EU blokira kineske investicije na Zapadnom Balkanu?

Ulazak Kine u Evropu kroz projekte koje finansijski prate kineske državne banke ili kroz preuzimanja strateških kompanija mora da se stavi pod kontrolu. O tome se u EU raspravlja već više od godinu dana. Ipak, izjava Zigmara Gabrijela, nemačkog ministra spoljnih poslova (30.8.2017) da zvanični Peking, koristeći status investitora, pokušava da utiče na evropske vlade i podeli Evropsku uniju, zapalila je novu vatru. On je naglasio da "ne treba samo da postoji jedinstvena evropska politika prema Pekingu, već i da Kina mora imati jedinstvenu politiku prema Evropi koja neće pokušavati da podeli države članice". Nije izneo dodatne detalje, ali pojedini evropski zvaničnici su, prema Tanjugu (31.8.2017), tumačeći njegovu izjavu, naglasili da zvanični Peking koristi status vodećeg investitora u manjim evropskim zemljama kako bi zadobio njihovu podršku i uticao na pojedine evropske vlade.

Svi najvažniji svetski mediji su odmah preneli reagovanje Kine. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Kine Hua Čunjing je, samo dan posle izjave Gabrijela, rekla: „Kina je šokirana izjavom koja stiže iz srca EU. Izražavamo zabrinutost povodom takvog komentara Gabrijela i nadamo se da on ne odražava stav većine Evropljana.“

Pre Gabrijela se oglasio i Žan Klod Junker, predsednik Evropske komisije, ukazujući na potrebu da se kompanijama iz EU koje posluju u Kini poboljšaju uslovi poslovanja i istovremeno se zalažući da se zaustavi ili stavi pod kontrolu ulazak kineskog kapitala u EU. Evropskim preduzećima, ističe Junker, treba da se omogući i takmičenje za infrastrukturne projekte koje Kina finansira u Evropi. To bi značilo da se, na primer, na tenderima za izgradnju puteva i termoelektrana na Zapadnom Balkanu, finansiranih iz kineskih kredita, poslovi ne dodeljuju samo kineskim kompanijama, da one ne budu povlašćene na tlu Evrope, već da se kroz tendere pruži prilika i kompanijama iz EU da konkurišu. Treba podsetiti, takođe, da ni na jednom poslu u bilo kom delu Evrope, koji se finansira iz evropskih fondova ili međunarodnih bankarskih institucija, Kinezi ne mogu da dobiju posao.

Sledi pritisak na Zapadni Balkan?

Poruka EU je jasna – dalje ruke od naših interesnih zona. U medijima su se odmah pojavili naslovi „EU Kini ne veruje“, „Sprema se rampa za džina sa Istoka“... Mediji pišu da je EU zabrinuta, jer sa kineskim parama, pogotovo u manjim državama, Kina dobija političku ulogu koja može da poremeti odnose u EU. Podseća se da je EU iste zamerke imala na ruske investicije u energetici i da se i od Moskve tražilo da poštuju pravila EU, pri čemu se nije mislilo samo na formalne standarde, nego i na poštovanje transparentnosti javnih tendera i državne pomoći. EU sumnja da kineske investicije subvencioniše država, što otvara mnoga pitanja.

Retorika Junkera, a naročito Gabrijela i najave mera protiv prodora Kine u EU, čini se s pravom unose dozu ne malog straha u neke manje zemlje EU i zemlje koje hrle ka Briselu, kao što su države Zapadnog Balkana. Da je moguć veliki pritisak na te zemlje potvrđuje vest objavljena 9.9.2017: „Prvi bezbednjak Kine ‘meri’ pritisak iz EU“¹. Meng Đijandžu, prvi obaveštajac Kine i jedan od najbližih saradnika kineskog predsednika Si Đinpinga, boravio je sredinom septembra u Beogradu. Poseta je sa velikom pažnjom praćena i u EU i u SAD. Sa uticajnim gostom iz Kine razgovarao je i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije. U najavi posete srpski mediji su pisali da će se, pored bezbednosnih tema, razgovarati i o statusu kineskih investicija u Srbiji, o tome kako Brisel gleda na njih, ali i na jačanje kineskog uticaja u regionu. Niko nije demantovao da se razgovaralo i o tim temama.

Sporazum o strateškom partnerstvu Srbije i Kine je već duže u fokusu Brisela i najuticajnijih evropskih zemalja, odakle stalno poručuju da nemaju ništa protiv kineskih ulaganja, ali samo ukoliko su u skladu sa pravilima Evropske unije. Duhove u Briselu posebno je uzburkalo preuzimanje Železare Smederevo od strane kineske kompanije Hestil, a od tada EU nezvaničnim kanalima upozorava Srbiju da bi kineska ulaganja mogla da uspore naše evropske integracije.

