ANA RADMILOVIĆ: DRUŽE BORISE, ILI IMA LI MASKE KOJA NIJE PALA!

Ima jedna pesma, zove se „Mater vam jebem", i tamo se jedan Bosanac dere kao lud, i psuje. Nema jezika ni zvuka, nema stiha ni ritma niti znaka interpunkcije koji bi pomogao da se ovo saopšti na bolji način. Dakle: „mater vam jebem".

Ludi Srbi u najvećem rezervatu na Kosovu, koje je, uzgred, jedini rezervat u Evropi (Evropi - kontinentu, ne Evropi - firmi) uzeli su pa se zabarakadirali - to znamo, je l da? KFOR krenuo da ih razbarakadira i eto pucnjave, suzavca, eto i Tadića gde poziva na mir i Borka koji... (To je već teško i ponoviti bez ozbiljnih psovki.)

Druže Borko, ko ih je pozvao na barikade? Ko se pravio važan šetajući se od Leška do Zvečana i ko se onda toliko prepao da više ne sme da pomisli da ode na Sever jer je tamo zajebao ljude?

Druže Borise, kakav mir? Dokle misliš da pozivaš na mir, druže licemeru, i kako te nije sramota da pričaš o bezbednosti. Čija bezbednost? Zašto onda nisi priznao nezavisno Kosovo, ako ti je toliko do bezbednosti da si prihvatio Euleks i sve ostale implementatore nezavisnosti? Zašto ložeš one lude Srbe na barikadama, dok s implementatorima ispijaš pića u kabinetu?

Da li znaš da postoji institucija zvana „radna obaveza" i da ona kaže sledeće: moja komšinica Mica mora da ide na barikadu umesto u ordinaciju jer je njena radna obaveza da brani srpstvo. A Mica ne može da brani nikoga jer je Mica jedna žena isprepadana i dosta joj je i srpstva i tebe. Ali joj nije dosta Kosova jer je ona, nađavola, s Kosova. I neće da živi s ove strane linije. I šta sad?

NEPRIJATELJI NA SRPSKOJ STRANI BARIKADE Izveo si ih na barikade, zapucalo se, a znalo se da će se zapucati i da je pitanje dana, sata, da je pitanje minuta kada će sve otići u vazduh jer se ti, druže predsedniče, mrtav hladan igraš bacajući šibice pored bureta baruta. I misliš da će to bure, kad eksplodira, biti dovoljno daleko od tebe? Neće. I ti sad - šta drugo ti preostaje - pozivaš lude Srbe na mir.

'Ajmo dalje.

Šta traži tvoj bitni službenik M. M. među nezvaničnim savetnicima Slobodana Petrovića (onog što je Tačijev zamenik, ako si čuo za Tačija); i zašto mu piše tekstove koji obrazlažu legitimnost priznavanja nezavisnog Kosova? Da li službenik M. M. radi za „našu stvar" tamo na Kosovu, dok savetuje nepismene Tačijeve službenike srpske nacionalnosti, kojima neki laskaju da su janičari a oni ipak, kad ih bolje pogledaš, liče na ikebane? Ili tvoj službenik, zajedno s tobom, druže Borise, radi za sebe? I tebe? I Tačija? Jer vas ste dvojica-trojica, sa svojom svitom zvaničnih i nezvaničnih operativaca na terenu, na jednoj strani. Na drugoj, iza barikade, tamo gde je suzavac - tamo su vaši neprijatelji.

To je ono topovsko meso koje šalješ s barikade na barikadu dok ponavljaš - a i papagaj bi bio uverljiviji od tebe - svoje poruke mira. Ljude na barikade, a poruke mira u svet - svaka čast, druže predsedniče, ti baš sve umeš da pošalješ na svoje mesto.

I još.

Šta radi tvoj sekretar u tvom ministarstvu (znaš ti kom) koji je kum tvog Slobodana Petrovića - a Tačijevog zamenika - u ovim danima kad njegovi (bivši) momci dovode klince s kamenicama da gađaju KFOR? Koga zajebavate, drugovi Srbi iz kabineta?

Šta traže, takođe, oni Srbi u Parlamentu Republike Kosovo? Ćute? Ne! Oni oštro osuđuju borbu ludih Srba sa Severa, koja je borba za šverc, ako sam dobro razumela. A ti si, druže Borise, dao znak. U tebe gledaju. Ne u Tačija, nego u tebe. A ne gledaju u Tačija jer su budale, pa ne vide da ti gledaš u njega - a oni u tebe. I otud sva zabuna.

