ispune prema Srbiji da bi Srbija omogućila napredak KOSTT-a u okviru prenosnog sistema. To su puna sigurnost snabdevanja za četiri opštine na severu Kosova, formiranje srpskih, odnosno, EPS-ovih kompanija za snabdevanje, odnosno distributivne usluge. Kada se te obaveze prema Srbiji ispune će učiniti ono što se od nas traži,“ kategoričan je Antić u odgovoru na prozivke iz EZ koje su, zapravo, političke.

Da podsetimo, Priština je ta koja izbegava pregovore sa Beogradom već mesecima.

Komentaršući dalje zamerke iz Energetske zajednice Antić je katgoričan: „Čvrsto stojimo na stanovištu da je to pitanje vezano za pregovore i za Briselski dijalog. Ne vidimo da postoji prostor da se EZ meša po tom pitanju – uzimajući u obzir da zbog svojih ranijih stavova po ovom pitanju oni ne mogu da zauzmu poziciju nekog medijatora. Ali, mi smo uvek raspoloženi da po tom pitanju razgovaramo i sa ljudima iz Sekretarijata EZ i naravno, da štitimo naše interese.“

Antić administraciji Sekretarijata EZ u Beču poručuje da „Srbija od EZ očekuje neke nove formate u međusobnim odnosima, pre svega sa Evropskom unijom. Očekujemo da i EU prema zemljama članicama EZ ostvaruje neka prava i obaveze koje moraju biti uzajamne. U ovom izveštaju, a ja sam na tome zahvalan, Sekretarijat EZ po prvi put konstatuje da se i neke države članice EU ne pridržavaju svih pravila – na primer naš sused i dragi prijatelj Bugarska je imala običaj da zatvara svoje granice i da ne dozvoljava trgovinu električnom energojom. Zato očekujemo da primenu istih pravila i za zemlje članice EU i zemlje članice EZ.“

U sektoru nafte Srbija je, prema oceni EZ, članica koja je najviše napredovala u unošenju u zakone i sprovođenju pravnih tekovina a u narednih godinu dana prioritet treba da joj budu usvajanje plana za hitno reagovanje u slučaju prekida isporuka i pravljenje zaliha u skladu sa planovima.

Srbija je, prema ocenama EZ, napredovala i sa sprovođenjem mera iz oblasti obnovljive energije.

Na tom planu Srbija, pored ostalog, treba još da uobliči administrativne procedure, izdavanje dozvola i povezivanje na mrežu, kao i komercijalne ugovore, kako bi obezbedila povoljno okruženje za investitore.

U oblasti energetske efikasnosti Srbiji, ocenjuju u EZ, prioritet treba da budu uvođenje direktive o energetskoj efikasnosti u zakonodavstvo kroz izmene zakona o efikasnoj upotrebi energije ili kroz novi zakon o energetskoj efikasnosti.

Takođe Srbija na planu borbe protiv klimatskih promena treba da ubrza usvajanje zakona i završi Nacionalnu strategiju za borbu protiv promena klime.

Energetska zajednica je međunarodna organizacija osnovana 2005. u Atini sa ciljem proširenja unutrašnjeg tržišta energije EU na Jugoistočnu Evropu i crnomorski region.

Članice EZ su EU i devet ugovornih strana - Albanija, BiH, Srbija, Kosovo, Makedonija, Crna Gora, Ukrajina, Moldavija i Gruzija a status posmatrača imaju Jermenija, Norveška i Turska.