Vašington i Moskva “zagazili” u Siriji

Između SAD i Rusije pomak napred? Ekipa predsednika Donalda Trampa su “ljudi od posla i spremni su na pregovaranje”, izjavio je glavni diplomata Moskve Sergej Lavrov, tokom dvodnevne posete Vašingtonu gde je, spremajući teren za mogućni susret lidera (jula, u Nemačkoj) konferisao ne samo s državnim sekretarom Reksom Tilersonom nego i sa šefom Amerike Trampom.

Lavrov je pohvalio što je “dijalog s novom administracijom SAD oslobođen ideologije”, što nije bio slučaj kada se kontaktiralo “s timom Baraka Obame”, prenela je moskovska, Kremlju bliska, Rasijskaja gazeta. Svi njeni navodi identični onome što o poseti kaže i ostala štampa.

Rame uz rame protiv terorizma

Saglasno Gazeti, Lavrov se obratio novinarima u odajama Ambasade Rusije u Vašingtonu, tek pošto je radni raspored ministra iscrpen. Ono što ruski list kaže upućuje da je diplomata zadovoljan ishodom. Reč je o sadejstvu “u međunarodnoj areni” – gde “Rusija i SAD mogu i treba zajednički da rešavaju postojeće probleme”, citirala je RG.

“Podrobno smo govorili o situaciji u Siriji i inicijativi sazdanja tamo zona de-eskalacije. Donald Tramp je potvrdio da je za SAD u Siriji glavno pobediti terorizam”, izjavio je Lavrov. Ministar je rekao da bi to trebalo “da postane korak u pravcu prekida nasilja na celoj teritoriji SAR” ( Sirijske Arapske Republike ), u pravcu “političkog regulisanja na osnovu rezolucije SB OUN”, a i da doprinese “rešenju humanitarnih pitanja”, objavio je list ruski rapor o važnim razgovorima.

Na nivou ministara, Lavrov i Tilerson su pretresli “konkretne puteve” za uspostavljanje četiri zone de-eskalacije u Siriji, uz ostalo “na jugu zemlje na granici sa Izraelom”, za šta su “SAD posebno zainteresovane”. Saglasnost  o tome je ne samo “na konceptualnom planu nego i u pojedinostima”, navodi ministrove reči RG.

Lavrov je rekao da početna ideja “o zonama” zapravo i jeste američka, a da su “Rusija, Iran i Turska u Astani samo obavili praktičan posao u tom pravcu”. U Moskvi će, prema tome,  “pozdraviti svaki doprinos SAD” daljem procesu.

Tri dalje teme rusko-američkog razgovora bile su, prema raportu RG – sukob Izraela i Palestine, situacija u Avganistanu i proces primene Minskih sporazuma o Ukrajini.

Strane učesnice dijaloga “sporazumele su se o produžetku radnog kontakta u interesu zbližavanja pozicija”, navodi RG.

 Washington, 10.05.2017 - susret američkog predsednika Donalda Trampa i šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova u Vašingtonu

Tekovina pregovora u Astani

Rusko-američka saglasnost tiče se sporazuma u Astani, od 4. maja. Sile “garanti prekida vatre” u Siriji, Rusija, Iran i Turska, potpisale su u Kazahstanu Memorandum o “bezbednim zonama” u Siriji, obeleživši kao “bezbedne” četiri tertorije. Bio je to četvrti po redu susret za pregovaračkim stolom o prekidu borbi u Siriji čiji je domaćin Astana, u početku bez uočljivog profila Ameruike.

Sporazum ovih regionalnih spoljnih aktera u sirijskom sukobu bio je pre toga na stolu Erdogana i Putina, u Sočiju, tokom blic posete šefa Turske Rusiji. Nema objavljenih pojedinosti o toku pregovaranja Putina i Erdogana, ali susret je završen saglasnošću dve strane.

Zone markirane kao “bezbedne” bile bi “u provinciji Idlib, severno od grada Homsa, u istočnoj Guti i na jugu Sirije”, naznačio je ruski Sputnjik. Snage sirijske vlade i opozicije bile bi sprečene u pokušaju da se jedne protiv drugih vojno angažuju unutar “bezbednih zona”. Sprečiće ih, u slučaju da to pokušaju, sile “garanti sporazuma”. Na terenu će biti njihove bafer-snage, kontrolne tačke i mesta za nadgledanje, ojasnila je agencija.

Cilj je da se ohrabre izbeglice da se vrate u tako zaštićene rejone i naseobine.

 “Saglasili smo se da se de-eskalacione zone uspostave na period od šest meseci, uz mogućnost automatskog produžetka roka za još šest meseci, osim ako ne bude drugih okolnosti i zemlje-garanti donesu drugu odluku. Memorandum može ostati bez ograničenja, ukoliko je potrebno”, citiran je ruski delegat u Astani i izaslanik predsednika Putina za Siriju Aleksandar Lavrentijev.

Posmatrači su ocenili da je Memorandum o “bezbednim zonama” izraz napretka u procesu izlaska iz krize. Grupe opozicije, koje su za mir, imaju mogućnosti da pregovaraju sa vladom Sirije – dok će se Rusija, Iran i Turska vojno angažovati protiv terorista.

Postojanje “zona” ne bi smelo protivurečiti teritorijalnom integritetu Sirije, rečeno je u objašnjenjima.

Rusko ratno vazduhoplovstvo objavilo je da su borbeni letovi Rusa u Siriji obustavljeni od ponoći 1. maja.

