Ravnodušna ljubav Trampa i Evrope

“Ledena dobrodošlica”, kvalifikuje Njujork tajms, opisujući kako su lideri EU, američki saveznici u NATO paktu, dočekali u četvrtak u Belgiji Donalda Trampa, novoustoličenog šefa SAD koji je posle posete Saudi Arabiji, Izraelu i Vatikanu inauguracionu predsedničku turneju završio posetom Briselu, sedištu Unije i štabu Pakta.

Razlog – nesigurnost Evropljana u partnersku i savezničku privrženost Trampa, posle reči o EU i NATO koje je sadašnji šef države izgovorio u svojoj predsedničkoj kampanji, da će i druge zemlje Evrope potražiti izlazni pravac koji je sebi izabrala Britanija a da je NATO “zastareo”.

Visoko postavljeni i autoritetni emisari Amerike su kasnije požurili u Brisel, da u ime Vašingtona to koriguju – predsednikovi državni sekretari za odbranu i za spoljne poslove Dzejms Matis i Reks Tilerson, ali ožiljak je ostao, kaže američki list. “...Trans-atlantska zategnutost nije sasvim iščezla.” I, kao prizor s mesta koji je simbol stanja, NYT navodi da, dok su čekale na gospodu Trampa i Donalda Tuska, “američka i evropska delegacija nisu međusobno prozborile ni reč”. A sedele su jedna naspram druge, svaka na svojoj strani pravougaonog stola.

Pošto mu je iskazana dobrodošlica, Tramp je odgovorio sa “Mnogo vam hvala”, a onda ostao ćuteći, “gledajući prema kamerama na suprotnoj strani sobe”. Tako je atmosferu video NYT, ali i nemački Dojče vele, uz izveštaj sačinjen na osnovu agencijskih, i britanski Gardian.

Mek o Rusiji, tvrd o parama za oružje

Dijalog je otvoren na nivou trojice šefova SAD i EU, predsednika Donalda Trampa, Donalda Tuska predsednika Evropskog saveta i Žan-Kloda Junkera, predsednika EU Komisije. Štaviše, i šaljivo, Tuskovim objašnjenjem: “Znate, mister prezident, mi u EU imamo dva predsednika...”

“Ja to znam”, počeo je Tramp.

“Jednog previše”, uskočio je međutim Junker. Dobro za atmosferu, ali dijalog pokazalo se nije i završen šaljivo, što su izveštači zaključili na osnovu nekoliko Tuskovih reči a i od izvora bliskih akterima.

Reč je o Rusiji i o već pominjanom članu 5 Statuta NATO. Taj član je o obavezi međusobne solidarnosti NATO saveznika ( Vidi “Poklonjenje Trampa NATO paktu”, Balkanmagazin ). U odnosu na Rusiju, Tramp se sa stanovišta Evropljana nije iskazao dovoljno kategorično. Dok je pri pominjanju člana 5, “ostao ćuteći”, izvestio je Njujork tajms. To nije bio slučaj dok je šef SAD, kasnije pri službenom susretu s predstavništvom NATO, vrlo tvrdo insistirao na većim dacijama država članica NATO za oružje, za odbranu.

Brzi odjek u Moskvi

Prvi alarm je stigao od Tuska i čuo se najpre u Moskvi.

“Ne mogu da kažem da imamo stoprocentno identičnu zajedničku poziciju u odnosu na Rusiju. Međutim, što se tiče sukoba u Ukrajini, izgleda da smo na zajedničkoj liniji”, citirala je Donalda Tuska moskovska Rasijskaja gazeta – međutim, pod naslovom: “Tusk: EU i SAD nemaju zajedničku poziciju u odnosu na Rusiju.”

“Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk oglasio je prvu političku senzaciju samita NATO koji se otvara u Briselu. Po njegovim rečima, SAD i EU nemaju više zajedničku poziciju kada je reč o Rusiji”, navodi ruski list, tumačeći to nekoliko reči politički istaknutog Poljaka u prvom redu rukovodilaca EU.

Gazeta, vagajući reči, polaže na to što Tuskove reči nisu deo “neke izjave nekom listu”, već prvo što je rečeno “neposredno posle razgovora ( funkcionera ) s predsednikom SAD Donaldom Trampom”. “Kako bi se reklo, po još svežem tragu”, obavestilo je svoju publiku zvanično rusko glasilo.

Mogao je Tusk da prećuti “nesuglasice koje su se ukazale”, spekuliše RG razlažući nadalje taj svoj utisak, a naspram vrlo malo prvih doznatih pojedinosti o susretu na vrhu Evrope i Amerikanaca. Mogao je “da izbegne da razgovara na tu temu”. Ali on nije. “Očigeldno, razlike se čine toliko suštinskim, da je Tusk odlučio da ne ćuti.”

Tusk se, šta više, ne uzda previše ni u ono što je od Trampa čuo o Ukrajini, korača još dalje stazom svojih samostalnih zaključivanja RG. A sve na osnovu Tuskove formulacije: “Čini se da smo na istoj talasnoj dužini” – što po ruskom listu “nije konstatacija nego pretpostavka”.

A po istom ruskom listu, samo u prilogu drugog izveštača, Tramp je navodno podržao Evropu u stavu da “Rusiju treba pozvati na odgovornost za postupke na Krimu i na istoku Ukrajine”. Navodno, šef SAD se o tome izjasnio u razgovoru s političkim vrhom Italije.

To o “pozivanju na odgovornost” u Moskvi je smesta komentarisano, ali na značajno nižem nivou političkog bodovanja, izjavom prvog zamenika komiteta Saveta Federacije ( faktički gornjeg doma ) za odbranu i bezbednost Franca Klinceviča da to o pozivanju Rusije na odgovornost “liči na dežurni osmeh američkog dzentlemena, koji ni na šta ne obavezuje”. Klincevič je sugerisao da jedinstvenog stava u pitanju Krima i Donbasa nema ni unutar Evrope, a kamoli tek između saveznika na dve strane okeana.

Različito o Putinu

“G Tramp i g Tusk razlikovali se oko namera i politike predsednika Vladimira Putina”, javio je iz Brisela i Njujork tajms. “G Tusk je u razgovorima izrazio daleko skeptičnije gledište o Rusima, saglasno licu koje direktno zna o sastanku ali govori uz uslov anonimnosti pošto su razgovori tretirani kao privatni”, naveo je NYT. Ali, kaže isti list, Tramp zato, na drugoj strani, nije propustio da NATO saveznicima “očita lekcije” što ne troše dovoljno za odbranu i “odbije da podrži član 5. osnivačkog akta alijanse, koji deklariše da će se napad na bilo kog člana smatrati napadom na sve”. Očekivalo se da će on učiniti to, govoreći pred memorijalom uz sedište NATO, “ali on to nije”,  izvestio je američki list.

Predsednik Tramp i Evropljani saglasili su se međutim o širokoj saradnji u borbi protiv terorizma. NATO je potvrdio spremnost učešća u operacijama protiv tzv. Islamske države. Nisu zatvorena vrata pokušajima sporazuma o trgovini i nije isključeno da će se Amerika vratiti borbi za očuvanje klimatskih uslova. Ali ono što se očekivalo – da će EU posle susreta s Trampom ukloniti sve svoje sumnje povodom “političkog separatizma SAD” posle promena u Vašingtonu, nije se dogodilo.