Četvrt veka ruske armije

Pre 25 godina, 7. maja 1992, tadašnji predsednik Rusije Boris Jeljcin potpisao je ukaz kojim je u ime “obrazovanja oružanih snaga Ruske federacije”, što je bilo istaknuto naslovom predsedničkog dekreta, “formalizovana likvidacija sovjetske vojske”, potseća ruski komentator vojni Aleksandar Hroljenko, čiji tekst o tom događaju i minulom razdoblju prenosi Sputnjik ( “Mir kroz moć: Kako je rusko oružje pomoglo da se promeni globalna ravnoteža snaga” ).

Povod za osvrt ovog saradnika RIA novosti mogao bi biti višestruk, ali prvi je očigledan, jer zaokruženo je četvrt veka tog poduhvata, i armija koja će na Dan pobede nad fašizmom 9. maja prikazati sebe defileom na Crvenom trgu nije više ta, iz krizne i kritične 1992. A Hroljenko za tu godinu kaže – u Rusiji je obeležila “vreme ogromnog, političkog, društvenog i ekonomskog haosa” kojim je praćen “fundamentalni preobražaj države”.

“Borba za budućnost oružanih snaga ličila je na bitku, u kojoj se pobeda ili poraz ne bi ticali samo opstanka vojske nego i opstanka same Rusije”, prenosi autorove reči Sputnjik.

Moskva, 07.05.2017 - komentator ruskog Sputnjika zaključuje da je Rusija danas “jača od svakog potencijalnog agresora”: proba parade za dan pobede u Drugom svetskom ratu na Crvenom trgu u Moskvi

Iz Nemačke pravo na utrinu

Sredinom 1980-ih, u nastojanju da se smanje tenzije sa Zapadom, sovjetski lider Mihajil Gorbačov započeo je bio “seriju reformi za redukciju sovjetskih oružanih snaga”. Ipak, i pored toga, “armija i mornarica su i dalje imale 3,5 miliona ljudi”, citira agencija.

“Kada se socijalistički lager u istočnoj Evropi između 1989. i 1990. raspao, sovjetske snage u inostranstvu započele su povratak kući. Pola miliona ljudi je tada ostavljeno bez skloništa, a 12 000 tenkova je vraćeno u Rusiju samo iz Nemačke. Vojska i vojna oprema prepušteni su jednostavno otvorenom polju oko Rostova-na-Donu, Voronježa i Smoljenska. Kasnila je izgradnja smeštaja za ljudstvo. I u takvoj atmosferi su počeli problemi s kojima će se suočiti zemlja i armija.”

U početku se računalo sa Zajednicom nezavisnih država, obrazovanom na ruševinama Sovjetskog Saveza. Mislilo se, ona će imati sjedinjene oružane snage. Ali, na kraju, političari se nisu mogli o tome sporazumeti.

Preko 2,8 miliona vojnika bivše sovjetske armije nasledila je Rusija, a ostatak su podelile između sebe Ukrajina i Belorusija ( približno 380 hiljada ljudi prva i oko 230 hiljada druga ), citiran je autor članka.

Pet dolara plate višem oficiru

“Ekonomija Rusije i finansijski sistem zapali su u nered. Sredinom devedesetih, plata višeg oficira vredela je koliko 5 USA$, a isplata čak i te tako bedne sume kasnila je često i po šest ili osam meseci. Vojska je bila bez goriva i drugih sredstava za vojnu obuku...”

Hiljade savremenih tenkova prodato je u bescenje. Brodovi nosači aviona, “Minsk” i “Novorasijsk”, prodati su u inostranstvu po ceni za staro gvožđe. Garnizoni u Sibiru i na Delkom istoku napušteni su.

“U to vreme, na državnom nivou, činilo se da niko nema nikakvu ideju o tome kakva armija je Rusiji potrebna, i kvalitativno i kvantitativno, i da li joj je nekakva uopšte potrebna. Mnogo godina su oružane snage prepuštene krvarenju, da bi se štedelo u novcu. Poligoni su zarasli u korov, a vojni aerodromi preobraćeni u nastanbe dača.”

Na početku 21 veka, “zapadnu Rusiju i Moskvu branila je jedna jedina formacija – Dvadeseta kombinovana gardijska ( ista ona koja je povučena iz Nemačke ), čiji je smanjeni sastav stacioniran širom dvanaest regiona ruske Centralne federalne oblasti”.

Oni koji su ostali

“U okolnostima dugoročne neizvesnosti ( ako baš ne u beznađu ) hiljade oficira je napustilo vojsku u potrazi za boljim životom. Dok su se u isto vreme na Kavkazu rasplamsale borbe, NATO počeo ekspanziju na istok, a kod kuće, zemlja podvrgnuta ‘zapadnom divljem kapitalizmu”, opisao je Aleksandar Hroljenko.