Dogovor generala

Generali, Džozef Danford i Valerij Gerasimov, šef Komiteta načelnika štabova SAD i načelnik Generalštaba oružanih snaga Rusije, objavili su dva dana posle saglasnosti u Astani spremnost za povratak primeni obaveza “iz Memoranduma o incidentima u vazdušnom prostoru nad Sirijom”.

Reč je o sporazumu nad čijom primenom je Rusija objavila moratorijum, posle američkog raketiranja Sirije. Ruski i američki general objavili su “privrženost operacijama za uklanjanje konfliktnih situacija u Siriji”, citirao je izjavu američke vojske ruski TASS, a preneli su ruski listovi. Agencija je navela da su predstavnici dva resora vojske “raspravljali i o zonama deeskalacije sukoba” u Siriji.

Obnova poštovanja obaveza iz sporazuma o izbegavanju incidenata “činila je jednu od klučnih tačaka” pregovora ministara Lavrova i Tilersona, tokom posete državnog sekretara SAD Moskvi, tokom aprila, objavio je ruski Komersant.

Uključivanje SAD

Dan pre sporazuma u Astani o “zonama” u Siriji, telefonom su razgovarali predsednici Putin i Tramp. Damask je već u početku izjavio da Sirija podržava rusku inicijativu.

U trenutku potpisivanja u Astani, sporazum je podržan i od posrednika u pregovorima o Siriji ispred UN, Stafana de Misture. Mistrura je rekao da je to korak u pravom pracu, preneo je nemački Dojče vele.

“Mislim da smo danas u Astani bili u prilici da budemo svedoci jednog koraka u pravom pravcu, u procesu deeskalacije sukoba”, citirao je  Dojče vele.

U tom trenutku još nije bila pouzdano sigurna podrška SAD planu o “zonama” u Siriji, ali znak optimizma pružila je odluka Vašingtona da na rusko-iransko-turski sastanak u Kazahstanu pođe i prisustvuje mu službeni predstavnik Amerike. Ruska agencija TASS javila je da je to bio pomoćnik državnog sekretara Tilersona Stjuart Džons.

Neformalno, Džons se u Astani pridružio razgovorima službenih zastupnika sila-inicijatora, Rusije, Irana i Turske. Drugim rečima, Vašington se u tom trenutku uključio u proces, mada je on započet pod obeležjem “ruski”.

Stanje nije za radovanje

U Americi, Sergej Lavrov nije škrtario prosipajući pred domaćinima bisere komplimenata, da su agilni, poslovno koncentrisani i imuni na (čitaj, antirusku) ideologiju prethodnika.

Ipak, iluzija o odnosima dve sile, već samo na osnovu ovog jednog uspešnog događaja ne bi smelo biti, sasvim je jasno i iz izveštaja RG. Jer, Lavrov je na primer, “uz žaljenje” zaključio da stanje rusko-američkih odnosa “nije za radovanje”.

Proizilazi da je ministar za svo postojeće trnje na stazi okrivio “prethodnu administraciju”, te kaže kako se sada “mora počinjati s vrlo niskog nivoa, uklanjanjem veštačkih naslaga”.

Ali, tom svaki čas ponavljanom primedbom, Lavrov nije mnogo kupio. Jeste, ruski ministar odlazi kući zadovoljan “radnim pristupom” problemima Trampa i njegovih saradnika i njihovim “usmerenjem na rezultat, na rešavanje konkretnih problema”. Međutim, od posebnog rusko-američkog samita ovog trenutka nema ništa, zaključuje čitalac ovih navedenih citata – pošto, raportirajući iz Vašingtona, RG kaže, lideri će se “u svakom slučaju videti” na samitu G20, jula u Nemačkoj.

Nema dijaloga Putin - Tramp oči u oči, bar za sada. Nego, “videće se” njih dvojica svakako, a takvo stanje stvari svodi se na šansu Putina i Trampa, kao i svakog od 20 šefova država prisutnih tom događaju da se, eto, sretnu.

Tramp u mreži pauka

Takvo je stanje stvari – američkih stvari, u kojima su Trampova politička stopala, iako vreme već odmiče, nekako sve dublje u kučinama optužbi celog fronta njegovih američkih političkih protivnika za tobožnje pred-izborno zavereničko šurovanje s Rusima, na štetu izbornih izgleda Hilari Klinton.

Dokaza za to nema – ili, preciznije, još ih nema. Jer ne prestaje traganje za njima, a šum svega toga puca razvaljujućom snagom sa stranica američke štampe.

Šef SAD upravo je smenio sa mesta direktora FBI Džejmsa Komija, jer ovaj istražuje, ali nije našao ništa što bi potkrepilo tvrdnje anti-trampovskih gonitelja. Međutim, umesto da ih se time reši, izgleda da je, smenjujući Komija, Tramp potpirio vatru a u tekstovima hroničara političke skaske i kod komentatora, učestalo se pojavljuje reč “impičment” (političko suđenje predsedniku).

U takvim okolnostima, žuriti na susret s Putinom, Trampu bi moglo biti isto što i zaplivati, sa tegom od olova vezanim uz noge.

Ovo što saopštavaju ruski izveštači izgleda, prema tome, i jedino izvodljivo. Resori diplomatski se trude da “do tog susreta (Putina i Trampa), u Siriji bude jasnih rezultata”, kao i “po drugim pitanjima”.

Elem, pokaže li se tlo, koje se ispipava ovim što je danas postignuto, dovoljno čvrstim, zakoračiće se dalje u saradnji i  odnosima, ako ne...

O američkim sankcijama Rusiji reči nije bilo. Ne bi bilo ni oportumo.

Inače, susret s Lavrovom prvi je susret Donalda Trampa s nekim državnikom Rusije.