Put svile – projekat koji menja 21.vek

Kako razumeti značaj kineske inicijative današnjeg „Pojasa i puta“ i  promovisanje „međusobnog razumevanja, sklada i zajedničke perspektive čovečanstva“ ? 

Da li je to „projekat veka“ koji će biti od koristi ljudima širom sveta, kako je poručio kineski predsednik Si Đinping, otvarajući u Pekingu 14. maja Forum "Pojas i put za međunarodnu saradnju"? „Najvažnije javno dobro do danas koje je Kina dala svetu“, kako je to opisao kineski ministar inostranih poslova Vang Ji?

Da li inicijativu treba „čitati“ kao „prikrivenu hegemoniju Kine“, što sugeriše deo Zapada, pre svega SAD, ili pak ta prebacivanja treba tumačiti kao pokušaj da se unizi projekat - suprotan modelu zapadne dominacije koji se zasniva na oružanim intervencijama? Kako razumeti zemlje koje se s jedne strane utrkuju da budu deo projekta, dok s druge strane zaziru od njega? Da li se zaista plaše kineske dominacije ili se, dok pokušavaju da kineskim investicijama izvuku svoje posrnule ekonomije, pribojavaju zamerki neke druge strane - recimo Amerike?

„Zlatni most na putu svile", cvetna skulptura napravljena u slavu Pojas i put inicijative (foto, Narodne dnevne Online)

Pilav i goveđa supa sa rezancima na novom Putu svile

Pilav s jagnjetinom - tradicionalno je jelo Uzbekistana. Čonking kuhinja na jugozapadu Kine prepoznatljiva je po testenini sa graškom i govedinom a bogat ukus daju joj više od deset začina: čili, biber, beli luk, đumbir, susam, sečuan kiseli krastavci. Govedina, piletina i jagnjetina su osnova kuhinje Pakistana, ali ni vegetarijanci ne treba da brinu - popularne su i salate od plavog patlidžana, kupusa i pasulja. U Lančou, glavnom gradu severozapadne kineske provinciji Gansu, dan počinje goveđom supom sa rezancima. Prvo se zamesi testo, sačeka se da naraste, vešto se razvuče u nodle pa se doda u supu sa začinima... Ali ovo ipak nije najava internacionalnog kuvara.

Ovaj specifični gastro vodič zapravo je samo jedna u nizu ilustracija o raznolikosti država i šarenilu običaja, kultura i tradicija duž novog puta svile 21. veka, kojom kineska štampa najvljuje Forum za međunarodnu saradnju na projektu „Pojasa i Puta“, koji se održava 14. i 15. maja u predgrađu Pekinga.

„Hrana je prva potreba naroda“, kaže stara kineska izreka, a razmena hrane, začina i kulinarskih posuda bili su nasušni deo komunikacije za ljude iz različitih zemalja duž drevnog puta svile, objasnio je An Dženkuan, na otvaranju izložbe „Dizajn i umetnost kineskih posuda“, u Parizu, jedne u nizu izložbi kojima Kina ovih dana predstavlja drevne kulturne i umetničke predmete duž trase Puta svile.

Čak i fotografije iz država duž trase, koje kineska štampa objavljuje,  svedoče da je svet zaista zapanjujuće čudesno i šaroliko mesto. Taj utisak je i logičan jer projekat "Jedan pojas, jedan put" obuhvata 68 zemalja i 4,4 milijardi ljudi, ili 63 odsto svetske populacije.

Hiljaditi teretni voz koji povezuje Kinu i Evropu ove godine, polazi sa železničke stanice u Jivu, na istoku Kine u provinciji Čećijang, 13. maja, 2017. Od 1. januara do 13. maja ove godine, broj kinesko-evropskih teretnih vozova povećan je za 612, odnosno 158 odsto, u poređenju sa istim periodom prošle godine (Sinhua)

Put kroz vreme - od kamile do brzih pruga

Uz dugi pisak, voz natovaren odećom i drugom robom krenuo je sa stanice u istočnoj kineskoj provinciji Čeđiang 13. maja popodne, ka Madridu, izvestila je Sinhua. Tog dana teretni voz prepun francuskih vina, automobilskih delova i poljoprivrednih proizvoda krenuo je iz Liona, na 16-dnevni put preko Nemačke, Poljske, Belorusije, Rusije i Kazahstana, do Vuhana, krajnjeg odredišta u centralnoj Kini.

