Rusiji objavljen trgovinski rat

Verovanju u mogućnost boljih odnosa Moskve i Vašingtona došao je kraj. Nema osnova išta više očekivati. Rusiji je objavljen totalni trgovinski rat, ali “mi ćemo izaći na kraj”, snaći ćemo se, suština je kratkog komentara koji na svojoj “fejsbuk”-stranici objavio predsednik vlade Rusije Dmitrij Medvedev, jedan dan pošto je šef Bele kuće Donald Tramp potpisao zakon sa “Obaminim”, sada nepomerivim anti-ruskim sankcijama.

Moskva je predosećala takav obrt, ali sada kada je do njega i došlo, uočljiv je ton izvesnog razočaranja. Mogućno je, zbog jasne predstave o potencijalnim posledicama teško pogođenih, da se ne kaže baš sasvim poništenih izgleda za konstruktivnije odnose Amerike i Rusije. To obećava komplikacije ne samo tim silama. 

“...Administracija Trampa ispoljila je potpunu nemoć, predavši na najponizniji način svoja izvršna ovlašćenja Kongresu”, piše Medvedev. “To menja raspored snaga u političkim krugovima SAD. Za Sjedinjene Države, to znači da je američki establišment sasvim nadigrao predsednika – Tramp nije sklon novim sankcijama, ali nije mogao da ne potpiše zakon”, prenela je premijerov komentar moskovska Rasijskaja gazeta.

“Predstoje novi zaokreti, čiji je krajnji cilj – odstraniti ga iz vlasti. Nesistemski igrač mora biti likvidiran”, komentarisao je Medvedev. Nad pragmatičnim interesima trijumfovala je politika. “Anti-ruska histerija preobratila se u ključni deo, ne samo spoljne, što je već bilo i više puta, nego i unutrašnje američke politike”, prenela je RG.

Dmitrij Medvedev

Odnosi krajnje zategnuti

Nije, dabome, reč o zabrinutosti predsednika ruske vlade za političku sudbinu Trampa. Političku zabrinutost generišu potrencijalno teški efekti američkih ozakonjenih kazni i neuklonjivost sankcija. Sankcije su preobražene u zakon “i ostaće decenijama”.

“Na taj način, odnosi između RF i SAD će biti krajnje zategnuti, nezavisno od sastava Kongresa i ličnosti predsednika (u buduće, P.P.). Predstoje dugačka razjašnjavanja odnosa u međunarodnim telima i sudovima. Dalje jačanje međunarodne napetosti. Odricanje od rešavanja najvažnijih međunarodnih problema”, komentarisao je predsednik vlade Rusije.

“Rusija i ruska vlada nemaju šta da menjanju”, prenela je premijerov komentar RG. “Mi ćemo mirno produžiti rad na razvoju ekonomije i socijalne sfere, bavićemo se zamenom uvoza, rešavaćemo najvažnije državne zadatke, uzdajući se pre svega u sebe. Naučili smo poslednjih godina tako da radimo. U uslovima skoro zatvorenih finansijskih tržišta, bojazni inostranih kreditora i investitiora da ulažu u Rusiji, strahujući od sankcija protiv trećih zemalja i lica. U nečem nam je to bilo i od koristi – mada su sankcije u celini besmislene. Izaćićemo na kraj”, citiran je predsednik vlade Rusije Dmitrij Medvedev.

Na svim tačkama protiv Rusije

“Nikakva novost”, komentarisao je potpis predsednika SAD ispod američkog zakona, šef za štampu Kremlja Dmitrij Peskov. “Stvar je u tome što je projekat zakona usvojen i on bi, i s potpisom ili bez potpisa predsednika, bio zakon-automat. To jest, samo potpisivanje de fakto ništa ne menja”, citiran je u ruskoj štampi Peskov.

Tekstom donetog zakona “direktno je postavljeno pitanje protivdejstva ruskom uticaju u Evropi i Evroaziji”, objasnio je Jakov Mirkin, stručnjak za međunarodno tržište kapitala, angažovan u jednom od instituta Ruske akademije nauka.

“Utvrđen je fond uz koji to treba obezbediti, predviđeno je 250 miliona dolara.”

Stvar se dotiče informisanja, energetike, politike... Na primer, zahteva se specijalni izveštaj o medijima koji se kontrolišu ili finansiraju od ruske vlade. Postavljen je zadatak izrade plana za energetsku bezbednost Ukrajine.

“U tekstu se govori o sadejstvu Ukrajine i saveznika, partnera SAD u Evropi, u pravcu smanjivanja zavisnosti od ruskih enregetskih resursa, naročito od prirodnog gasa. I direktno se govori o zakonu kao instrumentu ostvarivanja komercijalnih interesa SAD, to jest o pošiljkama energo-resursa iz SAD u EU”, objasnio je Mirkin.

Dmitrij Peskov

Spasonosan trgovinski bilans

Mirkin je pomenuo rusku “visoku korporativnu zaduženost” i, očekivano, “veće teškoće” pri pokušaju ruskih firmi da u inostranstvu dođu do novca na duži period. Ipak, “spasava to što Rusija ima pozitivan trgovinski bilans”, rekao je.

