U Hamburgu, bez susreta Trampa i Putina

Odnosi SAD i Rusije kritično su rđavi, ali svega deset dana pred samit G20, jedva da ima nekog koji očekuje da će svetski politički vašar u Hamburgu, u Nemačkoj, imati plac još i za šator preko potrebnih rusko-američkih razgovora.

Biće na fešti Angele Merkel i šef Bele kuće i šef Kremlja, ali moćan protiv-ruski lobi Amerike postarao se da predsednik Donald Tramp, ako je reč o Rusiji, na skup u Nemačkoj dođe čvrsto vezanih ruku. Tramp i predsednik Vladimir Putin ne mogu zasesti za sto u kuloarima nemačkog događaja i razgovarati, zato što predsednik SAD nema dopuštenje da otvori dijalog s Rusima.

Dijalog s Moskvom je pod embargom, naturenim kroz kampanju bez presedana u američkoj javnosti– o tobožnjem pokušaju Rusije da utiče na američke predsedničke izbore.

Istragom “vinosti” Moskve u američkim izborima, u kojoj se istražitelji menjaju ali ne i fakta, jer u klobuku halabuke nema još ni jednog jedinog dokaza optužbene teze – vezane su ruke Donaldu Trampu, da eventualno počne normalizaciju američko-ruskih odnosa. Tramp je takav zaokret obećavao tokom predizborne kampanje.

Njujork, 11.01.2017 – Donald Tramp, predsednik SAD i Majkl Pens, potpredsednik, pred konferenciju za štampu u Njujorku, kada su počele pokačano da se šire glasine o “ruskoj umešanosti u američke predsedničke  izbore”

Sabotaža normalizacije

U polju činjenica, “istraga” Trampovih “veza s Moskvom” završiće se, kako stvari sada izgledaju, onako kako je i počela “bez dokaza”. Ali celi taj pokrenuti proceduralni cirkus nije ni započet u uverenju da će se do nečega doći traganjem – cirkus je počet da bi se Tramp, koji je sada pod svim pozorišnim reflektorima, pokolebao u tome što je u politici prema Rusiji, eventualno,  nameravao da preduzme. I okolnost da šef SAD odustaje od prvobitne namere da se sretne s Putinom, upućuje da je režija uspela. Rundu su dobile pristalice američko-ruskog daljeg zaoštravanja.

Susret Trampa i Putina, o kojem se koncem januara nagađalo kao o jednoj od prvih tačaka spoljno-političke agende novog šefa SAD, nestao je u međuvremenu sa stranica svetske štampe kao događaj koji predstoji. Ruski Komersant piše kako su kontakti saradnika nadležnih službi dve strane, zaduženih za pripremu takvih događaja, prekinuti posle odluke američkog Senata u prilog ozakonjavanju još oštrijih anti-ruskih sankcija, nedavno.

Sednica američkog senata koji je uveo najnovije sankcije Rusiji, da spreči predsednika Trampa u popravljanju odnosa sa ruskom stranom

Sankcije oštre i po meri Evropljana

Reč je o američkom posezanju za takvim kaznama, da su protiv njihovog usvajanja podigli glas čak i pojedini saveznici SAD u Evropi (Austrija, Nemačka...), pošto bi Amerika, udarom po Rusiji, pogodila i kompanije tih zemalja (na primer, u energetici).

Susret lidera u Hamburgu pomenut je kao mogućnost tokom Tramp-Putin telefoniranja, maja ove godine. Ali, kaže Komersant, učinjen je besmislenim kada je u Americi, uz povećani pritisak na Rusiju sankcijama, još pokrenuta inicijativa da SAD jednostrano istupe iz obaveza po sporazumu o likvidaciji raketa kratkog i srednjeg dometa.

U vreme administracije Buša mlađeg, Vašington je jedanput već postupio na taj način, u slučaju zabrane razvoja protiv-raketnog oružja.

Zabrana razvoja PRO bila je sporazum-sabrat dogovoru o ograničavanju strateškog nuklearnog oružja. Onda su SAD objavile da se one jednostrano vraćaju istraživanjima – a ubrzo i da će rasporediti svoje PRO projektile na teritoriji satelita-saveznika u Evropi, “zbog Irana i Severne Koreje”.

Francuski predsednik Emmanuel Macron u razgovaru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Galerija bitaka dok su dolazili na zajedničku konferenciju za novinare u dvorcu Versaj pre otvaranja izložbe koja označava 300 godina diplomatskih odnosa između dve države, 29. maja 2017.

Kada bude, čuće se

Govornik Bele kuće Šon Spajser zanemario je odgovore na pitanja novinara o sudbini susreta Trampa i Putina.

“Kada bude i ukoliko bude susreta mi ćemo vas izvestiti”, citira Amerikančeve odgovore novinarima ruski Komersant. Mada, ništa više o mogućnosti susreta ne kaže ni Dmitrij Peskov, čovek Kremlja za štampu.

“Kada, i ako dođe do susreta mi ćemo vam raportirati”, citirao je Peskova ruski TASS. “Za sada, susret (u Hamburgu) se ne sprema i za 7. juli ništa nije planirano. Mi polazimo od toga da će predsednik Putin i predsednik Tramp učestvovati na samitu dvadesetorice u Nemačkoj, i mi u vezi s tim ne možemo isključiti da će se oni ovako ili onako, na neki način, sresti u okviru tog samita. Međutim, nekih konkretnih dogovora ili priprema nema”, citiran je Peskov od iste agencije.

