Višak Amerikanaca u Rusiji pakuje kofere

Suočena s američkim sankcijama (posle usvajanja u Kongresu, taj zakon je u četvrtak odobrio i Senat, i uzima se za sigurno da će ga, možda već u ponedeljak, potpisati i predsednik SAD Donald Tramp) – Rusija je, uz neskrivenu zabrinutost Kremlja zbog beznadežno srozanih odnosa dve sile, odlučila da Vašingtonu nečim odgovori. Ambasador SAD u Rusiji Džon Teft, pozvan je u petak ujutro u Ministarstvo spoljnih poslova, da bi mu se uručio zahtev Moskve da se broj američkog diplomatskog osoblja u Rusiji smanji na 455 – onoliko koliko Rusija ima svojih diplomata u Americi. Rok, 1. septembar, izveštavaju Gardijan, Komersant i drugi evropski i ruski mediji.

Osim toga, Rusi uskraćuju na dalje pravo američkom diplomatskom osoblju da koristi letnjikovce u blizini Moskve. Te “dače” date su drugoj strani na raspolaganje u formi gesta recipročno iskazane dobre volje, u zamenu za mogućnost ruskih diplomata da slične rezidencije za odmor imaju i koriste u Americi. Ovo drugo uskraćuje se već od 1. avgusta. Najzad, Amerikanci u Moskvi ostaju i bez svog diplomatskog magacina, u kome su mogli da se snabdeju artiklima na koje su naučili kod kuće.

I to je sve – ali sve kada je reč o odlukama koje je, polazeći sa dužnosti predsednika doneo Barak Obama, ne i kada je reč o mogućnom odgovoru Rusije na mere koje je utvrdio Kongres SAD, promovišući celi spektar restrikcija za koje se misli da će Rusiju pogoditi ekonomski, otežavajući joj izvoz, uvoz tehnologije i pristup kreditima za finansiranje njenih razvojnih potreba.

Moskva, Rusko ministarstvo spoljnih poslova

“Diplomati” za isterivanje

Kada je reč o “diplomatima” koji treba da spakuju kofere, njihov broj prevazićiće 300, mada nije objavljeno koliko ih je tačno.

Citiran u Gardianu, Rojters pominje brojku od možda i 1.100 američkih službenika, koje u ambasadi, koje u tri konzulata u unutrašnjosti Rusije. U takvom slučaju, možda će biti i 600 Amerikanaca koji će morati nazad u SAD.

Reč je o Amerikancima koji nisu angažovani samo u Moskvi, nego i u drugim gradovima i među kojima je značajan broj špijuna “u senci (posedovanog) diplomatskog pasoša”.

Aktivnost takvih se prati, ali u uslovima normalnih odnosa zemalja, toleriše se. Uzajamno špijuniranje koje se u tzv. normalnim okolnostima trpi, izbija na videlo obično tek pri pogoršanim odnosima. Onda su izgnani “diplomati” obično prvi koji padnu u tzv. diplomatskim ratovima. A te rane se potom obično tiho i bez pompe i zaceljuju, čim se odnosi stabilizuju kroz tzv. proces normalizacije.

Obamine kazne

Signalizirjući da je nameran da poslednjim potezom službenog pera, dok je na dužnosti, utemelji proces pogoršanja odnosa SAD i Rusije tako da Donald Tramp, ulazeći u Belu kuću, ne može u tome izmeniti ništa – Barak Obama je prvo ekspedovao kući 35 diplomata “ruskih špijuna”. Onda je ruskoj ambasadi oduzeo letnjikovce a i pooštrio već postojeće sankcije SAD i EU prema Rusiji.

U tom smislu, ovo što su Kongres i Senat SAD usvojili i što će Tramp sada parafirati – izvršenje je Obaminog testamenta. Ipak, ne protiv volje kongresmena i senatora. Oni su “podigli obe ruke” za predlog da se to učini.

Američko ozakonjenje sankcija Rusiji je duboko zamrznut politički led, jer komplikovana je procedura nekog eventualnog pokušaja da se nešto izmeni. Venik-Džekson amandman, uperen protiv trgovine SAD i Sovjetskog Saveza usvojen je 1974. i odoleo je svakom pokušaju da bude eliminisan, bez obzira na povremeno pozitivne oscilacije u rusko-američkim odnosima. Sovjetski Savez se raspao a američki amandman ostao je da važi i dalje!