“Živ je osnovni sklop ruske ekonomije – razmena sirovina za valutu, na račun koje se kupuju tehnologija, oprema, roba široke potrošnje, ako ne na Zapadu onda na Istoku, makar i sa svim ograničenjima. Sopstvena finansijska baza pomaže da se izdrži udar”, prenela je Rasijskaja gazeta.

Ako je reč o EU, “šta god da se tamo desi to je u svakom slučaju naš osnovni klijent, 46 procenata spoljne razmene. Pri čemu, pogodan klijent s krupnim pozitivnim spoljno-trgovinskim saldom. Klijent koji je za nas zainteresovan, koji bez obzira na ukrajinski sukob produžava rad na krupnim strateškim projektima, u tom smislu i onim vezanim za porast budućih isporuka gasa. To se ne može tek tako prekinuti”, rekao je sagovornik RG.

Jakov Mirkin

Svi računi prolaze kroz SAD

“Međutim, mi i dalje vrlo mnogo zavisimo od uvoza opreme i tehnologije. I centar tog uvoza bila je Nemačka. Kada je u špicu krize uvoz sveden na 35-40 odsto, to je bio vrlo veliki tehnološki rizik. Kasnije je uvoz tehnologije počeo postepeno da se oporavlja. Sada se može ponovo usporiti. Sankcije SAD koje se tiču opreme i tehnologije upravljene su, ne toliko protiv Severnog toka-2 koliko protiv prirasta proizvodnje nafte i gasa u Rusiji”, izjavio je Jakov Mirkin.

“Svaka veća evropska kompanija koja radi u Rusiji ima desetine, stotine hiljada interesa u SAD. Svet je jedan. SAD su kao i do sada globalno jezgro, držeći 24 odsto svetskog BDP i trećinu finansijskih aktiva. To je najveći partner EU. I ne zaboravite da računi za sirovine prolaze kroz finansijske centre SAD”, rekao je.

Visoka cena “ruskih izjava”

Trampovo pero spušteno je na važan američki papir u sredu, potvrdivši očekivanja i na Zapadu i van, da šef SAD ne može izbeći potpisivanje zakona o sankcijama.

Predsednikovo “ne” lako bi bilo obesnaženo na tom istom mestu gde je anti-ruski (anti iranski i severno-korejski) zakon i utvrđen, u Kongresu – jer obe političke snage Amerike, demokratska i republikanska, splele su svoje moći u zajedničkom otporu ideji da Amerika možda bar zastane u više nego poluvekovnom neprijateljstvu prema Rusiji.

U javnosti SAD, tokom predsedničke kampanje, rivali sadašnjeg predsednika prikazivali su Trampa svakojako, ali njega ništa nije koštalo toliko skupo – koliko to što je “tvitovao” da bi se kao predsednik možda “mogao i sporazumeti s Putinom”.

“Imati dobre odnose s Rusijom, dobro je, nije loše. Samo glupi ljudi ili budale bi mislili da je to loše! Imamo dovoljno problema po svetu i bez tog jednog. Kada ja budem predsednik, Rusija će nas uvažavati više nego što oni to čine danas i obe zemlje će, možda, raditi zajedno da reše neke od mnogo velikih i gorućih problema i pitanja sveta!”, poručivao je kandidat za šefa SAD na tviteru.

Naslovna strana Rasijske gazete (od 4. avgusta 2017.)

Ustao protiv političke elite

Dopisnik Rasijske gazete iz Vašingtona Igor Dunajevski deli utisak da su Trampove predizborne izjave o mogućnosti razumevanja s Rusijom, uzrok i razlog njegove postizborne izolacije. Zazvučao je disonantno u odnosu na političku liniju establišmenta i preduzete su mere da mu se u eventualnom političkom delovanju u tom pravcu vežu ruke.

“Kongres otvoreno ima nameru da politiku prema Rusiji uzme u svoje ruke i uspostavi nadzor nad aktivnostima Bele kuće”, piše Dunajvevski iz Vašingtona.

Ima li smisla računati s predsednikovom retorikom, ako on ne određuje politiku SAD prema Rusiji, ili u krajnjem, ne određuje je do kraja? Da li je predsednik SAD sposoban da u takvim uslovima išta predloži Moskvi? Koliko mogu biti čvrsti u takvim uslovima bilo kakvi sporazumi s njim, ako su elite u Vašingtonu u stanju da ga prinude da izmeni svoj pristup u suprotni, postavlja pitanja u svojoj analizi nove situacije Dunajveski.

U slučaju da, vodeći politiku, zaključi da bi sankcije trebalo ublažiti, šef SAD bi po novome bio dužan da o tome zatraži dozvolu zakonodavca – pismeno, kako bi prvo objasnio razloge jednog takvog zaključka. I da onda čeka 30 ili 60 dana da bi mu se saopštilo da li Kapitol hil to prihvata.

“Imajući na umu dominirajuće anti-rusko raspoloženje u Kongresu, većina komentatora smatra da ne treba računati na saglasnost kongresmena da se sankcije RF u doglednoj budućnosti ublaže. Na takav način, dokument lišava Donalda Trampa gipkosti i ograničava mu politiku u ruskom pravcu”, javlja ruski dopisnik iz Amerike