Sankcije Rusiji paradoksalno pomogle
Sankcije dovele do osnivanja zajedničkih preduzeća, umesto gotovih proizvoda u Rusiju se sve više uvozi tehnologija. Raste pritisak za ukidanje sankcija koje su političari produžili do kraja janauara 2018. ali je već sada pitanje samo kako da ih ukinu, a da pro tome ne izgube obraz
(Rusija je postala najveći svetski izvoznik pšenice)
Ako bi se tražio primer kako su međunarodne sankcije kontraproduktivne - samo poboljšavaju ekonomiju i pomažu zemlji protiv koje su proglašene, a zemljama koje su ih donele štete - onda je to sigurno slučaj Rusije. Rezultati sankcija, uvedenih 2014. zbog pripajanja Krima Rusiji, su sledeći: Rusija je privukla mnoge strane investicije, uključujući i one "nove igrače" u strateški energetski sektor (najbolji primer, je zajedničko preduzeće španskog Repsola s Gazpromom). Firme nastoje da se etabliraju na ruskom tržištu, mnogi finalni proizvodi, koji su dosad izvoženi u Rusiju, sada se tamo proizvode. Zahvaljujući tome, tehnološka osnova ruske ekonomije raste najbrže od pada komunizma i raspada SSSR-a.
Nove sankcije, koje je nedavno doneo američki Senat, i američki pritisak na zemlje EU da grade terminale i uvoze američki, inače, preskupi tečni gas, mogu samo da čitavu tu stvar pogoršaju i naljute, naročito Nemce i Austrijance koji učestvuju u projektu Nord strim 2 (Nord Stream).
O tome otvoreno piše češki dnevnik "Hospodaržske novini" (Hospodarske noviny), inače najtiražniji i najugledniji ekonomski list u srednjoj i istočnoj Evropi (kome se nikako ne može pripisati nekakva proruska orijentacija). Pominje, između ostalog, da je Rusija lane po prvi put postala najveći svetski izvoznik pšenice. Najveći uvoznik hrane iz Rusije je postala Kina, s kojom se realizuje niz zajedničkih projekata u poljoprivredi i prerađivačkoj industriji. Uz samu granicu Rusije s Kinom podiže se najveća farma svinja na svetu. Prateći efekat sankcija protiv Rusije bio je razmah "nacionalne hrane" i to nisu više samo kavijar i votka, nego i riba sa severnih mora, iz Crnog mora, jezera i velikih reka i ribnjaka, heljda, sibirske trave...
Sankcije prema Rusiji sve više smetaju ekporterima iz zemalja EU. Na primer, sankcije su 2014. dovele do pada češkog izvoza u Rusiju za 40 posto, taj pad je bio veći nego 1998. kada je Rusija faktički proglasila bankrot. Nanete su posebno velike štete poljskim izvoznicima hrane, naročito jabuka (pa je došlo do apsurda da je u Srbiji koja je povećala izvoz jabuka u Rusiju zamanjkalo jabuka pa su uvožene iz Poljske).
Fotografija pokazuje plave cerade koje pokrivaju opremu Simensa u luci Feodosia, Krim 11. jula 2017. godine.
Sankcije su. naravno, pogodile i zapadne firme, naročito iz Nemačke, svetskog eksportera broj jedan. Tako je, na primer, čuveni Simens (Siemens) morao da objašnjava kako su njegove turbine stigle na Krim i trpi pritiske da istupi iz zajedničke firme s ruskim partnerom "Interavtomatika". Prema nemačkim izvorima, od početka sankcija dosad je formirano preko 5.200 zajedničkih nemačko-ruskih firmi. Slabljenje rublje, koje je usledilo posle pada cena nafte i gasa, dovelo je osetnog pada cena radne snage u Rusiji što je u njene razne regione privuklo veliki broj stranih ulagača.
Na nedavnom samitu EU, sankcije protiv Rusije su produžene do kraja januara 2018. Stav Evrope prema Krimu je bio i ostao jasan, ali povratak evropskih firmi na rusko tržište se odvija bez obzira na sankcije koje postaju sve kontraproduktivnije. Problem je samo kako da se ukinu sa što manje buke i kako da se oko svega toga što pre slegne prašina.
A nešto bi iz ovoga mogla da bude i pohvala za nas: Potvrđuje se da u ovakvim prilikama ne treba trčati ispred rude, nego samo gledati svoja posla i nikako ne biti "veći katolik od pape", kako bi se umilili toj eu-biokratskoj hidri.