Putovanje je tri puta brže nego morskim putem, a cena je kao za oko jednu petinu avio tereta, izvestila je takođe kineska agencija Sinhua. Železnička pruga Lion-Vuhan, duga 11.300 kilometara deo je inicijative Pojasa i puteva kojom je Kina odgovorila na duh novog vremena i nove svetske izazove.

Brza pruga Kina-Evropa obuhvata 51 železničku liniju, koja povezuje 28 kineskih i 29 evropskih gradova, sa teretnim vozovima koji nude kraće vreme transporta od morskih puteva. Od 1. januara do 13. maja ove godine, broj kinesko-evropskih teretnih vozova je povećan za 612, odnosno 158 odsto, u odnosu na isti period prošle godine, objavlila je kineska štampa.

Kina je otvorila 356 međunarodnih teretnih i putničkih linija duž Pojasa i puta. Pre više od dve hiljade godina na evroazijskom kontinentu otvorena je mreža  trgovačkih puteva koji su povezivali civilizacije širom Azije, Evrope i Afrike. Put je „probio“ carski izaslanik Džang Kian prilikom diplomatske misije u centralnoj Aziji. Uprkos ratovima, nedaćama, prirodnim preprekama, „sabraćaj“ na drevnom „putu svile“ odvijao se vekovima a beskrajni karavani, uz zvuke zvona na kamilama prenosili su začine, svilu, staklo, porcelan... S trgovinom „putovale“ su i tehnologije, religije i kulture i pretakale se u različite civilizacije, povezujući zaista Istok i Zapad.

U trenutku kada se svet bori da premosti sve veći razvojni jaz i dok protekcionizam diže glavu, Kina se nada da će oživeti nasleđe ovih istorijskih puteva, transformišući ih u modernu priču inkluzivnog rasta i kros-kontinentalne saradnje.

Oživljavanje drevnog puta svile, kao najznačajniju ekonomsku inicijativu savremenog sveta i najveći međunarodni infrastrukturni projekat, pokrenuo je kineski predsednik Si Đinping, veoma interesantan državnik na globalnoj sceni – čovek sa romanesknom biografijom koji smatra da su reči prazne ako iza njih ne stoje dela i čovek koji svoje akcije temelji na naizgled nepomirljivim stvarima – vrhunskim dostignućima savremene nauke, kineskoj tradiciji, pre svega konfučijanizmu i komunističkoj misli.

Prilikom posete Kazahstanu a potom Indoneziji, u septembru i oktobru 2013. godine Si Đinping је pozvao na zajednički razvoj i predložio „ekonomski pojas duž Puta svile“ i „Pomorski put svile 21. veka“.

"Duh Puta svile je veliko nasleđe ljudske civilizacije", rekao je kineski predsednik na Forumu pred oko 1.500 učesnika. "Povezujući hiljade kilometara i godina, drevni svilene putevi predstavljaju duh mira i saradnje, otvorenosti i uključenosti, uzajamnog učenja i uzajamne koristi", rekao je Si.

Beijing, 14.05.2017 - zdravica kineskog predsednika Si Đinpinga na banketu za učesnike Foruma Pojas i put (Belt and Road Forum) u Pekingu (Fonet)

Diplomatski događaj godine

Kineski predsednik govorio je o Pojasu i putu prilikom skoro svih svojih stranih državnih poseta. Si je prisustvovao svečanom otvaranju projekta u luci u Kolombu, u Šri Lanki u septembru 2014. godine. Sa predsednikom Poljske Andžejem Dudom, lično je pozdravio kineski teretni voz za Evropu u Varšavi u junu 2016. U razgovoru tet-a-tet sa predsednikom SAD Donaldom Trampom u Mar-a-Lago ranije ove godine, Si je rekao da će Kina pozdraviti učešće SAD u inicijativi Pojasa i puta.

