Pre 80 godina počela je je najgora faza staljinizma

Tačno pre osam decenija, 30. jula 1937. tadašnji narodni komesar za unutrašnje poslove SSSR Nikolaj Ježov potpisao je uredbu broj 00447 kojom je započela najsusrovija faza staljinizma i omogućeno praktično neograničeno bezakonje u postupanju s građanima, torture i ubijanje političkih i klasnih neprijatelja tadašnjeg režima. Uredba je počela da se primenenjuje od 5. avgusta iste godine a oficijelno se represija imala odnositi na „bivše kulake, kriminalne i druge antisovjetske elemente". Među žrtvama je bilo mnogo intelektulaca, posebno pisaca i drugih umetnika.

Josif Staljin (desno) razgovara sa svojim šefom tajne policije Nikolajem Ježovom (lijevo) na proslavi 20. godišnjice Čeke, održanoj na vrhuncu Velike čistke; Ježov je bio njen glavni provoditelj, ali na kraju je i sam završio kao njena žrtva (Vikipedia)

Staljin, koji se tada već sasvim učvrstio na vlasti i imao ničim ograničenu moć, ovom uredbom je zaveo tzv sistem trojki u kome su lokalni funkcioneri imali neograničeno ovlašćenja u progonu stvarnih ili izmišljenih neprijatelja režima. Konkretno, šef mesne tajne policije (NKVD), šef lokalnog komiteta  KP SSSR i oblasni tužilac mogli su na dugogodišnjun robiju ili smrt osuditi bez ikakvog suda i suđenja bivše kulake, belogardejce, funkcionere u carskom režimu, crkvena lica, navodne špijune... Ovakvim postupkom su mogli bili obuhvaćeni i članovi njihovih porodica. Uredba je predviđala dve vrste kazni - intrernacija u logorima i zatvorima od osam do 10 godina i pogubljenje. Za svaki region i republiku su bile utvrđene mininimalne kvote.

Masovna represija je pokrenuta još 1934. posle 17. kongresa KP SSSR kada je na tajnim izborima za generalnog sekretara popularni Sergej Kirov dobio više glasova nego Josif Visarionovič Staljin ali je ovaj drugi, ipak, uspeo da falsifikuje rezultate glasanja i ostao na vrhu partije. Od 139 izabranih članova i kandidata za članove CK KP SSSR njih 98 je u narodne dve-tri godine streljano, slična čistka je sprovedena i među delegatima Kongresa. Te iste godine ubijen je Kirov, u čemu je, kako je i dokazano, Staljin imao umešane prste. Štaviše, Staljin je to ubistvo iskoristio za likvidaciju protivnika i mogućih neistomišljenika, kao i za stvaranje atmosfere straha i paralize svakog otpora. Takva atmosfera je postupno zahvatila sve aspekte života u "prvoj zemlji socijalizma".

Simbol staljinskih čistki su, osim Uredbe 0047, postali i tri takozvana moskovska procesa protiv navodnih neprijatelja naroda. Prema arhivama, koje su postale dosupne javnosti, NKVD je samo 1937. i 1938. zatvorila 1,5 milion ljudi, od kojih je oko 680 hiljada streljano. Prema mišljenju većine istoričara, broj žrtava ovih čistki je bio mnogo veći.