Balkanska politika Evropske unije - težak put do izdaje Srbije
"Zvanični Beograd, koji se poslednjih godina predstavlja isključivo u liku Aleksandra Vučića, samouvereno se ugrađuje u orbitu kolektivnih interesa Zapada, a u dve oblasti - po liniji EU i po liniji NATO", piše u tekstu koji je objavila ruska agencija RIA Novosti
(foto, Žitelji Prištine sa zastavom samoproglašene Republike Kosovo)
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini sastala se u Briselu sa premijerima šest balkanskih zemalja, od kojih je jednu ispravnije nazvati kvazi-državom u formiranju. Naspram Mogerinijeve našli su se šefovi vlada Crne Gore, Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, tzv "nosilac mandata" za formiranje nove vlade Makedonije, kao i samozvani šef odlazeće vlade "Republike Kosovo", koja je pomenuta kvazi-država.
Navodno, glavne teme bilateralnih pregovora premijera i Federike Mogerini, a zatim i njihovog zajedničkog razgovora na radnoj večeri – bile su regionalna bezbednost, ekonomski razvoj i saradnja, kao i evropska integracija zemalja zapadnog Balkana.
Federika Mogerini, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku (foto AP)
Neprijatelji za istim stolom
Zvanični izveštaji sa sastanka Federike Mogerini sa predstavnicima zemalja zapadnog Balkana ne otkrivaju pravu suštinu događaja.
Prvo, svim ovim zemljama visokа predstavnica EU je, da tako kažem, još jednom pokazala šargarepu u vidu budućeg članstva u Evropskoj uniji. Ali to nije poenta.
Drugo, i to je najvažnije, Mogerini je postavila za jedan sto premijera Srbije Aleksandra Vučića, koji je nedavno izabran za predsednika Srbije, i šefa vlade Kosova Isu Mustafu. Za EU, to je u stvari još jedan iskorak u učvršćivanju međunarodnog priznanja nezavisnosti Kosova od Srbije koja i dalje smatra Kosovo sastavnim delom svoje teritorije.
Retuširana statistika
Priznavanje nezavisnosti Kosova - osnovni je uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju. Premijer i budući predsednik Srbije Aleksandar Vučić (preuzeće funkciju uskoro), u više navrata je rekao da ne vidi drugo rešenje za Srbiju, osim u Evropskoj uniji.
Prema istraživanjima javnog mnjenja u Srbiji, za članstvo zemlje u Evropskoj uniji je 47,7%, protiv - 39%, neopredeljeni - 13,3%. To je, u svakom slučaju, sigurno manje od polovine za EU.
Koliko možemo verovati ovom istraživanju? To je teško odgovoriti nedvosmisleno. Ali, moramo imati na umu da se, prema istim anketama, protiv članstva zemlje u NATO izjašnjava 79,4% Srba koji nisu zaboravili NATO bombardovanje Beograda i drugih gradova 1999. godine.
U međuvremenu, Srbi su shvatili da su dva koncepta - NATO i EU - praktično identični, jer sve zemlje stare Evrope, sa malim izuzetkom, ulaze u obe ove strukture. I obe ove strukture su osnova zajednice pod nazivom "kolektivni Zapad" koja je za sve nevolje na teritoriji bivše Jugoslavije krivim imenovala - Srbe.
Prema tome, nije jasno u kakvom odnosu su statistički podaci - 79,4% protiv NATO i 47,7% za EU. Srpski evroskeptici veruju da su podaci o stavovima Srba o EU u velikoj meri „ulepšani“. Ovo mišljenje se mora posmatrati u kontekstu širih optužbi protiv Vučića - da kontroliše sve medije i manipuliše javnim mnjenjem.
Pritisak EU na Srbiju
Ali, vratimo se sastanku u Briselu. To nije prvi put da je rukovodstvo Srbije primorano da se bavi kosovskim liderima. I svaki put se to radi uz posredovanje – tačnije, pod prinudom Evropske unije.
U avgustu 2015, Srbe su "pozvali" u Brisel i posadili za sto zbog pregovora sa kosovskim Albancima. Kao rezultat toga, strane su zaključile četiri sporazuma koji su se ticali osiguravanja normalnog života u srpskim enklavama. U to vreme, pitanje bezbednosti Srba na Kosovu moglo je da posluži zvaničnom Beogradu kao opravdanje za sastanak sa Albancima.
Ali sama činjenica da zvanični srpski predstavnici pregovoraju sa Albancima i zaključuju sa njima bilo kakav sporazum, u Srbiji je dočekana, najblaže rečeno, sa nedoumicama. Najhrabriji kritičari nazivali su Vučića izdajnikom, koji je u zamenu za članstvo Srbije u EU, navodno, spreman da žrtvuje prava Srbije na njenu istorijsku kolevku - Kosovo.
U oktobru 2015, a ponovo u Briselu, Vučić se sastao sa Mustafom uz posredovanje Federike Mogerini i razgovarali su o pitanjima "implementacije" sporazuma od avgusta. Potreba za ovaj ponovni susret nije bila očigledna. Bio je to više pokušaj Evropske unije da učvrsti u javnosti činjenicu da je Srbija došla na pregovore sa liderima Kosova i samim tim se - predala.