Njujork tajms – u Srbiji „otvorena kineska prodavnica“

I baš na dan kada se u srpskim medijima najavljuje poseta kineskog bezbednjaka Srbiji, Njujork tajms ukazuje na opasnosti koje prete EU ako se nastavi ulazak Kine u Evropu, i to preko Zapadnog Balkana, pre svega, preko Srbije².

Njujork tajms podseća da je kineski predsednik Si Đinping u Smederevu, prošle godine, proglasio Srbiju centrom njene infrastrukturne inicijative "Jedan pojas, jedan put". Time je, smatra ovaj list, otvoreno objavio da je Kina "otvorila prodavnicu" na južnom krilu Evrope. To može da dovede do sudara sa projektima Evropske unije na Zapadnom Balkanu, jer Kina koristi problematične odnose EU sa ovim regionom koji želi da se joj se priključi. Kineskim investicijama se otvaraju radna mesta i podiže srpska privreda, pa je zahvaljujući tome što je otvorila vrata kineskom kapitalu, Srbija "cementirala podršku Pekinga pred pritiscima EU da prizna nezavisnost Kosova".

Uticajni američki list pominje i Rusiju, koja obećava oružje i energiju po nižim cenama, samo da bi se Srbija što dalje držala od Zapada. Kina, nova sila u turbulentnom regionu Balkana, nudi gotovinu, a Srbija joj je privlačna zbog visokih državnih subvencija stranim investitorima, nižih ekoloških standarda i manjeg pritiska za transparentnost u poslovanju, ističe Njujork tajms.

Čitav ovaj sled izjava, poseta i medijskih napisa, u toku samo dve nedelje otkako je Gabrijel svojom izjavom šokirao Peking, jasno ukazuje da će Brisel kreirati određene mere da bi se Kina zaustavila, ali i da će prvi sudari Pekinga i Brisela biti u „predvorju“ EU, na Zapadnom Balkanu.

Stop za TE na Zapadnom Balkanu?

Kineske investicije na Zapadnom Balkanu su jedini pokretač projekata koji decenijama čekaju da neko obezbedi novac za njih. Pre svega za nove termoelektrane. U Srbiji bi, ko zna kada, počela izgradnja novog bloka u TE Kostolac B (350 MW) da se nije pojavio kineski kredit. Postojeća dva bloka su najpre rehabilitovana iz kineskog kredita, da bi ispoštovala propise EU, da bi potom počela izgradnja novog bloka. To je jedina energetska jedinica velike snage koju će Srbija dobiti posle 1989. godine. Kako su u poslednjih 30 godina propali svi pokušaji EPS-a da nađe partnere u EU za dva nova bloka u TE Nikola Tesla B (2x375 MW) i za novu TE Kolubara B (2x350 MW), jasno je zašto je Srbija morala da se okrene kineskim partnerima. Nezainteresovana EU je postala zainteresovana i sa pažnjom prati projekat Kostolac B3, koji je godinama bio opterećen i opstrukcijom prozapadnih lobija u Srbiji, pa i u samom EPS-u.

Sa kineskim partnerima, korišćenjem kineske tehnologije, i uz pomoć kredita kineskih državnih banaka, u regionu treba da se realizuje veliki broj energetskih projekata. U BiH treba da se grade novi, sedmi, blok u TE Tuzla (450 MW), blok od 350 MW u TE Banovići i dva bloka od po 300 MW u TE Ugljevik III. Crna Gora decenijama ne nalazi kreditora za drugi blok u TE Pljevlja (254 MW). Oni nikako da otklone dileme da li će da ga grade ili će, pod pod pritiskom EU i NVO, odustati od njega. Blok treba da gradi Škoda, ali se ne zna ko će da obezbedi 300 miliona evra. Kao spasonosno rešenje pominju se kineski krediti. TE Stanari u Republici Srpskoj (EFT grupa) jedina nova termoelektrana u regionu,takođe je sagrađena iz kineskog kredita, u saradnji sa kineskom firmom, primenom kineskih tehnologija. Ne male probleme imaju sa NVO jer, navodno, ne poštuju propise EU o energetskoj efikasnosti.

Navedeni projekti su samo neki koji će se, možda, finansirati kineskim novcem. Ti izvori finansiranja su pominjani i kao rešenje za drinske HE, za reverzibilnu HE Đerdap 3 (prva faza), za sistem HE na Morači... Svi projekti su pod budnim okom EU, ali i međunarodnih NVO za zaštitu životne sredine. One se veoma trude da u regionu zaustave korišćenje uglja za proizvodnju električne energije, samim tim i stave ad akta pomenute projekte svih TE. Donatori tih NVO su, pre svega, fondovi i vlade zemalja EU.

