Berlin zabrinuli “ruski Nemci”

Negde sredinom maja, dobra četiri meseca pre izbora za Bundestag koji će potom uslediti koncem septembra, prva ličnost nemačkih demohrishana, kancelar gospođa Angela Merkel primila je u Berlinu jednu neobičnu delegaciju birača – predstavnike Nemaca, doseljenika iz Rusije, emitovao je u to vreme Rojters. Radilo se o “predvodnicima tri miliona brojne zajednice Nemaca s vezama uz Rusiju”, a motiv odluke da “ruski Nemci” budu primljeni na tako visokom političkom nivou svoje pradomovine u koju su se vratili, Rojters je objasnio “zabrinutošću zbog njihove osetljivosti na sadržaj ‘lažnih vesti’ u oči nacionalnih izbora”.

Precizirano je da je reč o naročitoj izloženosti ovog dela nemačke zajednice “proruskoj propagandi”, a zaključak je, pak, izveden na osnovu netačne vesti da je anonimni emigrant silovao “rusku devojčicu”. Lažna vest uzrokovala je stvarne proteste građana januara 2016. Aludiralo se da je dezinformacija bila propagandni produkt Moskve.

Ruski Nemci na skupu podrške antiemigrantskoj Alternativi za Nemačku

Počelo od Hilari Klinton

Zamajac propagandnog rata “lažnim vestima” dokačio je Evropu iz Amerike.

Koncem 2016, kandidat za predsednika SAD Hilari Klinton izgubila je izbore. Neuspešni predsednički kandidat i politički tabor kandidata-gubitnika nisu smogli da sebi objasne i prihvate poraz, a u zamenu za neko drugo objašnjenje, u javnosti je pokrenuta kampanja, a potom i državna istraga, o tobožnjem aktivnom ilegalnom zauzimanju Rusije u korist izabranog predsednika Donalda Trampa.

Cela afera nije okončana, u SAD istraga traje. Međutim, u orbitu informacija širom kugle zemaljske uselila su se pod pritiskom američke propagande dva izraza – “hakovanje” i “lažne vesti”. Tobože, tim polugama se mogu udesiti tuđi izbori, a ko to čini širom belog sveta – Rusi. Posle Amerike, oni se sada okreću i uplivu na svest birača u Evropi, u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji...

“Nemačke obaveštajne agencije upozorile su na ruske sajber-napade i podršku desničarskim partijama”, objavio je Rojters.

Lutanje između dve domovine

Klasično optuživanje iz vremena Hladnog rata, ali u Nemačkoj, ono se tiče uslova života i rada jednog dela nemačkih građana.

“Ruska zajednica u Nemačkoj je raznolika, uključuje i etničke Nemce čiji su se preci preselili u carističku Rusiju, sovjetske Jevreje kojima je dat azil u posleratnoj Nemačkoj i najnovije došljake”, objasnio je Rojters.

U njoj ima Nemaca, potomaka migranata iz Nemačke u Rusiju na poziv carice Rusije, rođene u Nemačkoj, Katarine Velike 1763. Carica im je tamo darovala zemlju, garantovala im slobodu veroispovesti i oslobađala ih vojne službe. Katarina ih je dovodila kao koloniste koji će podići rusku poljoprivredu, što se i zapažalo.

Takva nemačka staništa preobrazila su se kasnije u prosperitetne zajednice, u zonama blizu Sankt-Peterburga i duž reke Volge, dosegnuvši 1926. milion i 200 hiljada, a 1989. čak dva miliona stanovnika – uprkos visokoj ceni u ljudskim žrtvama tokom Drugog svetskog rata.

Mapa razmeštaja "ruskih Nemaca" tokom njihovog doseljavanja od 1950. do 2010. (izvor: agencija Blumberg)

Zahvalni Helmutu Kolu

Proces iseljavanja “ruskih Nemaca” iz Rusije započet je odmah posle rata, dostigavši vrhunac 1994, s raspadom Sovjetskog Saveza.

“Mnogi ruski Nemci su tradicionalno podržavali konzervativne hrišćanske demokrate (Angele) Merkel, iz zahvalnosti za podršku njenog prethodnika Helmuta Kola, koji je pomogao da veliki broj etničkih Nemaca napusti sovjetsku Rusiju posle rušenja Berlinskog zida. Ali anti-imigrantska Alternativa za Nemačku ( AfD ) – koja ima veze s Moskvom i materijale za kampanju fabrikuje na ruskom, nailazi na odziv kod pojedinih birača nezadovoljnih odlukom Merkelove da 2015. otvori vrata pred više od milion pretežno muslimanskih migranata”, objasnio je Rojters suštinu nelagode Berlina.

