Evropa, Merkel i Tramp

Situacija Starog sveta nije jednostvna već štaviše “i kritična”, ocenjuje Aleksandar Rar, nemački politolog pozvan od ruske Rasijske gazete da komentariše okolnosti u kojima je kancelar Angela Merkel izjavila da evropski saveznici u EU moraju biti spremni “da svoju sudbinu uzmu u sopstvene ruke” (kako je njene reči citirao britanski Gardian).

Radi se o rečima gospođe kancelarke u srcu Bavarske, u Minhenu, minule nedelje, kazanim pred predstavnicima biračkog tela njene partije koja se sprema za ovogodišnje skore izbore (septembra). Međutim, Nemačka nije neka pridružena enklava nego vodeća sila EU i izjava je smesta podigla visoke političke talase.

Angela Merkel i Donald Tramp u martu u Vašingtonu kada je američki predsednik ignorisao predlog fotografa da se, radi slikanja, rukuje sa nemačkom kancelarkom

Težak politički sudar

“Vremena kada smo mogli potpuno da zavisimo od drugih su u određenoj meri prošla. Ja sam u poslednjih nekoliko dana to iskusila. Mi Evropljani stvarno moramo da svoju sudbinu uzmemo u svoje ruke”, rekla je Angela Merkel.

Evropa će težiti da bude u dobrim odnosima sa svima, “čak i sa Rusijom”, međutim “moramo znati da moramo sami da se borimo za svoju budućnost, za našu sudbinu Evropljana”, rekla je (preneo je Gardian).

Od prve je svima bilo jasno čime je mogao biti inspirisan ovaj stav nemačkog favorita za još jedan kancelarski mandat. Rečima je prethodio težak politički sudar Evropljana i predsednika SAD Donalda Trampa, do kog je došlo u okviru foruma NATO i G7, u Briselu i na Siciliji.

Prvo razočaranje doneo je samit NATO u Briselu, gde je Tramp površno prešao preko očekivanja da SAD potvrde da punim kapacitetom nuklearne sile ostaju solidarni u odbrani svake članice alijanse, nego je ne okolišući tražio da takvi prvo plate Americi za troškove odbrane. Ali “slamka koja lomi kičmu” bilo je Trampovo istupanje iz pakta o klimi, parafiranog 2016. u Parizu.

Krajnji napori su preduzeti u sicilijanskoj Taormini (gradu domaćinu samita G7), da lideri Francuske, Italije, Britanije, Kanade, Japana a pre svega Nemačke (Angela Merkel zamolila je “tajm aut”, ustajući od stola da šefu Bele kuće posebno iznese dodatne argumente za ostanak Amerike u Pariskom sporazumu), međutim Tramp je sve ignorisao i debatu završio izjavom: “Izabran sam da predstavljam građane Pitsburga, ne Pariza”, (citirao je nemački Špigl).

Računali da će “upakovati” Trampa

Politolog Rar vidi problem u okolnosti što je neuspehom na Siciliji propao možda poslednji pokušaj vodećih da Donalda Trampa, “protiv čijeg izbora su otvoreno istupali, vrate na zapadni zajednički politički kurs”.

“Oni su računali da će nekako ‘upakovati’ šefa Bele kuće u liberalni vrednosni sistem Zapada. Taj pokušaj završio se potpunim neuspehom, što je trebalo i očekivati”, rekao je politolog Rasijskoj gazeti.

“Tramp je doputovao kao komandant, on je familijarno komunicirao sa rukovodiocima Evrope, od kojih mnoge ranije nije ni znao. Lider Amerike je žiteljima SAD prodemonstrirao da u Evropi on komanduje paradom, da je Amerika predvodnik i da ga je baš briga za nekakve posebne evropske  interese. Tramp je Evropljanima ukazao gde je njihovo mesto – mlađeg brata Amerike, osuđenog da korača u stroju američke politike, ako želi da na dalje dobija podršku SAD u pitanjima bezbednosti”, objasnio je Rar.

U tom smislu, Tramp je “ubrljao praznik gospođe Merkel”, koja je očekivala da samit G7 bude pripremni za još važniji susret G20, u Hamburgu kroz mesec dana.