Ruska diplomatska imovina: Krajem decembra 2016. godine administracija Baraka Obame uvela je paket sankcija Moskvi zbog „mešanja u izbore“ i „pritisak na američke diplomate“ koji rade u Rusiji.  Sjedinjene Američke Države su, između ostalog, zabranile pristup dvema stambenim kompleksima — tzv prigradskim vikendicama stalne misije Rusije u Njujorku i ruskoj ambasadi u Vašingtonu

Kremlj ne želi da žuri

Između Obaminog proterivanja Rusa i ruskog otkaza Amerikancima u diplomatskoj misiji prošlo je šest meseci – pola godine. Predsednik Rusije Vladimir Putin, razumevši da događaji idu pravcem pogoršanja odnosa, nije pronalazio državnički smisao u tome da još i Kremlj priskoči i pomogne da se kamen otkotrlja dublje u ambis.

Rusija zadržava pravo da odgovori, objavila je kao svoju prvu reakciju Moskva. Ta fraza o rezervisanosti prava na odgovor ponovljena je i u petak, kao prilično sumoran signal bezizglednosti za lak izlazak iz krize.

Ruski potez “signališe kraj svih ranijih nadanja Moskve u nove i unapređene odnose sa SAD pod predsedništvom Donalda Trampa”, komentariše Gardianov dopisnik Šon Voker iz Moskve. “Ruski zvaničnici prikazuju zahtev (Vašingtonu) kao dugo odlagani odgovor na ponavljane neprijateljske poteze Vašingtona”, piše Voker.

Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Segej Rjabkov (u sredini) i ambasador Rusije u SAD Sergej Kisljak dolaze u Stejt department 17. jula na konsultacije sa zamenikom državnog sekretara Tomasom Šenonom dok su još verovali da to vredi - povodom zabrane ruskom diplomatskom osoblju da koristi vikendice kraj Njujorka i Vašingtona ali I o drugim pitanjima u rusko-američkim odnosima

Ne može se beskrajno

“Mi se držimo suzdržano i strpljivo, ali u nekom trenutku moraćemo da odgovorimo... Nemogućno je beskrajno tolerisati tu vrstu sirovosti u ponašanju prema našoj zemlji”, citiran je u britanskom listu Vladimir Putin.

Rusko Ministarstvo uprlo je u petak prstom u postupke Vašingtona “koji još jednom ukazuju na agresivnu politiku Sjedinjenih Država”, koja “arogantno ignoriše pozicije i interese drugih država”.

Ministarstvo je skrenulo pažnju na deo američke elite “bolesne od rusofobije”. Ako SAD posegnu dalje za sankcijama protiv Rusije, “one će se dočekati simetričnim odgovorom”.

Gardian tumači da odloženi rok za povratak “viška” Amerikanaca kući (1. septembar) ima veze s još i poslednjom nadom Moskve, da će na kraju ipak možda “proraditi diplomatija”. Državni sekretar Reks Tilerson i ministar Sergej Lavrov govorili su u petak telefonom. Logično je pretpostaviti da je Moskva u kontaktu i sa prestonicama na Zapadu. Evropa takođe Vašingtonu skreće pažnju da preoštre kazne za zapadne firme koje posluju s Rusijom štete evropskim interesima.

Ruski Sputnjik citira zamenika ministra Sergeja Rjabkova koji upozorava da će Moskva odgovoriti recipročno na svaki dalji pritisak. “Ako oni pokušaju neki novi pritisak, nekom novom vrstom mera, onda će uslediti i mere našeg odgovora, čak i asimetrično”, citiran je u Sputnjiku Rjabkov.

“SAD pribegavaju nelegitimnim i ilegalnim metodima, nastojeći da pribave konkurentsku prednost. Taj zakon sadrži celu kolekciju mera usmerenih na otežanje normalnog funkcionisanja ruskih kompanija u različitim poljima aktivnosti. Nacrt tog zakona je sredstvo zastrašivanja celog sveta posledicama u slučaju nepovinovanja, posledica za nespremnost da se sledi po tragu američke politike i političke volje Vašingtona... Rusija se neće potčiniti takvim trikovima, nikada”, citiran je Sergej Rjabkov.