Forum u Pekingu strani analitičari mahom ocenjuju kao „diplomatski događaj godine“. Glavne teme ovog sastanka na vrhu, na kome učestvuje 29 šefova država i vlada, predstavnici UN-a, Svetske banke, 70 međunarodnih organizacija poput MMF-a kao i visoki predstavnici iz političkih, privrednih i naučnih krugova, tiču se jačanja međunarodne saradnje, zajedničke izgradnje Pojasa i puta i ostvarivanja razvoja na uzajamnu korist.

Projekat "Jedan pojas, jedan put" (B&R), koji bi trebalo da bude  zaokružen do 2050. godine, podrazumeva velika infrastrukturna ulaganja u izgradnju novih autoputeva, brze železnice, luka, energetskih i komunikacionih postrojenja, čime bi se umrežila i povezala Azija sa Evropom i Afrikom.

"Ova inicijativa je zasnovana na konsultacijama i njene prednosti ćemo deliti svi mi", rekao je Si, otvrajući Forum.

Sve zemlje, bilo iz Azije, Evrope, Afrike i Južne Amerikie, mogu biti međunarodni partneri za saradnju inicijative Pojasa i puteva, rekao je on. Si je napomenuo da je čovečanstvo postiglo veliki napredak, velike transformacije i duboke promene i da je svet prepun izazova. Globalni rast zahteva nove pokretače, a razvoj treba da bude inkluzivan i uravnotežen, dok jaz između bogatih i siromašnih treba da bude smanjen.

"U ostvarivanju inicijative Pojasa i puta, mi treba da se fokusiramo na osnovno pitanje razvoja, oslobodimo potencijal rasta raznih zemalja i ostvarimo ekonomsku integraciju i međusobno povezani razvoj koristan za sve", rekao je Si. "Mi treba da uspostavimo stabilan i održiv finansijski zaštitni sistem koji održava rizike pod kontrolom, stvara nove modele investiranja i finansiranja, ohrabruje veću saradnju između vlade i privatnog kapitala i izgradi raznoliki sistem finansiranja i višeslojno tržište kapitala“.

Kineski predsednik Si Đinping govori na otvaranju Foruma „Pojas i put za međunarodnu saradnju“ u Pekingu, 14. maja, 2017. (Sinhua)

Investicije od kojih zastaje dah

Od pokretanja inicijative do sada, više od 100 zemalja i međunarodnih organizacija su podržale ovu inicijativu, a preko 40 zemalja i organizacija su potpisale sporazume o saradnji sa Kinom. Кineske investicije u zemljama duž puteva premašile su 60 milijardi dolara u protekle tri godine. „Žetva se već žanje“.

Ribar vesla vodama jezera Inle u Mjanmaru, marta 2015. godine. Ribari Inle stoje na jednoj nozi dok koristite drugu za veslo, ostavljajući ruke da budu slobodne za bacanje velikih mreža

Inicijativa je već značajno uticala na trgovinu i investicije. U 2016. godini kineski uvoz i izvoz sa zemljama duž Pojasa i puta iznosio je oko 913 milijardi dolara, više od četvrtine ukupne vrednosti kineske trgovinske razmene te godine.

U prvom kvartalu 2017. godine samo kineska preduzeća uložila su  2,95 milijardi dolara u 43 zemlje duž Pojasa i puta. Sve u svemu, kineska preduzeća uložila su više od 60 milijardi dolara u zemnje na trasi Pojasa i puta, i pomogla da se izgradi 56 ekonomskih i trgovinskih zona saradnje, stvarajući skoro 1,1 milijardi dolara poreskih prihoda i otvarajući 180.000 lokalnih radnih mesta.

Ribari u Šri Lanki sede strpljivo i čekaju ulov, 2. maja, 2014. Lokalni ribari koriste ovu tehniku za pecanje u plitkim vodama tokom sezone monsuna

Osnivanje Fonda za projekte novog Puta svile, kroz Azijsku infrastrukturnu investicionu banku (AIIB), koja sada već ima 77 članova širom sveta, takođe pruža nove izvore podrške za inicijativu. Kineski predsednik Si Đinping obećao je на Forumu u Pekingu  još 124 milijarde dolara za projekatе novog "Puta svile".