Aleksandar Vučić, tokom konferencije za štampu u sedištu NATO u Briselu (foto AFP)
Čvrsta pletenica
U tom smislu, potrebno je razmotriti poslednje susrete u Briselu, kao i zajedničku radnu večeru Vučića, za istim stolom sa Mustafom i Federikom Mogerini. Zvanični Beograd, koji se poslednjih godina predstavlja isključivo u liku Aleksandra Vučića, samouvereno se ugrađuje u orbitu kolektivnih interesa Zapada, a u dve oblasti - po liniji EU i po liniji NATO. Nakon razgovora sa Federikom Mogerini, premijer Crne Gore Duško Marković rekao je da su se lideri balkanskih zemalja složili da "ruku pod ruku" rade na evropskoj i evro-atlantskoj integraciji regiona.
Ove dve linije se dugo mešaju i prepliću u čvrstu pletenicu, bar na zapadnom Balkanu. NATO i EU su u žurbi da zauzmu taj region za sebe i već su nad njim istakli svoje zastave. Tako su Hrvatska i Slovenija (usput, i Bugarska) članice EU i NATO. Albanija - članica NATO. Crna Gora će postati zvanično članica NATO početkom juna i, u skladu sa ovim, po rečima premijera crnogorske vlade Duška Markovića, Crna Gora će ući u EU za četiri do pet godina. „Kandidati“ za članstvo u NATO su Makedonija i Bosna i Hercegovina, i njih dve takođe se čekaju i u EU. Sve ove nabrojane zemlje su već nekako pod "gazdom". Samo Srbija, sa pretenzijama njenog naroda na Kosovo, koprca se "neznano gde".
Horizont se razbistrio
Međutim, da li je stvarno neizvesno? Posle sastanka sa Federikom Mogerini razbistrio se vidik u odnosima NATO i Srbije. Razjasnio ga je isti crnogorski premijer Duško Marković koji se, pod utiskom susreta sa Federikom Mogerini, pokazao previše pričljiv. On se, praktično, odao, rekavši:
"Srbija je zauzela poziciju vojne neutralnosti, ali rukovodstvo i Vlada Srbije u svakom trenutku podržavaju Vladu Crne Gore na putu ka NATO".
Ovo je veoma značajno. Niko ni u Srbiji, ni u Crnoj gori, na zvaničnom nivou nije javno tako govorio o srpskoj podršci ulasku Crne Gore u NATO. Marković je bacio svetlo na istinski odnos Vučića prema Severnoatlanskoj alijansi.
Očigledno, Vučić bi odavno poveo svoju zemlju u NATO, čak i uprkos raspoloženja Srba, da nije živa generacija koja je iskusila NATO bombardovanje 1999. godine. Tako je, bez obzira na mišljenje naroda, delovao Milo Đukanović - naizmenični predsednik i premijer Crne Gore. On je prvo odvojio Crnu Goru od Srbije (na referendumu 2006.), a zatim je "odveo" u NATO. Uzgred, Srbi mi govore da su Đukanovića i Vučić prijatelji. I to u Srbiji svedoči o mnogo čemu.
Grad Beograd, Srbija (foto Andrej Ševčenko)
Kuda idu Srbi?
U tom kontekstu, neophodno je da se još jednom podsetimo da je srpski parlament u 2015. godini, skoro tajno, bez javne rasprave i saopštenja, ratifikovao sporazum sa NATO poznat kao SOFA (Sporazum o statusu snaga), potpisan godinu dana ranije. Kao rezultat toga, Srbija, koja nije članica NATO, preuzela je na sebe obaveze koje su punopravne članice NATO preuzele osnivačkim ugovorima NATO iz 1949. godine, 1951. godine, i 1952. godine. De fakto, Srbija je postala članica NATO - sa obavezama ali bez prava.
Iste godine, srpski ministar odbrane potpisao je sporazum poznat kao IPAP koji predviđa saradnju između Srbije i NATO, u svim oblastima vojne aktivnosti.
EU i NATO sistematski rade na uvlačenju u svoju orbitu svih zemalja zapadnog Balkana, tako da EU i NATO ostanu "bez briga". Na prvom mestu je reč o Srbiji, čiji narod je naklonjen Rusiji. Prema istraživanjima javnog mnjenja, 65,7% Srba se izjašnjava za "savez Srbije sa Rusijom". Međutim, vlasti Srbije izgleda da plove u drugom čamcu i u drugom pravcu.
Zanimljiv detalj
U intervjuu srpskoj televiziji pre sastanka u Briselu, Aleksandar Vučić je rekao da zna da će uskoro Ramuš Haradinaj postati premijer nepriznatog Kosova. Ovaj lider naoružanih grupa kosovskih Albanaca, bio je optužen da su njegove trupe počinile masovna ubistva kosovskih Srba tokom etničkog čišćenja, ali je oslobođen u Hagu od strane Međunarodnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, po svih 37 tačaka optužnice. Srbija je pokušala da ga privede odgovornosti za masovna ubistva Srba i izdala odgovarajući nalog po kome je Haradinaj u januaru ove godine uhapšen u Francuskoj. U aprilu, francuski sud je odbio da Srbiji izruči Haradinaja i oslobodio ga je.
Sa ovim čovekom će Aleksandar Vučić morati da održi nove susrete pod pokroviteljstvom Evropske unije.
"Ovo otvara bezbednosne izazove. Ovo otvara probleme o kojima čak i ne vredi govoriti", rekao je Vučić povodom toga da će Haradinaj da postane premijer Kosova. Na ovo je jedan od čitalaca srpskog informativnog portala Fakti, koji se predstavio kao Dragislav Bajagić, napisao: "Vučiću ti si najveći problem Srbije!" A drugi čitalac, pod imenom Cigla, dodao je: "Pitam se kako će se pregovarati sa ovim zločincem Haradinajem u budućim pregovorima i kako će predstaviti - kao da je sve potpuno u redu..."
Zaista, zanimljivo.
(RIA Novosti, 26. maj 2017.)
