BLISKI ISTOK NA PRAGU „NOVE LIBIJE“

Kako se situacija u Siriji zahuktava, posle neuspeha misije Arapske lige da smanji nasilje i poziva opozicije da se slučaj stavi pred Ujedinjene nacije, sve se češće pominje da je region na pragu „nove Libije“.

Posmatračka misija Arapske lige zvanično je završila mandat prošlog četvrtka, ali pošto je i idućih dana broj žrtava rastao, predstavnici ovog tela doneli su odluku u Kairu prošlog vikenda da misiju produže. Izvor Arab njuza u međuvremenu je otkrio da, „u nedostatku bilo kakvog međunarodnog plana koji bi se pozabavio Sirijom, najbolja opcija jeste da posmatrači ostanu“. Sudanski general Mohamed Al-Dabi, šef posmatračkog tima od 165 članova, podneo je izveštaj Veću Lige koje se sastalo u Kairu a kojim predsedava Katar. Al-Dabi je odbacio optužbe da se nasilje nastavilo i posle dolaska posmatračke misije. Opoziciono Nacionalno veće Sirije (NVS) zvanično je zatražilo za vikend od Arapske lige da slučaj preda UN-u, jer posmatrači „nisu uspeli da zaustave krvoproliće“, kao i da formalno osudi „genocid“ i „ratne zločine“ sadašnjeg režima.


Neredi u Siriji mogli bi da imaju posledice po Jordan (Istočni Aman)

Asad ne da fotelju

Kritičari, s druge strane, navode da su arapski posmatrači samo dali Bašaru al-Asadu, šefu sirijske države, „diplomatsko pokriće da nastavi sa krvavim udarom na svoje oponente“. Sirijske vlasti su ovog meseca oslobodile stotine zatvorenika, proglasile amnestiju, prekid vatre sa pobunjenicima, dopustile posmatračima da zađu u problematične delove teritorije. Asad je obećao političke reforme, ističući da će se oštro obračunati sa „teroristima“ koji pokušavaju da ga svrgnu. Ipak, odmah u ponedeljak je odbio predlog Veća Arapske lige da vlast preda svom zameniku i dozvoli da se u roku od dva meseca formira vlada nacionalnog jedinstva koja bi pripremila teren za demokratske izbore.

Zapadne sile ostale su kritički nastrojene prema oceni francuskog predsednika Nikole Sarkozija u petak da se radi o Asadovoj „stravičnoj represiji naroda“, čime nije pokolebao Kineze i Ruse koji se protive donošenju rezolucije UN o osudi Sirije ili nametanju sankcija.

SAD i EU su ojačale svoje kaznene mere, „ali nemaju želju da se upuste u vojnu intervenciju u ’libijskom stilu’ kako bi pomogli Asadovim protivnicima“, objavljuje portal Arab njuz. UN su procenile da je više od 5.400 ljudi ubijeno od početka protivrežimskih demonstracija u Siriji u martu prošle godine.

Basma El Kadamni, portparol NVS-a, rekla je da bi se protivljenje Kine i Rusije rešilo kada bi slučaj jednom bio na dnevnom redu Saveta bezbednosti UN.

„Kada Liga prebaci problem na UN i potvrdi svetu da sirijski režim ne sarađuje sa njima, sve bi države morale da zauzmu drugačiji stav“, navela je ona.

Katar produžena ruka SAD

U međuvremenu, državne novine u Damasku, Ath-Tharva objavile su u subotu da Katar, koji je pozvao arapske trupe iz drugih zemalja da se uključe u krizu u Siriji, predstavlja „američko sredstvo protiv Damaska“.

„Jasno je da je Katar, razočaran prvim izveštajima posmatrača, počeo sebe da distancira od Arapske lige i očekivanog izveštaja. Katarski emir šeik Hamad bin Khalifa al-Thani ima nekakvu korist od misije samo ukoliko ona pruži opravdanje za sprovođenje njegovih planova a koji bi bili u skladu sa obavezama prema Vašingtonu“, naveo je ovaj dnevnik.

Emir je, naime, pre desetak dana rekao za jednu američku televiziju da bi arapske trupe trebalo da uđu u Siriju „da zaustave krvoproliće“, što je Damask oštro kritikovao. Ath-Tharva je pride optužio Katar da finansira naoružane grupe koje Damask krivi za potpirivanje desetomesečnih nereda. List navodi da Vašington ne želi da bude „direktno uključen“ u sirijsku krizu, te stoga „namerava da Katar iskoristi kao sredstvo“ da svrgne Asadov režim.

Druge državne novine Tišrin u sličnom su tonu ocenile šeikov poziv na američkog televiziji. Zalivska zemlja bi mogla da pomogne Siriji da izađe iz krize, objavio je Tišrin, „tako što će prestati da finansira naoružane grupe i krijumčarenje oružja“. Katar blokira bilo kakvo realno rešenje, naveo je dnevnik, kako bi povećao međunarodni pritisak, ali „i manipuliše informacijama o situaciji u Siriji preko svog satelitskog televizijskog kanala Al Džazira“.