Zahtev Evropljanima da odreše kesu

Merkel je imala ideju da G20 bude potvrda “kako je Nemačkoj uspelo da sve zemlje sveta svrsta u jednu kolonu u oblasti zaštite životne sredine i borbe s globalnim otopljavanjem”. “Gospođa kancelar se veoma uzdala u to da će Amerika stati uz Nemačku i takođe delovati u evropskom smeru. Nije ispalo. I sada se može govoriti o tome da je upravo neuspeh pregovora na G7, o klimi, postao glavni uzrok poremećaja transatlantskih odnosa. Međutim, teško da će sada sva Evropa ili ostali svet krenuti za Nemačkom”, kaže Rar, govoreći kako Berlinu sada ostaje da se nada u Kinu, i u po nečem u Rusiju.

“Rekao bih da je nešto slično ispalo i na samitu NATO. Evropljani su računali da će se na njemu razgovarati o evropskoj bezbednosti i situaciji u Ukrajini. Poneke od istočno-evropskih zemalja maštale su da će se na njemu obnoviti diskusija o daljem širenju NATO. Ali američki predsednik se odrekao razgovora o evropskoj bezbednosti. On je objavio to, da članovi NATO moraju za borbu Amerikanaca s terorističkom grupom DAIŠ odrešiti kesu. Tramp je od Evrope tražio povećanje vojnih izdataka.

Pojavilo se podozrenje da predsednik SAD nastoji da Evropljani plate za njegove buduće vojne operacije, pa i u Severnoj Koreji.

Za evropske lidere takvo gledanje na stvari je tihi užas. A opet, ništa ne mogu da učine zato što ne mogu sebi da dozovole da izgube Ameriku – glavnu vojnu i atomsku silu za Evropu. Takav gubitak lišio bi Stari svet američkog zaštitnog ‘kišobrana’ i doveo bi Evropu u sasvim drugačiju geopolitičku situaciju. Morala bi da drugačije gradi odnose sa susedima, u tom smislu s Rusijom, na šta sadašnje evropsko pokolenje nije spremno: ono čak nema ni ideju kako to učiniti bez Vašingtona”, rekao je Aleksandar Rar.

Makron, poslednja uzdanica

Rar kaže, Evropa je pred velikim izazovom i gospođa Merkel je u pravu, misleći da o tome treba otvoreno govoriti. SAD i Britanija kreću sasvim drugim putem i staviće u vrh sopstvene strateške, ekonomske i finansijske interese.

“Vašington i London vraćaju se politici tradicionalnih interesa, koje imaju nameru da realizuju u spoljnoj politici. Dok se Nemačka, s dolaskom na vlast pre 12 godina Angele Merkel, skoncentrisala i opteretila idejom univerzalnih liberalnih vrednosti, koje po njenom mišljenju treba da dominiraju u spoljnoj i u unutrašnjoj politici. Prema tome, Berlin nema ni strukture ni političke fantazije, ni uverenosti za prelaz na novi model razvoja.

Nemačkoj, okretanje od te ‘politike vrednosti’ drugih Evrouniji pripadajućih zemalja, preti katastrofom. Posle izbora Trampa, gospođa Merkel mu je isturila izazov, rekavši da je spremna da s američkim predsednikom sarađuje samo ako on sledi za tim liberalnim vrednostima za kojima i Evropljani. Ali Tramp je danas pokazao, ili se trudi da pokaže, da je Nemačka, prilazeći svojim vrednosnim pristupom međudržavnim odnosima, a ne SAD, ta koja ostaje izolovana. Tim pre, što zapažamo da Berlin u toj stvari ima nesuglasice ne samo sa Londonom i Vašingtonom, nego i s Poljskom, Mađarskom i drugim zemljama.

Znači, frau Merkel će se sada uhvatiti za tek izabranog predsednika Francuske Emanuela Makrona. Poćiće na velike kompromise za koje ranije nije bila spremna, na planu sazdanja u Evropi zajedničkog finansijskog kazana, zajedničkog fonda za podršku slabih zemalja. Merkel je te korake uvek izbegavala, da ne bi rasklimavala nemačku ekonomiju. Ali sada, za spasavanje Evrope, moraće da se u osnovnom oslanja na Makrona – ona druge partnere nema”. A politički, Makron je u ovom trenutku “čovek-zagonetka”, analizirao je za Rasijsku gazetu Aleksandar Rar.