Ne brane ludi Srbi šverc, drugovi licemeri. Oni su izašli na poziv svoje mrtve države, koja ih je, posle mnogo godina, posetila otelovljena u Borku - čoveku koji je prihvatio najgoru ulogu, jer, em je sramna, em je sporedna u ovoj odvratnoj predstavi.

POGLEDAJ SVOJU SRBIJU! ŠTA VIDIŠ? A onda im ti, druže Borise, kažeš da im je KFOR prijatelj - to je ona organizacija koja je počela da se ponaša kao NATO, to jest uzela je stvar u svoje ruke i sada upravo započinje jedan rat na severu tvoje južne pokrajine (tvoje, jer je sve u Srbiji, od Horgoša do Šar-planine, ili makar mosta na Ibar vodi - tvoje vlasništvo), kažeš im, dakle, da zaborave šta je pričao onaj Borko pre mesec dana, i kažeš im da budu fini prema prijateljima iz Kfora.

I oštro si osudio Kfor, na šta se sav zapadni svet prestravio. Idi kući, druže Borise. Nema više maske koja nije pala, nemaš više nijednog igrača na terenu koji nije uzeo pare od „iredentista". Batali Kosovo. Priznaj ga sebi kao nezavisnu državu i skloni se.

Ili baci pogled na svoju Srbiju. Šta vidiš? Kampanja ti je u punom jeku, zida se koješta i obećava se sirotinji zabava - sirotinja, ubijena u pojam, ne učestvuje, ne zabavlja se, gleda da beži i od tebe i od tvojih emisara kud je noge nose. Vojvodina hoće „svoje novce", svoju železnicu, bilo šta svoje, i, iskrena da budem, razumem. Šta će bilo čiji novci u tvojim rukama, druže Borise, i u rukama tvojih alavih emisara? Da sam Vojvodina, odavno bih se „secesionisala" od ovakve Srbije i ovakvog Beograda.

I šta još vidiš? Tvoji ljudi hapse pomalo zaboravljene tipove iz JSO. Koštunica ćuti - krug se zatvara, znaš ti (a zna i on) šta je glavni „goal" ovog reanimiranog „projekta". Mnogo para, a ne samo iz Unije nego, druže Borise, s one južne strane Ibra, i te pare na nešto obavezuju. Ispunjavaš svoje obaveze, predsedniče, i što ih više ispunjavaš - one se više množe. Sizifov posao, moglo bi se reći. A, za razliku od Sizifa, ništa osim mraka nisi doneo. I za šta si kažnjen, šta je tvoj usud? Pokojni Sloba kao nasleđe predaka, zla karma, loš čas da se bude političar-građanin u državi koja se raspala i nema više građana. Pokojni Đinđić kao rđava savest koja te tera da juriš krivca gde ga nije? Koštunica sa valjda jedinom strankom u istoriji Srbije koja se pravi manjom nego što jeste, dok se sve druge prave većim, i koja se sama lišava svojih birača jer je opasno kada te biraju u ovakvim vremenima, i predsednik najčudnije stranke u Srbiji to zna.

A ni to nije dovoljno. Treba da ga nema. Da nekako nestane, da svi znaju da je ubio Đinđića on, a ne mafija koju si nasledio, druže predsedniče. Ti, a ne on. Kao i taj novac s one strane Ibra što si nasledio, za spiskom zadataka. Ti, ne on. I ne svi oni koje hapsiš da slučajno ne uznemire građane - gej aktiviste. I ne zaboravljeni JSO. I ne nesrećnici koje prozivaš preko medija a kroz usta svojih večitih svedoka saradnika.

Sav taj šljam, sve to zajedno što si nasledio ili su ti utrapili zajedno s Kosovom, sve to čime danas plašiš mene i moju komšinicu Micu s Kosova, kojoj je radna obaveza da stoji na barikadi, a isto tako joj je radna obaveza da sluša tvoje savete kako da bude mirna i ne puca na Kfor. Sve to, naime, čime danas plašiš nas, već će sutra biti ispred tvojih vrata. Ne narod, on je ubijen. I ne opozicija, ona ionako ne postoji. Poverioci, druže predsedniče, i njihova pratnja, zajedno sa ostalim svedocima saradnicima.

Objavljeno: utorak, 27 septembar 2011 20:23

http://standard.rs/vesti/36-politika/8514-ana-radmilovi-drue-borise-ili-ima-li-maske-koja-nije-pala-.html