Naveo je da tim povodom među pojedinim nemačkim političarima i zvaničnicima postoji zabrinutost, zbog “ekspanzije u Nemačkoj” ruskih, od ruske vlade kontrolisanih medija RT i Sputnjik.

Angela Merkel i Helmut Kol, 1991.

Nisu Trojanski konj

Ipak, u vesti je pomenut – i kontra-demarš Hajnriha Certika, jedinog od ruskih Nemaca u parlamentu, da su “preokupacije time da je njegova etnička zajednica neka vrsta Trojanskog konja Moskve sasvim prenaduvane”.

Certik je citirao podatke po kojima “80 odsto Nemaca s ruskim poreklom oseća sebe dobro integrisanim (u Nemačkoj), a da 84 odsto njih, kao formu vladavine, čvrsto podržava demokratiju”.

Ruski Nemac u Bundestagu upozorio je “protiv preuveličavanja tobožnje podrške (njegove) zajednice partiji AfD”.

“Biračko ponašanje ruskih Nemaca je vrlo slično ponašanju Nemaca rođenih i odraslih ovde”, citiran je Hajnrih Certik. Ipak, “pojedini migranti prigovaraju da ih u Nemačkoj tretiraju kao Ruse”, a zahvaljujući strogosti nemačkih zakona o zapošljavanju, “mnogi od njih ne mogu ni raditi u profesijama kojima pripadaju”.

Otvoreno pismo javnosti

Posle susreta politički obeleženih Nemaca sa kancelarom, teme o “nemačkom Trojanskom konju” dohvatila su se i druga glasila na Zapadu. U Britaniji, na primer Gardian, govoreći o “nevidljivoj etničkoj manjini” koja može da posluži usponu nemačke desnice.  

Ovako ili onako, s vremenskim primicanjem glasanja, poneki “ruski Nemci” osetili su se neugodno u domovini u kojoj žive – moglo se zaključiti iz jednog intervjua koji je u oči samih izbora uradio Dojče vele.

Intervju DW iniciran je pojavom “otvorenog pisma čiji je naslov bio: “Mi nismo AfD”.  Stekao se utisak da je “otvoreno pismo” a i razgovor za DW svojevrsno pravdavanje ruskih Nemaca pred optužbom u javnosti Nemačke za svojevrsnu političku izdaju, s obzirom da desničarska AfD ima reputaciju partije koja je u dobrim odnosima s Moskvom, a njima se pripisuje da su listom za AfD.

Šest kandidata AfD za Bundestag su daljim poreklom Nemci iz bivšeg Sovjetskog Saveza, petoro od njih etnički Rusi, objavio je Dojče vele.

Organizacije potpisnici “otvorenog pisma”, bilo ih je petnaest, a u ime one iz Esena u javnosti je istupio sagovornik DW Igor Vencl, apeluju da ih u Nemačkoj “ne etiketiraju kao ksenofobične simpatizere Putina”.

Ne veruju ni jednima

“Mi nismo ni AfD, ni CDU, ni Putinova peta kolona! Mi smo individue, kao i svi ostali građani naše zemlje!”, citirano je iz demarša. “Ne možete ljude opisivati kao populiste ili Putinove pomagače na osnovu njihovog nacionalnog”, izjavio je Vencl.

Suočen s podatkom (“možete li opovrgnuti činjenicu...”) da je procenat glasalih za AfD na prethodnim regionalnim izborima za 20 odsto, 30 i čak 40 odsto veći u oblastima gde žive ruski Nemci, sagovornik DW je izjavio da može biti i “drugih razloga za izborne rezultate”. Pomenuo je lošije stambene i socijalne uslove slabije kvalifikovanih ili staraca među ruskim Nemcima. A suočen s navodom da se ruski Nemci obaveštavaju posredstvom ruskih medija, potvrdio je da ima takvih slučajeva, mada obaveštavanje posredstvom ruskih medija nije pravilo.

“Oni gledaju vesti na ruskom kao i na nemačkom – i upoređuju. Često čujem da ljudi kažu: Ne verujemo ruskim medijima, ali ni nemački nisu mnogo bolji”, citiran je.