Bagdad preti da će Kurdima obustaviti avio saobraćaj

Nakon što se gotovo pet miliona Kurda iz Iraka izjasnilo za nezavisnost Kurdistana na referendumu u ponedeljak, sve se više zaoštrava situacija u regionu. Stručnjaci govore o „opadanju“ američkog uticaja, jer Vašington nije mogao da ubedi kurdske lidere da umesto glasanja sednu za sto sa Bagdadom, dok Turska i Irak prete sankcijama. Bagdadu, pride, „ne pada na pamet“ da se upušta u dijalog sa Kurdima.

Izglasana nezavisnost je „udarac Sjedinjenim Državama, koje su izgubile godine, milijarde dolara i hiljade vojnika pokušavajući da održe državu Irak“, ocenili su pojedini američki stručnjaci. Diplomatski pritisak da se odloži referendum nije uspeo da ubedi kurdske lidere, „bliske saveznika SAD“. To predstavlja i svojevrsni „sveži pokazatelj da američka moć slabi“, objavljuje portal Midlist monitor.

Kurdi, s druge strane, na rezultate referenduma gledaju kao na istorijski korak ka onome za šta se narod bori generacijama unazad. Oni drže vlast u poluautonomnoj oblasti Iraka još od američke invazije 2003. kada je Sadam Husein svrgnut s vlasti.

Skup pristalica nezavisnosti nekoliko dana pred referendum (Midlist monitor)

„Korak unazad“ za SAD

„Ovo je veliki korak unazad“, rekao je Džejms Džefri, bivši američki ambasador u Iraku. Procene su da će SAD u ovakvim uslovima teško sprečiti šiitski Iran da „popuni vakum“ koji je ostao posle poraza terorista Islamske države, a gde će Teheran nastupiti uz šiitske vojne jedinice i druge saveznike u Iraku, Siriji i drugim zemljama. Takođe, rezultati glasanja daju kurdskim liderima mogućnost da zahtevaju pregovore o nezavisnosti Kurdistana, gde živi oko 8,3 miliona stanovnika.

Ipak, najveću opasnost predstavlja sukob oko spornog grada Kirkuka, bogatog naftom, i drugih delova provincije sa mešovitim stanovništvom gde bi mogle da se suprostave iračke snage i šiitske jedinice koje podržava Iran, sa Pešmerga vojskom, snagama kurdistanske regionalne vlade koje su obučavale SAD.

„Babica“ Kurdistana

Očekivalo se i da će možda uticaj Amerike biti dovoljan da ubedi lidera iračkih Kurda Masuda Barzanija da otkaže referendum, a da mu se zauzvrat garantuju pregovori sa Bagdadom. Naime, SAD su stale u zaštitu iračkih Kurda kada se oni posle Zalivskog rata 1991. pobunili protiv Huseina.

Penzionisani američki diplomata Robert Ford ocenio je da su SAD „babica iračkog Kurdistana“, istakavši da je to što su Kurdi ipak sproveli glasanje upravo pokazatelj da je „američki kredibilitet mnogo manji nego što je bio“. Džejms Džefri dodaje i da Vašington ne primećuje sve veći uticaj Irana. Kurde na ovaj potez, kaže on, upravo nagnao i strah da Irak potpada pod dominaciju Teherana i šiitskih snaga: „Problem je što šiitske partije u Bagdadu neće da dele vlast sa sunitskim Arapima ili Kurdima.“

Lider iračkih Kurda Masud Barzani (Al Arabija)

Barzani: Dijalog, a ne sankcije

Barzani je u televizijskom obraćanju naciji pozvao iračku vlast da se pozabavi „ozbiljnim dijalogom umesto što preti Kurdistanu sankcijama“. Bagdad je, naime, odbacio bilo kakvu mogućnost da upriliči pregovore o kurdskoj nezavisnosti.

„Možda nas čekaju teška vremena, ali preživećemo“, poručio je Barzani, pozvavši svetske sile da „poštuju volju više miliona ljudi koji su izašli na glasanje“. Na referendumu se, naime, izjasnilo gotovo pet miliona Kurda, ili 76 odsto stanovnika, koji su glasali za otcepljenje od Iraka.

Turski predsednik optužio Kurde da će izazvati rat (PresTV)

Erdogan: Kurdi će ostati gladni

Referendum su osudili susedna Turska i Iran, koje strahuju da bi ovo moglo da motiviše i Kurde koji žive u tim zemljama da traže nezavisnost. Ankara i Teheran koji su ekonomski partneri iračkog Kurdistana, prete odmazdom, podgrevajući bojazan da bi mogli da reaguju i vojskom. Obe vlade su najavile da će zatvoriti granice prema Kurdistanu. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zapretio je i da će zatvrnuti naftovod i sprečiti Kurde da koriste gorivo. Kako prenosi saudijska stanica Al Arabija, Erdogan je optužio Kurde da izazivaju međuetnički rat i rekao da će „ostati gladni ako Turska bude uvela sankcije“.

Irački premijer Hajder al Abadi je vlastima Kurdistana u utorak dao tri dana da predaju kontrolu nad svojim aerodromima ako žele da izbegnu međunarodni vazdušni embargo. On je ovom prilikom najavio da će za tri dana sav međunarodni saobraćaj ka i iz kurdskog regiona biti sasvim suspendovan.

Vojna vežba uz granicu sa Turskom (PresTV)

Vojna vežba na granici

Irak je, naime, još prošle nedelje pozvao međunarodnu zajednicu da obustavi direktne letove za prestonicu Kurdistana Erbil, kao i grad Sulejmaniju. Do sada, samo se Iran odazvao ovom pozivu, obustavivši vazdušni saobraćaj u nedelju.

Abadi je dodao i da Bagdad „nema nameru“ da pregovara sa kurdskim vlastima o nezavisnosti. Teheranska stanica PresTV podseća da je irački premijer takođe optužio kurdske lidere da uzimaju 25 odsto od prihoda koje Irak prikupi od sirove nafte, „a da ne plaćaju zarade radnicima“, kao i da su određene sume novca prebačene na „privatne bankovne račune u inostranstvu“.

Pride, iračko Ministarstvo odbrane je još u ponedeljak saopštilo da je preduzelo vojnu vežbu „velikih razmera“ u saradnji sa turskim snagama, i to na zajedničkoj granici – samo nekoliko sati nakon što su irački zvaničnici pozvali da se u oblast koju kontrolišu Kurdi, rasporede vojne trupe.