Popularnost EU raste, niko više neće novi „egzit“...
Dve godine od početka migracione krize, popularnost EU ponovo u porastu
Većina građana EU, u čemu prednjače Italijani, Grci i Šveđani, ne slaže se tim kako se Unija postavlja prema migracionoj krizi i smatra da bi o tome trebalo da odlučuju vlade njihovih zemalja, a ne Brisel. Sada, međutim, dve godine od početka ove krize - popularnost EU počinje da raste kod njenih građana a novi „egzit“ se ne preferira ni u jednoj od zemalja-članica. To su glavni nalazi ankete koju je među građanima ovih dana sproveo Pju riserč center (PRS - Pew Risearh Center).
Protiv pominjanja napuštanja Unije
Pre dve godine izbila je migraciona kriza koja je duboko potresla EU. Dovela je do porasta ekstremizma, a nejasne i smušene reakcije i rešenja EU izazvale su negativne emocije kod mnogih njenih građana. Sada, međutim, popularnost Unije, prema istraživanju PRS sprovedenom u 10 članskih zemalja, ponovo raste (izuzetak je samo Italija). U ostalim zemljama kao što su, na primer, Poljska, Nemačka, Španija, Grčka, Švedska i Mađarska, popularnost EU je značajno porasla u odnosu na lane. U dobrom svetlu sada na EU gleda oko 63 posato ispitanika. Taj procenat je najviši u Poljskoj – iznosi čak 74 posto ispitanika, iako je konzervativno-nacionalistička vlada ove zemlje imala u poslednje vreme dosta sukoba i nesporazuma s Briselom. A ono što je najvažnije jeste da su se ispitanici iz svih zemalja složili u jednom – u tome da njihova zemlja treba da ostane u Uniji.
A čak većina njih je bila i protiv toga da se o tome organizuje referendum, kao što je slučaj bio u Britaniji gde je pre nešto više od godine dana na referenedumu izglasan, iako sa veoma tankom većinom glasova, tzv bregzit odnosno napuštanje EU ali sada je, kako pokazuju najnovije ankete, izrazitija većina Britanaca protiv „egzita“ nego što je bila za „egzit“ na referendumu.
Više para – više popularnosti
Čudno je, mora se primetiti, što niko od politikologa i političara ne postavlja, ovim povodom, pitanja o pravilima o raspisivanju ovakvih referenduma od ključnog značaja, kakav je bio britanski, a posebno o eventualnom uvođenju kvalifikovanije većine od proste, kojom se donosi odluka.
Prema objašnjenju Vladimira Bartovica iz Instituta za evropsku politiku, rast popularnost EU ne zavisi samo od same od EU kao takve, nego je izazvan, možda čak i više, boljom ekonomskom situacijom i poboljšanjem životnog standarda u okviru cele Unije. A to se pokazuje posebno u slučaju Italije, jedine zemlje čija se privreda nije vratila rastu, istovremeno jedine u kojoj popularnost EU ne raste.