Tomas Šenon i Sergej Rjabkov, zamenik državnog sekretara SAD Reksa Tilersona i zamenik ministra Sergeja Lavrova, resorno su bili u određenom početnom kontaktu eventualne pripreme susreta. Međutim, posle američke inicijative da Vašington istupi iz sporazuma o raketama, kontakt je sa ruske strane prekinut, preneo je Komersant. Formalno, inicijativu je pokrenuo Majk Rodžers, kongresmen republikanac iz Alabame, objavio je američki Politico.

“Ogroman Trampov problem je Kongres SAD, koji se trudi da blokira svaki pokušaj normalizacije odnosa sa Kremljom”, izjavio je ruskom Komersantu Anton Fedjašin, predavač na jednom od njujorških univerziteta. “Odluka Senata da pooštri sankcije – suštinski, to je signal Beloj kući, uoči susreta G20, da će se pomno slediti za koracima i da čak i sporazumevanje predsednika SAD i Rusije van javne scene neće značiti ništa bez ‘odobrenja’ Kapitol hila”, citiran je Fedjašin.

Predsednik Donald Tramp sa predsednikom parlamenta Paulom Rianom u Beloj kući u Vašingtonu 6. juna 2017. godine (Reuters)

A ko je pak i Tramp

Slično “hoće-neće” (biti susreta) nagađanje pronašlo je sebi prostora i na drugim novinskim stranicama, pošto se susret G20 već približio. Međutim, karakterističan je i vredan citiranja stav visokog znalca rusko-američkih odnosa, profesora jedne od viših škola u Moskvi i publiciste Fjodora Lukjanova – da bi susret Trampa i Putina, i da usledi, u okolnostima kakve jesu bio skoro bez smisla.

Na stranu skandal, da šefovi dve najveće vojne sile uopšte i sede za jednim zajedničkim stolom, a međusobno ne komuniciraju. Nego, da čak i dođe do sastanka, šta bi takav sastanak doneo? Administraciji u Vašingtonu “vezane su i ruke i noge”. Rasplamsala se borba za vlast, a glavni instrument bitke koja je u toku je “ruska tema”, navodi Lukjanov.

Međutim, da čak to i nije slučaj – da li drugačije odnose SAD i Rusije želi sam Donald Tramp? Njegov tim je koalicija desnih republikanaca- “silovika” i predstavnika poslovnih krugova nacionalističkog usmerenja. Sa stanovišta odnosa sa Rusijom “obe kategorije su maloperspektivne”, smatra autor članka štampanog u Rasijskoj gazeti.

Većina američkih desnih konzervativaca su bili ubeđeni anti-sovjeti i anti-komunisti, a za njih, “Rusija je produženi SSSR”.

Takvih ljudi bilo je i u prethodnim administracijama, ali na Moskvu se tada gledalo kroz prizmu njenog poraza u hladnom ratu. Diku Čejniju i Donaldu Ramsfeldu, skoro da nije bilo jasno čemu uopšte i obraćati pažnju na jednu poraženu silu.

Današnji balans snaga je, međutim, izmenjen i na Rusiju gledaju kao na vojnog suparnika, “koji je poslednjih godina prodemonstrirao određenu samostalnost”. Nema u američkoj vlasti ni jednog od faktora koji bi bio za ozbiljne pregovore s Moskvom. Možda, u izvesnoj meri sam Donald Tramp, računajući da bi mu Rusija mogla biti od koristi u rešavanju nekih drugih pitanja, a mimo toga interesantan mu je i Putin, piše Lukjanov.

Program minimuma volje

U međuvremenu, ne mali broj posmatrača izražava uznemirenost zbog otsustva minimalnog “radnog kontakta” dve sile u pojedinim kritičnim zonama, u Baltiku i Siriji. Prete neželjeni incidenti.

U utorak, “grupa političara i činovnika” Rusije, SAD, Francuske i Nemačke, obratila se iz tih razloga Trampu i Putinu “otvorenim pismom”, predlažući da se oba lidera sinhrono slože i izjasne o svega nekoliko za svet bitnih tačaka. Autori predlažu četiri stvari:

izdati zajedničko saopštenje o nedopustivosti nuklearnog rata, sazdati “grupu krizne uprave Rusija-NATO”, afirmisati inicijativu o nedopustivosti nuklearnog terorizma i izraditi jedinstveno shvatanje kibernetske pretnje.

Autori interpelacije su Igor Ivanov, nekadašnji ministar inostranih poslova Rusije, Volfgang Išinger, predsednik Minhenske konferencije o bezbenosti, Sem Nan, kopredsednik Inicijative za smanjenje nuklearne opasnosti i Dezmond Braun, bivši ministar odbrane Velike Britanije. Kako potpisnici ovog apela kažu – “provalija koja danas razdvaja Rusiju i Zapad, nikada nije bila toliko duboka od vremena okončanja hladnog rata”. Oni iz tih razloga pozivaju SAD i Rusiju da, bez obzira na međusobne nesaglasnosti i sporove, pronađu u sebi volje i snage i obećaju svetu, bar od ove misije dobre volje - predloženi minimum.

Sledi u nastavku i kako bi se to moglo, ali čemu citirati ideje ako je za apel ovako izražene dobre volje mesta bilo u samo jednim ruskim novinama?