BEZVIZNI REŽIM ZA ALBANSKE TERITORIJE

Nedavno je Albanski predsednik Bamir Topi izneo u Prištini predsedniku Kosova Fatmiru Sejdiju, predlog oko formiranja zone bezviznog režima koji bi bio neka vrsta "Balkanskog Šengena" uz priključenje tom programu Crne Gore i BJR Makedonije, pored Albanije i Kosova. Ova inicjativa nije "od juče". Prvi put je promovisana još 1997. godine kada je tadašnji premijer Albanije Fatos Nano na Kritu izneo inicijativu oko "Balkanskog Šengena". Kasnije je ova ideja razradjena u planu Albanske akademije nauka 1998. i 1999. godine i više puta je pominjana u javnosti.

Namera je da se, posle sticanja medjunarodnog priznanja Kosova od jednog broja država Evrope i SAD, otvori pitanje bezviznog režima u državama i albanskim teritorijama koje su u globalnoj matrici projekta "Velika Albanija". Projekcije su da se krene sa bezviznim režimom slobodne trgovine i razmene roba, usluga i kretanja ljudi bez pasoša i viza na prostoru Albanije-Kosova-BJR Makedonije i Crne Gore u prvoj fazi, a da se onda taj program proširi i na Grčku i Hrvatsku ukoliko se u skorije vreme Albanija nadje na putu ka EU.

Slobodno kretanje i kupovina nekretnina

Povezivanje više od šest miliona Albanaca na Balkanu od strateške je važnosti za kretanje roba i kapitala kao i ljudi sa tendencijom razmeštanja jednog broja gradjana Albanije, i to iz severnog dela Albanije, na Kosovo i BJR Makedoniju ali i slobodnije kretanje Albanaca i njihovog biznisa kao i kupovina nekretnina pre svega u Crnoj Gori i Grčkoj u oblasti "severni Epir" ili zamišljenoj oblasti "Ćemerija". Glavna okosinca je da se ekonomski, etnički a onda na kraju i teritorijalno povežu Albanci i njihov interes i, pre svega, oslabi ili u značajnoj meri redukuje trgovina sa Srbijom, uz uvodjenje neke vrste bojkota robe iz Srbije čija se vrednost sada kreće oko 400 miliona evra godišnje.

Susret hrvatskog, albanskog i crnogorskog predsednika u avgustu 2008.(Stjepan
Mesić, Bamir Topi i Filip Vujanović)

Projekcija je da se snadbevanje Kosova, pre svega, obavlja iz Crne Gore i Albanije a onda iz BJR Makedonije a posredno iz BIH, Hrvatske, Grčke i Italije i da Kosovo u velikoj meri "zaobidje" Srbiju. Već su na tom planu postignuti odredjeni prvi dogovori vlade u Prištini i vlada u Tirani i Podgorici u pravcu olakšica u trgovini i kretanju roba, posebno hrane, bele tehnike i u okvirima turizma, energetike i saobraćaja.

Trasa autoputa koja povezuje albansku obalu i Kosovo

Geoekonomska albanska strategija je da se modernim putevima Albanija poveže sa Kosovom i BJRMakedonijom i omogući da se kretanje obavlja u što kraćem vremenu i što kvalitetnije. Podloga za takvu koncepciju je proširenje saobraćajnih koridora u okviru "Jadransko-Jonske" inicijative uz uključivanje u taj program i Hrvatske. Na taj način bi se Albanija preko "Jadransko-Jonskog" koridora efektno povezivala sa Hrvatskom i Slovenijom ali i BIH i to bi bio prostor za šire interese Albanije ali i ekonomski razvoj Kosova i Metohije. Postoje namere da se stvori konzorcijum Albanije, Kosova i Crne Gore u saobraćajnoj infrastrukturi kao i da se osigura snadbevanje Crne Gore hranom iz Albanije, Kosova i BJR Makedonije za potrebe turizma i proširenja kapacita.


Na adresi www.sarajevo-x.com/forum/viewtopic.php?f=32... piše da je autoput
Kosovo – Albanija već pola završen

Albanski interesi sa Kosova i iz Albanije povezani su sa organizovanom i masovnijom kupovinom nekretnina na Jadranskoj obali u Crnoj Gori ali sa planom da se to proširi i na Hrvatsku.

Konfederacija Albanije ili albanska regija na zapadnom Balkanu

Ekonomski interesi su deo nacionalnih interesa Albanaca na Kosovu i u Albaniji. Ekonomska snaga i privredni razvoj Albanije veći je nego u Crnoj Gori i BJR Makedoniji a znatno bolji nego na Kosovu i Metohiji. Albanija treba po tom modelu da bude generator evroatlantskih integracija a Kosovo, neka vrsta svealbanskog Pijemonta oko definisanja nacionalnih i istorijskih interesa Albanaca na Balkanu u 21. veku.

Ukoliko se uspostavi stabilan ekonomski "most" iz Albanije na Kosovo u Crnu Goru i BJR Makedoniju, stvaraju se preduslovi za integracione procese koi bi imali i kapacitet "Velikoalbanskog Šengena" koji bi etapno definisao (kon)federalizaciju Albanije i stvaranje regionalne zajedice ili albansku regiju u više država zapadnog Balkana. Interesi za ovaj koncept se pokazuju i kod vodećih partija Albanaca na Kosovu i BJR Makedoniji, ali se ne iznose kao "gotova stvar" već kao model koji bi mogao kasnije da dobije podršku u pojedinim državama EU ili Balkana.

Plan je da Albanci sa Kosova mogu da se zapošljavaju u BJR Makedoniji ili imaju biznis u Albaniji, da se vrši stabilno snadbevanje hranom, energijom, vodom veće teritorije Kosova ali i da se stvore uslovi za slobodnu migraciju radnog, ekonomskog tipa iz severnog dela Albanije na Kosovo ili u BJR Makedoniju.

Širi pristup problemu Albanaca na Balkanu

Istovremeno, plan je da se severni deo Grčke pretvori u neku vrstu slobodne zone pošto je Grčka članica EU ali i da se ojača pozicija Albanije ka EU i NATO. Ovaj model bezviznog režima na balkanskom svealbanskom prostoru bitan je i za narko-kartele različitih pravaca i interesa, pre svega Albanskog kartela, Turskog kartela a onda i za kretanje mafije iz Crne Gore kao i uticaja mafije iz Italije. Mafija, dakle, ima interesa da se slobodna trgovina na Balkanu preko Albanije ostvaruje u pravcu sticanja profita i unosnih poslova sa legalnim formama delovanja.

Albanija ovom inicijativom želi da otvori problem Albanaca na Balkanu na znatno širi način i to, pre svega, u okviru evrointegracija, sprečavanja ekonomskog izolacionizma i etničkog ekstremizma. U isto vreme Srbija, koja ima svoje nacionalne i državne ali i ekonomske interese, treba da bude ucenjena, blokirana ili zaobidjena a da se pozicija Srba na severu Kosova dovede u pitanje ekonomskim zaostajanjem i prihvatanjem statusa nezavisnosti Kosova do 2011. godine. Albanija sebe vidi u EU do 2012. ili blizu tog datuma. Dobijanje "bele Šengenske vize" bilo bi korisno i za interese Albanaca sa Kosova jer bi preko Albanije uzimali albansko državljanstvo i pravo na "belu šengensku vizu".