Kina planira izgradnju šest ekonomskih koridora u okviru „Pojasa i puta“. Мeđu njima su i tri severna koridora: Kina - Mongolija - Rusija, zatim Kina - Kazahstan - Rusija i Kina - Kazahstan - Uzbekistan - Turkmenistan - Iran - Turska i dalje ka Evropi. U planu su još koridor Kina-centralna Azija-zapadna Azija, Kina - Pakistan koridor i Bangladeš-Kina-Indija-Mjanmar koridor.

Kontejnerski brod kineskog prevoznika COSCO u automatskom kontejnerskom terminalu u luci Kingdao na istoku kineske provincije Šandong, 10. maja, 2017. godine. Kontejnerski terminal zvanično je pušten u rad u četvrtak (Sinhua)

Višenamenski drumsko-železnički most Padma, koji se gradi od strane kineske kompanije, očekuje se da će povećati za 1,5 odsto BDP Bangladeša kada bude otvoren u 2018. godini. Ekonomski koridor Kina - Pakistan, u međuvremenu, izgradiće 3.000 kilometara dug ekonomski pojas sastavljen od puteva, pruga i energetske infrastrukture između luke Gvadar u Pakistanu i Kašgara u u pokrajini Sinđijang na severozapadu Kine. U Gvadaru će se graditi i nova međunarodna vazdušna luka. U fokusu projekta u Pakistanu je i obnova puta od 487 kilometara koji je deo jedinog kineskog kopnenog izlaska na Bliski Istok.

Planirana je železnička pruga od 418 kilometara, između Kine i Laosa kao i brza pruga od 873 kilometra između Kine i Tajlanda.

U Africi, gradi se železnička pruga duga 471 kilometar između Najrobija i Mombase, najveće luke na obali Indijskog okeana. Autoput Adis Abeba-Adama je prvi autoput u Etiopiji i istočnoj Africi. Put je izgrađen i finansiran uz podršku kineske vlade i korišćenjem kineske tehnologije i standarda, uz široko uključenje lokalne radne snage.
U istočnoj Evropi, u Minsku su u julu 2014. godine postavljeni temelji za izgradnju kinesko-beloruskog industrijskog parka za visoko tehnološke kompanije, najvećeg koji je ikada gradila ova azijska zemlja u inostranstvu.

(ilustracija: Global tajms)

Si i Putin za napuštanje starog modela globalzacije

„Države treba da poštuju suverenitet, teritorijalni integritet, načine socijalnog razvoja, iskonske interese i brigu jednih za druge“, izjavio je Si Đinping, govoreći na forumu „Jedan pojas — jedan put“. Upravo u ovoj rečenici data je srž novog modela globalizacije koji Kina nudi svetu.

Si je na Forumu pozvao "na napuštanje starih modela zasnovanih na rivalitetu i diplomatskim igrama". Može se reći da je ruski predsednik Vladimir Putin podržao ovаj Đinpingov poziv.

Putin je na Forumu u Pekingu izjavio da inicijativa "Pojas i put za međunarodnu saradnju", koju je pokrenula Kina, može da doprinese velikom evroazijskom partnerstvu i podvukao da ratoborna retorika mora biti napuštena da bi se prevazišla stagnacija u globalnom razvoju.

Beijing, 14.05.2017 - predsednik Kine Si Đinping i predsednik Rusije Vladimir Putin na doručku uoči otvaranja Foruma Pojas i put (Belt and Road Forum) u Pekingu (Fonet)

Mnogi stručnjaci i analitićari slažu se da je inicijativa „Jedan pojas i jedan put“, najimpresivniji razvojni projekat 21. veka i da ona jeste novi model globalizacije koji zaslužuje pažnju.

Inicijativa Pojas i put može značajno da preoblikuje globalni ekonomski razvoj. Ona je u suštini nova inkluzivna platforma na kojoj zemlje u Evroaziji i šire mogu da ojačaju ekonomsku i kulturnu saradnju za postizanje zajedničkog prosperiteta. Inicijativa Pojas i put je uvela ekonomsku globalizaciju u novu eru, formirajući novi obrazac, ocenio je za Global tajms Li Junru, bivši potpredsednik Centralne komisije kineske komunističke partije.

Ekonomske probleme savremenog sveta, pad ekonomija, nezaposlenost, trgovinski deficit i finansijske špekulacije, doneo je zapadni model globalizacije. Zbog svih ovih problema neophodno je da se reformiše međunarodni ekonomski poredak, poboljša globalno ekonomsko upravljanja i uvede globalizacija u novu eru, smatra Li.