Pod udarom mera Brisela mogu da se nađu projekti putne i železničke infrastrukture, kao i preuzmanje od strane Kine velikih privrednih gubitaša koje Srbija ne može da izdržava, a od EU nema nikakve pomoći (Železara Smederevo). Da li će, posle svih ovih izjava i najava, Beograd uskoro dobiti još jedan ultimatum („ne ulazite u aranžmane sa Kinom“), uz onaj postojeći („odmaknite se od Rusije“)? Sasvim je moguće da dosadašnje zakulisne pritiske da se spreče kineske investicije ili da se ne kupuje energetska oprema iz Kine, kojih je bilo, zamene jasni zahtevi iz Brisela. Da to bude, na primer, još jedan od uslova na putu ka EU.

Kinezi dali najpovoljniju ponudu za Pelješki most

I izgradnja Pelješkog mosta stavlja na test odnose EU i Kine. Posle otvaranja ponuda za izgradnju mosta, koji je najsloženiji deo celovitog projekta Cestovnog povezivanja s južnom Dalmacijom, jasno je da je kineska kompanija China Road and Bridge Corporation (CRBC) sa partnerima dala najpovoljniju ponudu (2,08 milijarde kuna ili 281 milion evra). U konkurenciji su još austrijski Strabag (2,622 milijarde kuna ili 354 miliona evra) i Astaldi, koji nastupa sa turskim partnerom Içtas (2,551 milijarde kuna ili 345 miliona evra).

Prema novom Zakonu o javnoj nabavci, kriterijum za odluku o izboru je ekonomski najpovoljnija ponuda. Procenjena vrednost radova naručioca posla, Hrvatske ceste, iznosi 1,756 milijardi kuna bez PDV-a. Problem nije samo to što je kineska firma dala najnižu ponudu, već i to što sve tri ponude (bez PDV-a) premašuju procenjenu vrednost radova.

U građevinskim krugovima se nagađa da je velika razlika u ceni (63 miliona evra) zbog toga što u vrednosti posla čelik nosi više od 50 odsto. Naslućuje se da je jevtiniji čelik prevagnuo na kinesku stranu.

U svetlu novih izjava o zaustavljanju kineske ekspanzije treba sačekati i stav EU, jer ceo projekat, vredan 422 miliona evra (bez PDV-a), Evropska komisija finansira sa 85 odsto.

Kontrola investicija i mere reciprociteta

Čini se da ima razloga za strah od nove politike EU prema Kini koju kreiraju tri zemlje koje su najviše i ugrožene: Nemačka, Francuska i Italija. One su uputile zahtev Evropskoj komisiji da utvrdi mehanizme kontrole stranih investicija u EU, pre svega preuzimanje ključnih nacionalnih kompanija od investitora iz trećih država. U pismu EK ove tri zemlje ističu da sloboda investiranja u privatni sektor i otvorenost prema stranim investicijama ostaju opredeljenje EU. Njima, međutim, smeta što treće zemlje u svom poslovnom ambijentu zadržavaju prepreke za direktne investicije kompanija iz EU ili im dopuštaju investicije samo pod određenim diskriminatorskim uslovima, istovremeno koristeći tržišne slobode EU da preuzimaju kompanije širom Evrope. Zato predlažu primenu principa reciprociteta prema trećim državama. Evropska komisija, planiraju, treba da dobije pravo da analizira i nadgleda strana preuzimanja evropskih preduzeća i druge strane investicije u Evropi, kao i njihovo delovanje (sem u sektoru odbrane). Nadzor EK bi se sprovodio prikupljanjem informacija i podataka koje bi im slale zemlje članice EU, a EK bi dva puta godišnje izveštavala o stanju stranih investicija u Evropi u svim sektorima.

Dalji tok ovih događaja nije moguće predvideti. Treba očekivati da EU svoje „mišiće“ i metode borbe protiv kineskog uticaja u Evropi najpre isproba na Zapadnom Balkanu. Ne bi bilo prvi put da prvo strada trava, dok se slonovi tuku.

1. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:684887-Prvi-bezbednjak-Kine-meri-pritisak-iz-EU
2. https://www.nytimes.com/2017/09/09/world/europe/china-serbia-european-union.html?rref=collection%2Ftimestopic%2FChina&action=click&contentCollection=world&region=stream&module=stream_unit&version=latest&contentPlacement=1&pgtype=collection