U vojsci su u tim okolnostima ostali samo njeni najposvećeniji vojnici, “oni koji nisu sebe mogli zamisliti van oružanih snaga”. Posade uz strateške rakete produžile su da kontrolišu nebo. Nuklearne podmornice produžile su da patroliraju. Piloti lovaca poletali su u visine i mornari su spremali brodove za isplovljavanje. Vojni komandosi polazilili su i čistili kanjone Severnog Kavkaza od dzihadista... “Ti ljudi potvrdili su se kao nerazoriva odbrambena snaga zemlje. I kada je država počela da vraća snagu otpočeta je sistemska obnova borbene gotovosti oružanih snaga”, citiran je Hroljenko.

Prekretni trenutak tog procesa nastupio je 2000, kada je s dolaskom u Kremlj predsednika Vladimira Putina utvrđen njegov pravni osnov. Odobreni su Koncept nacionalne bezbednosti i Vojna doktrina RF.

U međuvremenu, “beskrajne operacije na Bliskom istoku, kaubojsko komadanje Jugoslavije, ekspanzija NATO, globalna ofanziva terorizma, sve je to razvejalo svaku iluziju o ‘nastupajućem svetu bez ratova”. I tako, “pod pritiskom spolja, Rusija je naterana da postepeno počne obnovu svojih odbrambenih sposobnosti”.

U Gruziji, prvi put naspram NATO oružja

“Krenulo je sa nekoliko programa preoružavanja, ali uočljiv progres učinjen je tek posle operacije prisiljavanja Gruzije na mir ( sa Južnom Osetijom i Abhazijom ) 2008. U Južnoj Osetiji, ruske trupe prvi put su se suočile s oružjem, opremom i komunikacionom opremom tokom borbe NATO. Naša tehnološka slabost postala je očigledna. Odlaganje obaveza vodilo je postupnom gubitku državnog suvereniteta”, prenete su reči komentatora RIAN.

Dve godine kasnije 2010, vlada se obavezala na finansiranje 20 biliona rubalja za program preoružavanja armije koji podrazumeva njenu ozbiljnu modernizaciju. To podrazumeva osavremenjivanje 70 odsto svih vojnih sredstava do 2020. godine. Taj program izvršava se sa uspehom.

“Tokom 2016, armija je na primer dobila preko 5 500 komada vojne opreme i sistema oružja, uključujući desetine aviona ( kao lovaca SU35 generacije 4++, bombardera TU160 i TU95, helikoptera MI28, MI35, MI26 i Ka-52 ), stotine novih i modernizovanih tenkova, novih protiv-avionskih raketnih sistema, i skoro dva tuceta RS-24 jars ICBM kompleksa. Te poslednje rakete u stanju su, računa se, da probiju bilo koju postojeću ili buduću protiv-raketnu odbranu neprijatelja. U 2017, kosmičko-vazduhoplovne snage odbrane opskrbljne su do ovog časa sa preko tuce lovaca-bombardera SU34 i treba da dobiju još preko dva tuceta višefunkcionalnih lovaca SU30. U 2016, Rusija je prvi put za skoro četvrt veka obrazovala novu tenkovsku armiju i danas je zapadno krilo branjeno s dve oružjem potpuno opremljene kombinovane armije”, nabraja autor članka.

Krim neprobojna tvrđava

“Mornarica je takođe značajno ojačana”, navodi Hroljenko. “Posle njegovog vraćanja Rusiji 2014, Krim je brzo preobražen u neprobojnu tvrđavu. Samo je Crnomorska flota primila nekoliko novih brodova ( uključujući dve fregate klase Admiral Grigorovič ) i ‘projekt 636’ podmornica za napad, naoružanih dalekometnim raketama ‘kalibar”, navodi autor. Ruska mornarica vratila se u svetske okeane, piše povodom obnove ruske vojne moći Aleksandar Hroljenko, mada samo njen prolaz vodama blizu američke i evropskih obala “proizvodi histeriju među zapadnim zvaničnicima i u medijima”.

Pošto pominje modernizaciju i ruskih nuklearnih snaga, navodeći razvoj i skori raspored ( 2018. ) interkontinenmtalne rakete RS28 “sarmat” i početak masovne proizvodnje ( krajem ove godine ) hiper-soničnog projektila 3M22 “cirkon”, komentator čiji članak povodom 25 godina oružanih snaga prenosi ruski Sputnjik zaključuje da je Rusija danas “jača od svakog potencijalnog agresora”. Kaže, dotok oružja “potokom od čelika” poslužio je u tom smislu i “jačanju mira”. Aludira na otrežnjavajući efekat fakata o stanju stvari u dijalogu svetskih sila.