„Za razliku od prethodnih modela, globalizacija koju je pokrenula inicijativa Pojasa i puta će biti sveobuhvatna. Saradnja neće biti predmet restriktivnih pravila. Pojas i put inicijativa ne primorava druge zemlje da prihvate kineske planove i pravila, kineski ideološki sistem i vrednosti već samo poziva na usklađivanje strategija razvoja“, objasnio je za agenciju Sinhua Vang Jivej sa kineskog Ženmin univerziteta.

Fotografija snimljena 13. maja 2017 pokazuje svetla ispred Nacionalnog centra za izvođačke umetnosti u Pekingu, prestonici Kine. Ukupno 10.860 svetiljki obliku trske je postavljeno ovde u čast Pojas i put foruma za međunarodnu saradnju (Sinhua)

A što zaista nema Trampa?

Kina je ostala dosledana svom stavu i viziji otvorenosti bez pritiska, uprkos tome što su  SAD upozorile Kinu da prisustvo Severne Koreje na Forumu šalje pogrešnu poruku u vreme kada svet pokušava da izvrši pritisak na Pjongjang zbog ponovljenih nuklearnih testova i da to može da utiče na učešće drugih država na forumu.

U kratkom saopštenju za Rojters, Ministarstvo spoljnih poslova Kine je saopštilo da "ne razume situaciju".

"Inicijativa Pojas i put je otvorena i inkluzivna. Dobrodošle su delegacije svih država da prisustvuju forumu u okviru međunarodne saradnje", navodi se u saopštenju.

Dok Kina organizuje Forum o uzjamanoj koristi ekonomske saradnje duž novog Puta svile, okuplja prijatelje i traži integracije, SAD traže dominaciju, ukazuje list Ženmin žibao.

Američki Pentagon je odobrio plan, poznat kao inicijativa za stabilnost Azija-Pacifik (APSI), da u podizanje vojne infrastrukture investira skoro 8 milijardi dolara za američko prisustvo u azijsko-pacifičkom regionu u narednih pet godina, sprovođenje dodatnih vojnih vežbi i raspoređivanje više vojnih snaga i brodova. Ali, umesto da poveća poverenje u američku posvećenost, APSI inicijativa samo pokazuje koliko SAD ne drže korak sa promenama sveta, ocenjuje list. Umesto da traže dominaciju u regionu, SAD treba da slede Kinu i traže integracije.

Sa inicijativom Pojasa i puta, Kina igra konstruktivnu ulogu u regionu, fokusiranjem ogromnih napora i resursa na promociji otvorenog i sveobuhvatnog plana koji će biti od koristi ne samo Kini, već svim zemljama sveta, bez obzira na njihovu veličinu, snagu, ili režim. Ovo je u potpunoj suprotnosti sa planom koji podržavaju u Pentagonu, primećuje Ženmin žibao.

SAD bi mogle mnogo toga da dobiju od učešća u inicijativi Pojasa i puta koju kineski ministar inostranih poslova Vang Ji opisuje kao "najvažnije javno dobro koje je Kina dala svetu" do danas.

Forumu u Pekingu prisustvuje 29 šefova država i vlada. Među njima nema američkog predsednika Donalda Trampa.

„Ali, ko bi i očekivao da američki predsednik prisustvuje samitu koji organizuje Kina i koji se bavi kineskom inicijativom? To bi bilo priznanje da su SAD već predale palicu globalnog liderstva svojim rivalima“, tumači Global tajms moguću logiku Trampovog odsustva.

Beijing, 14.05.2017 - grupna fotografija banketa priređenog za učesnike i goste Foruma Pojas i put u Pekingu (Fonet)

Kraj dominacije SAD

Kina, država u usponu, postala je  važna pokretačka snaga u preoblikovanju sveta. S druge strane, Sjedinjene Države, kao dojučerašnji ključni lider u procesu globalizacije, sada pokušavaju da promene pravila igre u svoju korist. Stoga ne čude ni strahovi Amerike, ni kritike njenih jastrebova na račun Kine u trenutku dok se „diže zavesa“ svetskog Foruma u Pekingu i promoviše saradnja duž Pojasa i puta.