Damask odbija arapske trupe

S druge strane, generalni sekretar Arapske lige Nabil Al Arabi ocenio je da bi o predlogu Katara moglo da se raspravlja na panarapskom telu u Kairu. Pozivajući se na suverenitet i teritorijalni integritet, iz Ministarstva spoljnih poslova u Damasku moglo se čuti da Sirija odbija bilo kakvo slanje arapskih trupa koje bi pogoršale krizu „i utrle put stranoj intervenciji“.

„Poziv katarskog emira možda predstavlja praktičan predlog ili je prosto politička poruka da arapski svet neće čekati doveka dok desetine Sirijaca strada svakog dana... Da li je realno i poželjno uključiti strane trupe“, pita Rami G. Khuri u kolumni „Sirija svakim danom sve više liči na Libiju“, koju objavljuje Al Arabija.

NVS poziva Ligu i strane vlade da počnu da razmišljaju o bezbednom uporištu duž sirijske južne i severne granice ili čak da uspostave „kampove za utočište“, gde vlast u Damasku ne bi mogla da napadne građane, navodi Khuri.

Kosovo kao opravdanje

„Ovo ne bi bilo izvodljivo bez direktnog učešća stranih trupa, prevashodno zabrane letenja za početak... Sirijska opozicija se poziva na iskustvo Kosova i Bosne prethodnih decenija gde su strane trupe štitile lokalno stanovništvo, i to kao na presedan koji bi mogao da se primeni i na Siriju“, nastavlja Khuri, navodeći da je tačno da Sirija nije isto što i Libija, ali da sve više liči na ovu državu uzimajući u obzir ponašanje opozicije i reakcije vlasti.

Basam Hadad, direktor Studija za Bliski istok na Džordž Mejson univerzitetu, za Al Džaziru navodi da Siriju trenutno „koriste razne sile, uključujući Sjedinjene Države, Saudijsku Arabiju i njen ’hor’, kao priliku da postignu sopstvene ciljeve u regionu, koji su svakako reakcionarni“.


Jordanci zabrinuti zbog suseda (Abu Derviš džamija u glavnom gradu

Glavna nagrada - Iran

„To ne znači da bi trebalo povući opoziciju i zaustaviti borbu protiv diktature u Siriji. Ova činjenica samo služi da nas podseti - kako to ne treba učiniti. Sirijski režim je nastavio da podržava otpor prema izraelskoj okupaciji, pomažući Hezbolah, kao i Hamas (obe imaju kancelarije u Damasku). Protivila se brutalnoj i arogantnoj invaziji na Irak na način na koji to nijedna druga arapska država nije. Održala se kao jedina dobro opremljena sekularna i eksplicitno, ako i samo retorički – antiimperialistička država u regionu. Ali, za SAD, Izrael, pojedine evropske zemlje, Saudijsku Arabiju i njene mezimce u Libanu i Zalivu, osa Sirija-Hezbolah-Iran predstavlja najveći izazov. Pobeda nad Sirijom oslabila bi Hezbolah i izolovala glavnu nagradu – Iran“, objasnio je Hadad.

Brza reakcija kada je Arapin krivac

U regionu se različito gleda na eventualnu vojnu intervenciju drugih zemalja u Siriji, pa bilo i arapskih, kako je to katarski emir predložio. Nermin Murad, kolumnista Džordan tajmsa, navodi da bi Jordanci trebalo dobro da se zamisle jer bi arapska intervencija podrazumevala i vojne trupe ove zemlje. I kada su zemlje Veća zalivske saradnje u februaru prošle godine upale u Bahrein da priteknu u pomoć sunitskom kralju protiv narastajućeg broja demonstranata, prevashodno šiita, jordanski vojnici su učestvovali u „upadu“. Kralj Abdulah Drugi pokušava da održi kakve-takve odnose sa Damaskom, s obzirom na to da su u pitanju države koje se graniče, ali poziva na zaustavljanje krvoprolića. Sirijsko pitanje bilo je na dnevnom redu i prošle nedelje kada je Abdulah Drugi bio u poseti američkom predsedniku Baraku Obami.

„Uloga Jordana, odnosno čitave arapske inicijative, bila bi značajno jača da je prepoznata i potreba da se uspostavi atmosfera koja bi opravdala i objasnila arapskom narodu kako je moguće tako brzo organizovati intervenciju na relaciji Istok-Zapad, kada je krivac Arapin. S druge strane, ova saradnja se ocenjuje ’kontraproduktivnom’ kad se radi o zaštiti Palestinaca od izraelske agresije“, objašnjava Murad.