Da li je Pojas i put (B & P) zaista "najvažnije javno dobro koje Kina daruje svetu", ili je to samo dobra stara zapadna hegemonija sa kineskim karakteristikama, pokušava ra razjasni Sinhua dan pre otvaranja foruma u Pekingu.

U raspravi Senata o globalnim pretnjama u četvrtak, nacionalni direktor obaveštajnih službi SAD Den Kaputi identifikovao je inicijativu Pojasa i puta kao "agresivnu".

"Oni očigledno imaju strategiju", rekao je on.

„Strategija? Naravno. Agresivna? Svako ima pravo na sopstveno mišljenje, ali samo u strahu se vidi opasnost koja ne postiji“, piše Sinhua. „Kina je bezbroj puta rekla da se protivi hegemoniji. Kina ne gaji nikakvu nameru da kontroliše ili ugrozi bilo koji drugi narod.

Kina ne zahteva marionetske države. Kina se ne upušta u promenu režima, niti u regionu niti na globalnom nivou“.

„Novi Put svile nije i nikada neće biti plan potajnog neokolonijalizma. Niti će Kina koristi uspeh inicijative da oslabi uticaj drugih i ugrozi regionalnu stabilnost. I sada i u budućnosti, traženje sfere političkog uticaja nije na dnevnom redu Kine koja tretira sve zemlje, velike ili male, u duhu osnovnih postavki svoje  ​diplomatije - uzajamnog poštovanja i nemešanja u unutrašnje poslove drugih zemalja“.

„Inicijativa Pojasa i puta je otvoren i inkluzivni plan, a ne sebična strategija za postizanje interesa Kine na račun drugih... Kina je počela inicijativu, a sada je na drugima da igraju igru.

Zajednica zajedničke budućnosti nije samo prazna ideja, to je činjenica. Sudbine naroda širom sveta su isprepletane i međusobno zavisne. Svi možemo da povučemo napred zajedno... Oni koji oklevaju, i možda strahuju od kineskog rasta, trebalo bi da napuste svoje strahove i ne gube vreme za veliku priliku“, poručuje kineska agencija.

„Slabosti i nedostaci starog modela globalne ekonomije su očigledni svima kad se svet bori da se oporavi od krize nakon krize i krize nakon krize. Forum dolazi u pravo vreme, u vreme kada se mora odbaciti strah, kada lideri i delegati moraju moraju da odbace strah i izgrade konsenzus oko plana za zajedničku budućnost. Forum o Pojasu i putu nije prilika da se potvrdi nova hegemonija, već prilika da se ukinu stare (hegemonije)“, poručuje Sinhua.

Kina je zemlja biznisa i trgovaca a ne ratnika i avanturista

I u ranijim odgovorima na slične napade, pre svega zapadnih medija, kineska štampa je odgovarala da je Kina zemlja trgovine i trgovaca, a ne ratnika ili avanturista i ukazivali da njihova duga istorija potvrđuje tu činjenicu. Kad su mogli zauzeti mnoge delove sveta u 14. i 15. veku, oni su se – nasuprot Evropljanima - povukli iza svojih granica da gledaju svoja posla.

„Kinesku viziju za 21. vek najbolje predstavlja inicijativa Pojasa i puta. Taj megaprojekat je savremena verzija originalnog Puta svile koji je pomogao da drevni svet cveta više od milenijuma“, objavio je nedavno Global tajms. „Novi projekat bez presedana neće doprineti samo samo ekonomskom razvoju, već i kulturnom razumevanju i povezivanju. Projekat će povezati i možda integrisati celu Evroaziju. I, ako narodi na drugim mestima - kao što su SAD - žele da učestvuju, to bi moglo čak obuhvatiti zemaljsku kuglu.“

Putin je u obraćanju na Forumu "Pojas i put za medunarodnu saradnju" ocenio da bi bilo dobro učešće evropskih partnera u tom projektu, ističući da bi balansirano partnerstvo omogućilo da, po prvi put u istoriji, imamo takvu vrstu saradnje, od Pacifika do Atlantskog okena...

I zaista bilo bi dobro kad bi svet postao mesto saradnje i povezivanja, a ne pozornica za ratnike i avanturiste.